Земљотрес у Берлину

из Берлина EКСКЛУЗИВНО зa „Печат“ Никола Н. Живковић

Немцима је на овим изборима била најбитнија економија, а канцелар је успео да их убеди да она представља гарант очувања њиховог животног стандарда

Резултати избора су познати, зато ћемо се ограничити само на најважније чињенице. Победа канцелара и њених  демохришћана јесте код многих очекивана, но нико није рачунао са тиме да ће бити толико убедљива. Овај резултат стоји у потпуној супротности са прогнозама „озбиљних“ демоскопских института, који се баве проучавањем јавног мишљења. Још два или три дана пред изборе говорили су како ће резултат бити „веома тесан“. А Меркел и њена странка Хришћанско-демократска унија  (ЦДУ) добили су близу 42 одсто гласова, док су њен главни конкурент Пер Штајнбрик  и његова Социјалдемократска странка Немачке (СПД) узели нешто мање од 26 процента! Тако се још једном показало да „познатим“ демоскопским агенцијама не би требало претерано веровати. Друго велико изненађење представља катастрофалан пораз либерала, односно Странци слободних демократа (ФДП). Њен истакнути члан, садашњи шеф немачке дипломатије Гвиде Вестервела, пред бројним ТВ камерама није крио своје разочарање. Његова странка није успела да пређу цензус од пет одсто. А пре четири године добили су близу 15 одсто гласова! И због тога ФДП партија неће бити заступљена у немачком парламенту, у Бундестагу, и то први пут од године 1949. Зато Меркел више неће моћи да рачуна на наставак коалиције са либералима. Немали број коментара полази од тога, да овај пораз можда значи и крај саме странке ФДП. Они су сада заступљени само у једном покрајинском парламенту. Пре седам дана у баварским парламентарним изборима ФДП добио је свега нешто више од три одсто гласова.

(НЕ)МОГУЋА „ВЕЛИКА КОАЛИЦИЈА“ Зато се поставља главно питање: Ко ће демохришћанима бити коалициони партнер? Да ли је могућа „велика коалиција“? Штајнбрик је већ пре избора јасно казао да неће у коалицију са „левима“. Ваш дописник се акредитовао у изборном штабу европскептичне „Алтернативе за Немачку“ (Die Alternative für Deutschland – AfD). И нисам погрешио, јер њихов резултат по оценама многим политичких аналитичара представља једино истинско и највеће изненађење ових избора. Странка је основано тек у фебруару ове године, а недостајало им је свега 0,3 одсто да пређу цензус од пет одсто. АФД, на пример, захтева укидање евра и повратак немачке марке. Упало ми је у очи, да је у тој странци веома много младих академски образованих људи.

Немачка канцеларка Ангела Меркел, ћерка протестантског свештеника, доктор је физике, а удата је за професора хемије Јоахима Зауера. Толико о њеном приватном животу, кога она љубоморна штити и чува од радозналих новинара. Једино је у недељу увече после, како пише дневни лист „Велт“ из Берлина, „историјског тријумфа за канцелара“ („Historischer Triumph für die Kanzlerin“), помало стидљиво, пред бројним ТВ камерама казала како „мом мужу није увек лако са мном“.

Меркелова ЦДУ и њена сестринска странка из Баварске ЦСУ добили су чак осам процената више него на озборима пре четири године. То представља велики успех ЦДУ/ЦСУ.  Да један странка пређе 40 процената, то је пошло за руком само СПД кандидату Шредеру и то на изборима 1998. године. Он је тада добио 41 одсто. Када се погледају бројке, онда Штајнбрик и није био тако неуспешан, јер је добио близу три одсто више гласова него његов партијски колега године 2009. У оне који су изгубили на изборима ваља убројити и „зелене“ (Die Grünen). Они су добили два одсто мање гласова него пре четири године. Премда су добили три одсто мање гласова него пре четири године, „левица“ (Die Linkspartei) није незадовољна, јер су, како је поносно истакао њен шеф Грегор Гизи, први пут постали по снази трећа странка у држави и добили су близу девет одсто гласова.

 

[restrictedarea]

 

НИКАДА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ИСТО Шеф странке „Алтернатива за Немачку“ Бернд Луке у специјалној изјави за „Печат“ казао је да није незадовољан изборним резултатом: „Без обзира на то што смо тесно промашили ценсус, немачка политичка сцена никада више неће бити иста као пре ових избора. Ми смо једини који нудимо нашем народу истинску алтернативу. Нас више нико не може да игнорише. Ми смо тиме постали реална опасност за демохришћине, јер ће њихови десно орјентисани бирачи све више да се окрећу према нама.“

Већина се слажу да „Алтернатива за Немачку“ („AfD“) представља протест великог броја грађана, који су незадовољни политиком етаблираних партија. Због тога „Алтернатива за Немачку“ пре личи на покрет, него на политичку партију. Зато, чини ми се, не претерују много они који говоре да је овде на делу права мала револуција. Први пут појавила се странка која стоји десно од демохришћана. Демоскопи су прогнозирали да ова странка неће добити више од два и по одсто гласова.

Све политичке партије поздравиле су чињеницу да је излазност бирача износила 73 одсто, док је пре четири године изашло на гласање 71 одсто. Коначни изборни резултати биће објављени вероватно не пре 9. октобра, а најкасније до 22. октобра мора да се оформири нови парламент, Бундестаг. Кратко после тога посланици ће изабрати новог немачког канцелара. Тако налаже устав Немачке.

Највећи немачки и европски недељник „Шпигел“, каже, да је Немачка сада неопозиво постала „Земља Ангеле Меркел“ („Deutschland ist jetzt endgültig Angela-Merkel-Land“). Вероватно је и сама Меркел изненађена својим изборним успехом. Овакву доминацију демохришћани су имали само у време Конрада Аденауера. Боље од свих политичких аналитичара, тајну Меркеловог успеха објаснио ми је један Немац, на чијем киоску годинама купујем новине. У петак, дакле, два дана пре избора, питао сам га, како он гледа на изборе: „То нема никакве велике мудрости. Ми имамо ‘Gut laufende Wirtschaft’ (‘привреду која добро функционише’). Ја имам шездесет година. Ми Немци нисмо никада живели боље него данас. А погледајте око себе друге државе. Готово све европске земље имају озбиљних економских проблема. Ја сам овог лета био у Шпанији. Тридесет и пет одсто младих људи су тамо без посла! И шта сада да мењамо, кад нам је добро!“

Он је просто поновио речи, које канцелар Меркел већ недељама говори у својој изборној кампањи. Њој је, дакле, пошло за руком да „стигне до обичног, малог човека“. У Немачкој се сматра непристојно – само ако нисте члан породице и присан пријатељ – да се неко пита за кога ће да гласа. Но, из његовог кратког излагања сам схватио не само да ће он да гласа за Меркел, већ сам јасно осетио да овај продавац новина представља на неки начин истински глас народа. Немцима је на овим изорима била најбитна економија, а канцелар је успео да их убеди да она представља гарант очувања њиховог животног стандарда. Укратко, на изборима је победила Меркел и немачка привреда. Убедљиво најјача економија у Европској унији јесте Немачка. На изборним билбордима најчешћи спот Меркелове гласио је: „Ми смо најјачи у Европи и тако би требало да остане!“ Немачки бирачи дали су пре свега подршку управо овој политици свог канцелара.

[/restrictedarea]