Буџетска криза, могућа побуна и инструкције

Пише Зоран Милошевић

Светски медији се увелико баве буџетском кризом у САД, покушавајући да одгонетну шта се догађа и у ком правцу ће се она развијати, али постављају и доскоро незамисливо питање: да ли САД очекује велика унутарполитичка криза, побуна становништва, односно револуција?

Престанак финансирања дела државних структура због неусвајања буџета САД започет је 2. октобра, са окончањем финансијске године и са почетком нове. Представнички дом Конгреса, који контролише Републиканска партија, прихватиo је предлог буџета, уз једну измену – избачена је ставка о реформи здравствене заштите (Obamacare) и упутио га у Сенат, где је наишао на неодобравање припадника Демократске партије, пошто је поменута реформа била главни део Обаминог програма приликом кандидовања за место председника. Према мишљењу неких економиста, истиче Александра Забалуева за портал Terra America, ова игра америчких политичких партија, поред осталог, може довести до недељних губитака САД од 1,6 милијарди долара.

На тај начин, на „неплаћени одмор“ 2. октобра послато је око 800.000 људи који су радили у државним службама. До 17. октобра Конгрес треба да нађе решење за проблем краткорочног ребаланса буџета, али и да повећа „плафон“ задуживања државе, који тренутно износи, према званичним подацима, 16,7 трилиона долара, а према незваничним, много више. Уколико се не усвоје поменуте мере, САД ће постати платежно неспособне, односно банкротираће.

 

АМЕРИЧКИ ДУГ Валентин Катасонов за „Фонд стратешке културе“ истиче да САД тренутно преживљавају велику финансијско-буџетску кризу. Да би становништво одахнуло, потребан је договор о величини и структури буџетских расхода, као и веће задуживање, најкасније до 17. октобра. Буџетску „рупу“ могуће је закрпити само уз помоћ нових позајмица, тј.  растом државног дуга. Зато је у центру пажње управо питање до ког нивоа може ићи задуживање, те да ли је могуће веровати званичној америчкој статистици по овом питању?

Државни дуг, према званичним подацима, у овом тренутку износи око 17 трилиона долара, а неки економисти истичу да, када се упореди са бруто националним дохотком (БНД) он износи 106 посто тог дохотка. Ови подаци се могу пронаћи на сајту Министарства финансија САД и они се ажурирају сваког месеца (Public Debt Reports). Дуг се може пратити под појмовима дуг федералне владе САД (The United States government debt) и национални дуг САД (The United States national debt). Но, ту нису убројана задужења појединих држава, корпорација и физичких лица, чак ни она које је гарантовала држава, а не рачунају се ни социјалне обавезе према примаоцима  помоћи. САД су се, иначе, задуживале током целог протеклог века. Тако, према подацима Валентина Катасонова, 1910. године дуговале су само 2,65 милијарди долара или око осам одсто БНД, да би, после финансијске кризе 2006. године, дуговале 8,5 трилиона долара или 65 одсто БНД. За последњих седам година дуг се увећао два пута: са 65 на 104 одсто БНД. Другим речима, данашња Америка се налази у незавидној позицији.

[restrictedarea]

Службена статистика о целокупном дугу (The United States total debt) се   ретко објављује. Такође, оно што званичници објаве није поуздано. Анализа чак и таквих података указује да САД више немају водећу економију у свету. Компоненте укупног дуга су следеће: државни дуг, дуг влада појединих држава (state debt), дуг локалних власти (local debt), дуг физичких лица (personal debt), дуг нефинансијских компанија (business debt) и дуг финансијских институција (financial sectors debt). Када се сви ови дугови саберу, према процени Федералних резерви САД, он износи 250 одсто БНД. Но, постоје и алтернативна мишљења да су САД 6. октобра 2013. године дуговале 60 трилиона долара, или 377 одсто БНД.  Истраживања Економског департмана Универзитета из Калифорније (Сан Дијего) урађена су под руководством професора Џејмса Хамилтона, а објављена су у августу 2013. године. Сведоче да САД дугују 70 трилиона долара, односно 440 одсто БНД.  Но, ни ови подаци нису потпуни, јер не уважавају социјалне обавезе (social liabilities). Ради се о обавезама које је преузела држава према грађанима у области пензионог осигурања, здравственог збрињавања, помоћи незапосленима, сиромашнима, мајкама са више деце итд. Када се овај дуг уважи, истиче амерички професор Лоренс Котликоф, он премашује 220 трилиона долара (процена за 2011. годину). Резиме свега је да су САД, са тачке своје буџетске позиције, банкрот држава.

Да би се тачно видела судбина САД, мора се сагледати њен целокупни дуг, а не само федерални. Јер, ако је у праву Ерик Швајцерн, експерт Светске банке, који каже: „У следеће три године ће се на градове САД као лавина обрушити њихово  банкротство, што читаву земљу  може да постави на границу сувереног банкрота“, онда је судбина ове државе заиста никаква.  „На данашњи дан се“, истиче Швајцерн, „преко 450 градова у САД, међу којима су Лос Анђелес, Сан Дијего и други, налази на ивици банкротства“. „Парада банкрота“, која је почела претварањем Детроита у „град духова“, овог месеца може нагло да се убрза и да се настави целе идуће године.

 

(НЕ)ПОВЕРЕЊЕ Све наведено се одразило и на јавно мњење, па анкете показују да грађанство, што посебно забрињава, има најмање поверења у власт, од настанка САД: 89 одсто не верује влади, 84 одсто не одобрава понашање Конгреса, 85 одсто се плаши рецесије, а 43 одсто анкетираних подржава покрет „Окупирајте Вол Стрит“ и друге сличне организације. Ово је познато и влади САД, па је министар одбране пред новинарима изјавио „да Американци, због најдужег рата у историји те земље (мисли се на дванаестогодишњи рат у Афганистану) и најоштрије буџетско-финансијске кризе од времена Велике депресије, великом брзином губе поверење у институције власти“.

Многи аналитичари сматрају да Американци тренутно преживљавају велику кризу са неизвесним исходом. На то указује и раст броја самоубистава, нервних и психичких обољења, који је већи него икад, чак и међу децом. Наведени подаци указују да се једна енергична, активна нација, нација која је изградила велике и добро уређене градове, фабрике, огромну империју на празној земљи и која је дала свету бројне уметнике, писце, политичаре, тренутно налази у жалосном стању.

Светски медији се увелико баве буџетском кризом у САД, покушавајући да одгонетну шта се догађа и у ком правцу ће се она развијати, али постављају и доскоро незамисливо питање: да ли САД очекује велика унутарполитичка криза, побуна становништва, односно револуција?

Овоме је претходила, такође, серија чланака светских медија, посвећена предузетим мерама безбедности у САД и сви аутори су, мање или више, видели параноју власти, јер су мере спровођене са претпоставком  свеколиког колапса и излива народног гнева на улицама америчких градова. Део новинара у овоме види припрему за грађански рат, испровоциран актуелном буџетском кризом. Надежда Алексејева за pravda.ru, на пример, наводи да је друга претпоставка вероватнија, јер се у предвечерје грађанског рата снабдевају разним материјалима, храном, оружјем, они региони који ће бити на страни владе. Управо је споменута Алексејева анализирала помоћ градовима и државама и њихово снабдевање и закључила да су привилеговани они које су у већини гласали за Обаму.

Амерички истраживачи Џејмс Рикардс, Даг Хегмен, Џералд Селенте и други указују да је, према понашању америчких власти, могуће закључити да ће се ускоро многи грађани сматрати терористима. Први аутор је консултант великих финансијских институција, такође је и консултант директора Националне обавештајне службе САД (advisor to the U.S. Office of the Director of National Intelligence). У својој књизи „Валутни рат: стварање глобалне кризе“ (Currency Wars: The Making of the Next Global Crisis. – New York: Penguin Group, 2011) Џејмс Рикардс истиче да је новац реални проблем националне безбедности. Оснивач и генерални менаџер Socio-Economic Research Institute of America (сада The Trends Research Institute) Џ. Селенте  својевремено је био много хваљен, јер је предвидео распад СССР и кризу финансијског тржишта 1987. године, а сада прогнозира „почетак грађанског рата“ у САД „већ у скорије време“.

 

ПРИПРЕМЕ ЗА КОЛАПС Да САД иду у овом правцу, упућује неколико индикатора. Наиме, током 2012. и 2013. године председник Барак Обама је потписао два закона: National Defense Resources Preparedness (NDRP – Закон о припреми националних ресурса за одбрану) и National Defense Authorization Act (NDAA – Закон о пуномоћима у циљу одбране) којима је у надлежност армије предао право испитивања и посао унутрашњих послова, према појединим лицима осумњиченим за тероризам. Ти закони, такође, дозвољавају да се ухапсе и у затвору држе осумњичени за тероризам, али и да председник и Министарство унутрашњих послова „контролишу основне националне функције у случају ванредних ситуација“.

Крајем 2012. године новине „Њујорк тајмс“ објавиле су обиман материјал у којем су позвани грађани да се припреме за велики колапс. Наиме, из објављених анализа видело се да власт Барака Обаме већ врши припреме за могући грађански рат и елиминисање демократије. Институција задужена за тоталну контролу становништва САД већ је формирана и зове се Department of Homeland Security (Одељење за унутрашњу безбедност). Оно је створено после напада на „Куле близнакиње“11. септембра, а сарадници имају право да хапсе, изводе физичке ликвидације, врше истрагу над свима које власти САД именују „непријатељима народа“ или терористима. Одељење има мноштво сарадника у свим слојевима друштва и  невероватно велики новац који добија из федералног буџета. И иначе САД воде по броју затвореника у свету, 700 људи на 100.000 становника.

САД од 1984. године изводе специјалне вежбе у којима учествују безбедносне службе, под претпоставком избијања немира међу становништвом изазваних политичком кризом. Као мера, предвиђа се суспензија Устава и предаја апсолутне власти председнику, који има задатак да, уз помоћ војске, угуши народну побуну. То значи да је америчка политичка елита спремна и да очекује бунт народа. Наиме, постоји директива коју је потписао још Рoналд Реган (REX 84) по којој је изграђен ланац концентрационих логора за 16 милиона људи (о чему смо раније писали). Када на интернету укуцате REX 84, можете о томе да читате и прегледате фотографије.

Жак Фреско на сајту hangthebankers.com анализира за шта се спрема Америка, када је Министарство унутрашњих послова купило 750 милиона распрскавајућих  метака (за растеривање демонстраната, али и за борбу против побуњеника) мада је пре тога набавило 450 милиона исте муниције.  Тако се у арсеналу споменутог министарства налази 1,2 милијарде патрона, што је довољно да се поубијају сви становници обе Америке. Поред тога, Министарство унутрашњих послова је наручило и муницију која може да пробије стену – у циљу „тренинга“. Његов закључак је да се влада САД спрема за сузбијање масовних нереда. Поред тога, амерички медији су недавно дошли до „Инструкције војној полицији САД“ у случају грађанских нереда. Ту се говори како да се користе војни ресурси државе и како да се убијају грађани у нередима. На пример, на страни 20 „Инструкција“ стоји шта војници треба да раде у случају сукоба са дисидентима и како да пуцају „без упозорења!“

Према мишљењу споменутог аутора, због финансијског краха, федералне агенције и армија САД биће у прилици да покажу своје знање у гушењу унутрашњих нереда, много већих од европских последњих година. Анализа Института стратешких истраживања војног колеџа (од 2008. године) истиче да, као резултат серије криза, у САД може доћи до масовних нереда. У тексту, који је потписао потпуковник Нејтан Фрејер, каже се: „Масовни нереди грађана у САД принудиће војно руководство да промени приоритете како би заштитили поредак и безбедност људи“. Фрејер истиче да ће, очигледно, америчка војска бити та која ће добити задатак од председника и владе „да угуши унутрашњу побуну“. Да је ђаво однео шалу, сведочи и изјава министра одбране САД Чака Хејгела, с почетка октобра 2013. године: „У држави се осећа расположење против власти, уопште против садашњег поретка“. По свему судећи, наводи портал fakti.org, у Вашингтону се припремају за увођење ванредних мера које ће се моћи применити како год да се ситуација развија. Ту спада и позив који се чуо почетком године од вође Кју-Клукс-Клана, Ричарда Престона Американцима да се „уједине у грађанском рату против Барака Обаме“  и његових истомишљеника, и да то учине у октобру, на 150-годишњицу одлучујуће битке  у грађанском рату САД.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *