Додик брани достојанство Срба

Академик Добрица Ћосић, у предговору за књигу “Додик-Истина”, изнео је своје виђење судбине Републике Српске и утицај њеног лидера на опстанак државе

„Очување Републике Српске је прворазредно српско, европско и светско питање, коме је Додик посветио сав свој политички и јавни живот, бранећи дејтонски интегритет Републике Српске. Са неуморном енергијом и ретком политичком вештином, крајишничким етосом и менталитетом, често и ризичним ставовима, Додик брани националне интересе и достојанство Срба.“
Овај цитат из предговора Добрице Ћосића за књигу “Додик-Истина”, саткану од 19 интервјуа, које је у последњих 15 година водила новинарка Дубравка Вујановић, само је добар увод и наговештај оног што се крије на наредних 240 страница. Јер, нема дилеме, лидер Републике Српске је од “непослушног опозиционара” израстао у последњој деценији у уверљивог, стабилног, незаобилазног политичког првака који учествује у свим менама на овим просторима.
Нарочито у биткама које се још воде за стабилнију данашњицу и сигурнију и извеснију будућност српског народа, у Босни и Херцеговини, на Косову, па редом… Отуда и велика брижност и смела прогноза највећег живог српског писца и човека који је, за више од пола века, прошао кроз искушења свих српских ломова – шта ће бити са Републиком Српском и на који начин може да се очува, и зашто јој је потребан Додик. Не само Српској.
Уосталом, ево шта Ћосић у овом предговору (у скраћеном облику у наставку га објављујемо) мисли о кретањима у Републици Српској, које је веома педантно, прецизно, из дана у дан, пратио, и са страшћу у њима учествовао, не само као писац него и као државник, али, понајвише, као велики српски патриота и ангажовани интелектуалац.

Књига „Додик-Истина“ – интервјуи са Милорадом Додиком, налаже више претпоставки за просуђивање њене вредности у времену судбоносних политичких искушења народа Републике Српске, руководства прве српске државе преко Дрине и читавог српског народа који је историја увела у неизвесну будућност.

Реч је о дугогодишњем премијеру и председнику Републике Српске и најзначајнијој политичкој личности српског народа у дејтонској Босни и Херцеговини, која је све мање дејтонска. Дужност коју врши и улога коју има у борби за Републику Српску, одређују значај политичке личности Милорада Додика. Својим способностима и храброшћу у заступању демократских права Срба, Додик најнепосредније утиче на опстанак Републике Српске, а тиме и целе српске нације, угрожене кратковидом и деструктивном политиком Европске уније, Немачке и Америке. Милорад Додик је, у последњих неколико година, постао најпопуларнији српски политичар – са даром, енергијом и имагинацијом.

Значај и одговорност Милорада Додика одређује садашње политичко, морално и колективно психолошко стање све три нације дејтонске државе Босне и Херцеговине. Босански рат, вођен 1992-1995, још увек се води политички, верски, дипломатски. У Сарајеву и у муслиманским и хрватским просторима, не јењава ратна политичка пропаганда. Ниједна национална заједница у Босни и Херцеговини не доживљава крај рата као остварење свих својих политичких циљева, јер су мотиви Босанског рата били идејно сложени, међусобно искључиви и са дубоким историјским коренима.

Циљеве ратујућих народа усложили су и до безизгледности антагонизовали империјалистички интереси великих сила и џихадског ислама, који је овладао религијским центром босанских муслимана и њиховим политичким и друштвеним животом. Сва политичка догађања, проузрокована муслиманским и хрватским чиниоцима, као и политиком Европске уније, Немачке и Америке, имају један исти циљ: поништење српске државе Републике Српске, озваничене Дејтонским споразумом и Париском декларацијом децембра 1995. у Паризу.

Користећи свестрану подршку милитантног и агресивног ислама, босански муслимани се свим средствима боре да створе прву исламску државу у Европи, по концепту Исламске декларације Алије Изетбеговића.

Антисрпским шовинизмом, Хрвати упорно настоје да „Херцег – Босну“ учине интегрално хрватском.

Срби, егзистенцијално угрожени, теже остварењу свог вишевековног идеала – уједињењу са Србијом, демократским путем и еволуцијом.

[restrictedarea]

Сви ти национални циљеви су антагонизовани и толико активирани да се рат у овом времену у Босни не доживљава окончаним. Рат се наставља шовинистичком пропагандом, кривотворењем историјских чињеница, разгоревањем резидуалне мржње, антидејтонском политиком „међународних представника“, који су не само службеници Европске уније и под патронатом Савета безбедности него већином и сарадници милитантног, џихадског ислама који је у Сарајеву засновао свој програмски центар за Европу.

Антагонизавани и међусобно испреплетани национални и страни интереси на босанском тлу не обећавају спокојну будућност српском народу. Ти и други фактори чине национално питање босанских Срба компликованијим и, у исходу, најнеизвеснијим српским питањем.

Традиционални империјалистички интереси великих сила последњих година су интензивирани неоосманском политиком Турске, коју је у Сарајеву тријумфалистички и агресивно представио Давутоглу, министар спољних послова Турске. Он је изједначио значај Босне и Херцеговине за Турску са значајем Анадолије, и значај Сарајева са значајем Истанбула. Тај империјалистички циљ Турске, озбиљно угрожава стабилност и будућност Републике Српске, сједињујући се са деструктивном политиком Европске уније, Немачке и Америке на Балкану. Велике силе, у својим политикама, не одвајају у циљевима косовско питање од босанског. Турска политика у српској националној и државној политици није адекватно схваћена.

Једино је Милорад Додик трезвено разумео турске циљеве у Босни и Херцеговини, у Србији и на Балкану и начелно, храбро, бескомпромисно огласио свој патриотски став према неоосманској политици Турске.

Владе демократских странака Србије,са аисторијским, неутемељеним надама и илузијама, виделе су турску политику као фактор могуће пацификације санџачког сепаратизма и деструктивних циљева муфтије Зукорлића и његових следбеника. Таквим ставом владе Србије су пренебрегле одговорност за национални опстанак босанских и косовских Срба; те владе нису схватиле карактер турске ревизије историје и последица неоосманске политике на Балкану и у Србији.

Додик са историјским правом сматра да је судбина Републике Српске у политичкој свести и вољи српског народа у Босни и Херцеговини. Светске силе не могу својом силом да сруше Републику Српску, а да не изазову политичка збивања која угрожавају мир на Балкану и у Европи.

Одликује се смелошћу у тешким и неизвесним одлукама. Нема великог политичара и борца који уз рационалност не уноси и ризик у своје делање и доживљава и победе и поразе. Дар за ризиковање у политичким одлукама има Милорад Додик. Али, употреба ризика у политици подразумева и спремност на прихватање критике и њихових последица, јер се не успева свагда. Он води перманентну борбу са представницима „међународне заједнице“ који, отворено или хипокризијом, делују на поништење дејтонске Републике Српске, умањујући јој изворна права и сарађујући са антисрпским факторима у Сарајеву.

Милорад Додик је својом политичком енергијом и демократском начелношћу оснажио положај Републике Српске, не само у Босни и Херцеговини него и у Европи, Америци и Русији. Мало је српских политичара који су се са толико принципијелности, храбрости и вештине, борили са губернаторима дејтонске Босне, који имају иницијалну и снажну подршку наследника и следбеника Алије Изетбеговића и џихадског идеолога Церића.

Истаћи ћу укратко неке политичке ставове Милорада Додика, који чине целовитом његову државничку концепцију.

Он не верује у опстанак садашње Босне и Херцеговине. Њено трајање види у конфедерацији аутономних националних заједница са изворним дејтонским правима којима се чува национални идентитет.

Према Европској унији има рационалан однос, залажући се за промену досадашње политике у смеру јачања права националних држава. Он изричито каже: „Шта ће нам Европа ако немамо државу“. Политику Србије према Европској унији сматра илузионистичком и неуспелом. Својим ставом, Милорад Додик начелно не пориче неопходност придруживања Републике Српске и Србије Европској унији. Он се свесрдно бори за приступање Босне и Херцеговине Европској унији, што се односи и на Републику Српску.

Додик се одлучно залаже за свестрану сарадњу са Русијом и веће уважавање њене политике према српском народу, јер она има дубоке историјске темеље.

