Владимир Путин: Национална идеја се не рађа по тржишним правилима

Преносимо са портала „Факти“ 1. део

Руски председник одржао свој најзначајнији говор после 2007. године – Валдај као „унутарполитички Минхен“ 

• Наступу у Валдајском дискусионом клубу претходио је говор у Краснодару, у којем је Путин упозорио да су покушаји да се утиче на поглед на свет целих народа – и тежња да се потчине туђој вољи, да им се наметне туђи систем вредности и појмова – апсолутна реалност, исто као и борба за минералне ресурсе са којом се суочавају многе земље, укључујући и нашу земљу.
• „Пракса је доказала да се нова национална идеја не рађа и не развија по тржишним правилима“ – рекао је Путин. Лакомислено уређење државе и друштва није успело, исто као ни механичко копирање туђег искуства.
• Грубо узимање туђег и покушаји да се Русија споља цивилизује, није прихватила апсолутна већина нашег народа, зато што је тежња за самосталношћу, за духовним, идеолошким и спољнополитичким суверенитетом – неодвојиви део нашег националног карактера. 
• Одсуство националне идеје засноване на националном идентитету било је уносно оном квазиколонијалном делу елите, који је више волео да краде и извлачи капитал, а своју будућност није везивао за земљу у којој се тај капитал зарађује.

 

Учешће Владимира Путина у раду Валдајског клуба показало је јачање угледа руског председника како на међународној сцени, тако и унутар земље.

 

Током неколико сати дискусије са експертима, Путин је не само оставио снажан утисак на инострану и опозициону публику него је и изговорио један од својих најважнијих идеолошких говора.

 

Овога пута је и сама форма Путинове комуникације са учесницима клуба била промењена: ако се раније она одвијала иза затворених врата, сада се све преносило директно у етар. Та чињеница, као и учешће представника опозиције, били су главна новина, која је привукла појачану пажњу медија.

 

То што је Путин био непосредан, много се шалио и уопште био у доброј форми, оставило је утисак на посматраче – једноставно због тога што раније индиректни учесници нису имали могућности да прате неформалне контакте Путина са политиколозима, тим пре, са европским политичарима. Показало се да председник и пред камерама може сасвим природно да се понаша како са аналитичарима, тако и бившим премијерима.

 

Штавише, он је мирно повезивао апеловање својих старих познаника, као што су Проди и Фајон, са максимално озбиљним разматрањем најважнијих проблема – од сиријског до унутрашњополитичких и европских.

 

„Пред крај сусрета Путин је преузео улогу ‚ток-шоу водитеља‘“ – оценила је америчка агенција „Блумберг“ у тексту „Владимир Путин: председник, миротворац, ток-шоу водитељ“ – „Он је очигледно без припремања енергично делио питања екс-министрима европских земаља и америчком експерту за питања Русије. С лакоћом је парирао питањима о нивоу демократије у Русији. Руски лидер се понашао веома смирено и самоуверено, био је у одличној форми“.

 

„Блумбергов“ наслов је сасвим типичан. Ипак, шоу уопште није био главни, иако се као водитељ дискусија Путин показао веома професионално, већ говор којим је председник започео своје учешће на заседању.

 

То је био један од најважнијих говора у његовом животу.

 

Идеолошки говор, посвећен „стратегији и вредностима“, ономе што је Путин назвао „вредносном основом развоја наше земље“.

 

У њему је Путин наставо оне мисли које је излагао у серији својих предизборних чланака почетком прошле године и пре годину дана у Краснодару, наступајући на сусрету са представницима јавности.

 

Краснодарски говор, у којем је Путин изјавио да су „покушаји да се утиче на поглед на свет целих народа – и тежња да се потчине туђој вољи, да им се наметне туђи систем вредности и појмова – апсолутна реалност, исто као и борба за минералне ресурсе са којом се суочавају многе земље, укључујући и нашу земљу“.

 

Тај Путинов наступ је на чудан начин прошао практично непримећен, што се само делимично може објаснити уским саставом учесника сусрета.

 

Требало би се надати да идеологија валдајског говора неће бити у сенци тренутних утисака од форме дискусија које су вођене на заседању клуба.

 

Прагматичар Путин, који веома воли реч „ефикасност“, раније је готово избегавао разговор о идеологији и вредностима – не зато што он није имао своје представе о њима, већ због тога што је совјетска „полузванична идеологија остављала тешко осећање“, како је и сам рекао на јучерашњем иступању.

 

Међутим, Владимир Путин у последње две године не само да све чешће говори о значају националних вредности, него све више предузима конкретне кораке у вези са њиховом одбраном, са чиме је повезано и доношење неколико закона, које његови либерални опоненти много воле да називају конзервативним, чак и реакционарним.

 

Кључна премиса валдајског Путиновог наступа било је то да „питање проналажења и јачања националног идентитета за Русију заиста има фундаментални значај“.

 

Да, Путин је говорио о националној идеји, о одговорима на питања „Ко смо?“ и „Шта желимо да будемо?“ Он није давао готове формуле, али је веома јасно означавао како оно што је сметало и смета националном идентитету, оно што је категорично неприхватљиво, тако и оно што би требало да послужи као општа платформа у трагању за смислом живота Русије.

 

„Пракса је доказала да се нова национална идеја не рађа и не развија по тржишним правилима“ – рекао је Путин. „Лакомислено уређење државе и друштва није успело, исто као ни механичко копирање туђег искуства. Тако грубо узимање туђег и покушаји да се Русија споља цивилизује, није прихватила апсолутна већина нашег народа, зато што је тежња за самосталношћу, за духовним, идеолошким и спољнополитичким суверенитетом – неодвојиви део нашег националног карактера“.

 

Руски председник је директно именовао снаге у чијем је интересу био идеолошки и духовни вакуум:„Одсуство националне идеје засноване на националном идентитету било је уносно оном квазиколонијалном делу елите, који је више волео да краде и извлачи капитал, а своју будућност није везивао за земљу у којој се тај капитал зарађује“.

 

Пошто је објаснио да разуме да се никаква идеја не може наметнути одозго, Путин је позвао на историјско стварање, синтезу најбољег националног искуства и идеја, на осмишљавање наше културне, духовне и политичке традиције са различитих гледишта – „разумевајући да то није нешто скамењено, дато заувек, већ да је то живи организам“.

 

2. део Не може се ударати будућност земље као фудбалска лопта

• Русија се увек формирала као држава цивилизација, учвршћена руским народом, руским језиком, руском културом, Руском православном црквом и другим традиционалним религијама Русије, истакао је Владимир Путин. Управо из модела државе цивилизације потичу специфичности нашег државног уређења.
• Држави са мултиетничким саставом становништва апсолутно је немогућа идентификација искључиво путем етноса и религије: „Ради очувања јединства земље потребно је формирање управо грађанског идентитета на основу заједничких вредности, патриотске свести, грађанске одговорности и солидарности, поштовања закона и учествовања у судбини Отаџбине“.
• Државотворци и либерали би требало да се науче да разговарају једни с другима, а не да с мржњом одбацују свако другачије становиште:„Не може се ударати будућност земље, као фудбалска лопта, утонути у необуздани нихилизам, потрошњу, критику свега и свачега или у безизлазни песимизам“.
• Није могућ никакав национални идентитет ако се у људима култивише стид, презрење или, чак, мржња према историји сопствене земље, негирање њеног историјског искуства. Зато су веома значајне Путинове речи:„Читава наша историја, без изузимања, требало би да постане део руског идентитета. Ми треба да залечимо те ране и обновимо целовитост историјског ткива“. 
• На знању и поштовању сопствене историје, на схватању њених закона и смисла заснива се прави патриотизам. Без њега је узалудно говорити о националном идентитету.
• „У националној историји ми се сувише често сусрећемо уместо са опозицијом власти, са опозицијом самој Русији – додао је Путин. А знамо чиме се то завршавало: рушењем државе као такве“.

Руски лидер Владимир Путин је – наступивши прошле недеље у дискусионом клубу „Валдај“ – одржао један од својих најзначајнијих говора.

Заправо, вероватно најзначајнији после минхенског одржаног фебруара 2007. године на Међународном безбедносном форуму.

Валдајски говор је, у неку руку, био „унутарполитички Минхен“. За Русију и функционисање њене власти – ништа мање значајан. Чак можда и значајнији.

Уосталом, читајте даље и уверите се сами:

Русија се увек – указао је Путин – формирала као држава цивилизација, учвршћена руским народом, руским језиком, руском културом, Руском православном црквом и другим традиционалним религијама Русије. Па наставио:

„Управо из модела државе цивилизације потичу специфичности нашег државног уређења, које је увек настојало да са пажњом узима у обзир националну и верску специфичност ових или оних територија и да обезбеди разноликост у јединству“.

Руски лидер је при том признао да је у највећој држави са мултиетничким саставом становништва апсолутно немогућа идентификација искључиво путем етноса и религије: „Ради очувања јединства земље потребно је формирање управо грађанског идентитета на основу заједничких вредности, патриотске свести, грађанске одговорности и солидарности, поштовања закона и учествовања у судбини Отаџбине“.

Веома је важно што се више не ради о утилитарним и секундарним концепцијама као што је „суверена демократија“, него о тражењу принципа, идеја и циљева који обједињавају нацију, без којих њено постојање губи сваки смисао – нарочито у Русији, која је увек била идеолошка цивилизација.

На обликовању тих циљева требало би заједно да раде и државотворци и либерали, рекао је Путин, они треба да се науче да разговарају једни с другима, а не да с мржњом одбацују свако другачије становиште:„Не може се ударати будућност земље, као фудбалска лопта, утонути у необуздани нихилизам, потрошњу, критику свега и свачега или у безизлазни песимизам“.

Потребна је критика историје, укључујући и сопствену, али „без осећања сопственог достојанства, без љубави према Отаџбини, та критика је понижавајућа и непродуктивна“.

Није могућ никакав национални идентитет ако се у људима култивише стид, презрење или, чак, мржња према историји сопствене земље, негирање њеног историјског искуства. Зато су веома значајне Путинове речи: „Читава наша историја, без изузимања, требало би да постане део руског идентитета. Ми треба да залечимо те ране и обновимо целовитост историјског ткива“.

На знању и поштовању сопствене историје, на схватању њених закона и смисла заснива се прави патриотизам. Без њега је узалудно говорити о националном идентитету.

„Уз сву разлику наших погледа, дискусија о идентитету, о националној будућности није могућа без патриотизма свих њених учесника. Наравно, патриотизма у најчистијем значењу те речи“ – рекао је председник и истакао да су „суверенитет, независност и целовитост Русије безусловни, то су оне ‚црвене линије‘ које нико не може да прелази“.

„У националној историји ми се сувише често сусрећемо уместо са опозицијом власти, са опозицијом самој Русији“ – додао је Путин. „А знамо чиме се то завршавало: рушењем државе као такве“.

Главни део позваних били су – страни експерти и политичари, првенствено западни. Управо због тога на сцени су заједно са Путином седели бивши премијери и министри из Италије, Француске и Немачке и експерт Дмитриј Сајмс, који је одговарао уместо одсутних (као обично) политичара из САД-а.

У свом говору Путин није заобишао ни западне изазове, при том управо у контексту своје главне теме – проналажења националног идентитета Русије. Он је рекао да ти изазови имају и спољнополитичке и моралне аспекте.

Са геополитичког становишта све је јасно: Путин је још једном подвукао неприхватљивост покушаја да се „на овај или онај начин реанимира униполарни унификовани модел света и подрије институција међународног права и националног суверенитета“. Али, и ту је Путин прешао са тренутног на опште: „У историјском смислу, то је одустајање од сопственог лика, од Богом, природом дате разноврсности света“.

Он је, заправо, о моралном аспекту говорио чешће и више него о чисто политичком – и у самом говору и током даље дискусије.

Констатујући да „видимо како су многе евроатлантске земље фактички кренуле путем одустајања од својих корена, укључујући и хришћанске вредности које чине основу западне цивилизације“, уз то покушавају да тај модел агресивно намећу читавом свету, Путин је то назвао директним путем у деградацију и примитивизацију и дубоком демографском и моралном кризом.

Уопште, у свом валдајском говору он је показао да наступа не само као разоткривач америчког диктата и наметања од стране Америке читавом свету своје воље, као што је то било пре седам година у Минхену, него као критичар читавог савременог модела развоја западне цивилизације, као политичар који указује на очигледне проблеме и претње које власти самог Запада не желе или не могу да реше.

Он је то понављао и у смиреној и у оштрој форми: „Наталитет је низак, Европљани изумиру, разумете ли ви то или не?“

Подсећајући на речи бившег немачког канцелара Кола о томе да „Европа нема будућности без Русије“, Путин их је повезао са својим речима о томе да Русија има велику, моћну будућност и да је она веома перспективна земља.

При том, не сама – тесну интеграцију са суседима Путин је назвао „апсолутним приоритетом“ (а касније је рекао да су Руси и Украјинци – све у свему, један народ, „део нашег великог руског света, руско-украјинског“), а Евроазијски савез назвао – пројектом очувања идентитета народа и шансом за читав постсовјетски простор да постане самосталан центар глобалног развоја, а не периферија за Европу или за Азију.

Руски председник при том није одбацивао Европљане, није их плашио – једноставно је наглашавао да ће Руси и остали народи РФ сами уређивати своју земљу и да су спремни да сарађују са онима који им не намећу своје вредности.

Тим пре, у тренутку када је за све који живе у РФ главно – да изнова пронађу и јасно дефинишу свој национални идентитет. Ону, према бесмртном исказу руског филозофа Константина Леонтејва – „здраву сложеност“, на коју је у Валдају подсетио Владимир Путин.