Додик се залаже за поштен однос свих националних заједница према ратним злочинима, осуђујући хашку аболицију муслимана који су пропагандом проглашени жртвама великосрпске агресије на Босну и Херцеговину, упорно повећавајући број муслиманских жртава, манипулишући и са сребреничком трагедијом, у чему имају издашну подршку иностраних чинилаца. Додик, притом, оштро осуђује српске ратне злочине и залаже се за њихово истраживање и суђење ратним злочинцима.

Милорад Додик је незадовољан политиком Србије према Косову, сматрајући да је Косово за Србију изгубљено.

Додик је незадовољан и недовољно ангажованим односом Србије према Републици Српској и некоришћењу права у одбрани Дејтонских принципа.

Он сматра неопходном интензивну и свестрану сарадњу Србије и Републике Српске и залаже се за интеграцију економија и установа из области културног и просветног живота, здравства, спорта. На својој дужности и у политици, никад не заборавља свесрпске интересе.

Завршавајући, како сам каже, овај непотпун приказ књиге „Додик-Истина“, Ћосић најављује да она “пружа драгоцена сазнања и искуства о комуникацији са Сарајевом, међународним представницима и иностраним факторима, који утичу на постојање и политички карактер Републике Српске… Садржај ове књиге налаже свестран стваралачки и критички однос и компетентну проверу Додикове политичке концепције.

Узбудљива књига `Додик-Истина` није само поглед и преглед Додикових ставова о свим важним питањима опстанка српског народа у БиХ. Она је истовремено, или још више, драматична читанка, или хроника, о изазовима, ломовима, дилемама, политичкој и националној борби коју часно води и у којој истрајава Република Српска. То је њен ход по мукама, од “ничије земље” до извојеване пуне аутономије и мало видљиве самосталности, која је дошла готово до ивице самоопредељења.

Зато је овај потез издавачке куће “Вукотић медиа” лепо откриће и добар наговештај: књига – прича о судбини српског народа.

[/restrictedarea]

 

3 коментара

  1. Avatar

    Zaista je zabrinjavajuća i dugotrajna neobavještenost javnosti u Srbiji o liku i (ne)djelu predsjednika Srpske Milorada Dodika.Da li zbog nagomilanog političkog šljama u sopstvenom dvorištu ili površne slike o navodnom velikosrbovanju na račun Sarajeva po većini medija u Srpskoj i Srbiji,tek i vaš cjenjeni list neprestano ističe jedno lice, a zapostavlja stotinu naličja “laktaškog vlastodršca”
    Dok donekle mogu da razumijem velikog pisca ali i majstora političkih promašaja Dobricu Ćosića o pozitivnoj Dodikovoj ulozi u srpskom političkom blatu(devet decenija je čovjeku a i sa četrdeset je plovio “Galebom” sa voljenim vodjom),te mogu da shvatim i novinarku Dubravku Vujanović jer je iskoristila svoj gen i skužila da joj hvalospjevi o Dodiku donose najmanje tri izdanja knjige zbog činjenice da će sve i jedna institucija,udruženje,malo vidjeniji član SNSD-a,po dekretu morati nabaviti “dragocjeno štivo”(u tom kontekstu imamo prave bestselere”Kako je Dodik čuvao i sačuvao Srpsku”,”Dodik čuvar Srpske”,i niz drugih čija je zajednička poenta da iza Amerike i Britanije stoji vojska a iza Mile narod i stoga nam niko ništa ne može).
    Šta ne mogu da razumijem?
    “Bezglasno djelo bolje je od bezdjelatnih riječi”-veli bogoslov Grigorije.Desetogodišnje busanje u prsa i prazna priča Milorada Dodika su Srpsku doveli u sadašnju situaciju a to je:uništen svaki vid proizvodnje,sto posto propale privatizacije,sirotinja kakve nema u Evropi,nezaposlenost,obrazovanje kao u kamenom dobu.No,sve bi to narod istrpio,ali danas je Dodik najveći tiranin u Evropi.Sam vlada i odlučuje.Pokrovitelj je i najveći akcionar zemljišne mafije,pola Kozare je pod njegovim stablima.Sklapa ugovore po sopstvenom nahodjenju.On i kumovi,prijatelji zapošljavaju,okupiraju nadzorne i upravne odbore,kajte sve što donosi dobit.
    Razočaranost naroda je dostigla vrhunac a Srbija…Koliko je medija u matici prenjelo otvoreno pismo nekadašnjeg direktora Geodetske uprave Tihomira Gligorića Dodiku.Gligorić je dugogodišnji član SNSD-a i za kraj evo djela njegovog izlaganja koje će najbolje ilustrovati moje tvrdnje.
    “Gospodine Dodik,jedno od mojih najvećih razočarenja ste Vi lično.Zar je u SNSD-u zavladao toliki strah da niko ne smije ni da pomisli, a kamoli uradi nešto što”šefu” ne bi bilo po volji.Da li ste takav SNSD željeli?Od najveće i najsnažnije stranke kojoj su prilazili mnogi sa nadom da će sačuvati Srpsku i ekonomski je oporaviti,pred očima gradjana pretvorili ste je u kumovsku,autokratsku,odnarodjenu i tajkunsku partiju”
    Gospodo u Srbiji trenutno u Srpskoj Milorad Dodik uvažava samo mišljenje jevreja-savjetnika Levija(koji mu je uzgred sredio da svoju velelepnu vilu u Beogradu izdaje kao ambasadu Izraelu za skromnih 4,5 hiljade evra),vladike Grigorija,Kusturice,a dobit djeli sa stotinjak tajkuna iz stranke,visokopozicioniranih “naftaša i ronhilista”,kumova i laktaških vezira koji uzurpiraju privatne posjede,a sve to pod patronatom policije i sudstva koji su mu vjerni više nego kućni ljubimci.

    • Avatar

      Nemam prava da govorim o stanju u Srpskoj, zivim u Srbiji i nisam upoznat sa problemima Banjaluke i Srba koji zive ,,preko,, Drine. Citajuci Vas komentar i uporedjujuci sa stanjem u Srbiji, moj zakljucak je ,,isto je i sa jedne i sa druge strane Drine,,. Razlika je u tome sto je Dodik VLASTODRZAC a ovi kod nas su DEMOKRATSKI IZABRANI I EVROPEJSKI ORJENTISANI. Za ove nase iz Srbije znam da rade protivu srpskih interesa a Vama iz komentara nema razloga da necvetujem da je to slucaj i sa Dodikom. Umesto Dodika mi imamo Vucica. Verujte mi da ste vi u boljoj situaciji, Dodik cuva celovitost Srpske a ovaj nas je Taciju predao deo drzavne teritorije sa 50000 srba.

  2. Avatar

    Ko bi napravio predgovor nego Dobrica Ćosić.
    … “prva srpska država preko Drine” i … “uvela u neizvjesnu budućnost”.
    …”koja je sve manje dejtonska” …
    …”demokratska prava Srba”..
    …”opstanak cele srpske nacije ugrožene od EV, Nemačke i Amerike”…
    “Dodik najpopularniji srpski političar–sa darom, energijom i imaginacijom.”
    “M.Dodik određuje … psihološko stanje sve tri nacije dejtonske BiH”…
    …”bosanski muslimani se svim sredstvima bore da stvore prvu islamsku državu u Evropi…”
    …”Srbi egzistencijalno ugroženi i teže ujedinjenju sa Srbijom”…
    Ali ja vam kažem !
    Neizvjesna budućnost je radi Dodika.
    BiH je sve manje dejtonska radi Dodika.
    Da li su u RS-u prava srba poništena? U Federaciji nisu.
    K’o fol sve kršćanske zemlje iz EV, pa i Njemačka i Amerika vole više muslimane nego kršćane. Ma dajte!!! Oni više vole srpsko govno nego muslimansku baklavu.
    Dodik je običan hohštapler za BiH ali i za RS.
    Muslimani u BiH se ne bave da stvore islamsku državu. Alija je bio vaš sluga i slušao je Miloševića ali i Tuđmana.
    Srbi nisu sada, a ni ranije bili egzistencijalno ugroženi.
    Težnja prekodrinskih srba za ujedinjenjem sa Srbijom je Garašaninov plan.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *