СТРАХ ОД ВУЧИЋА

Пише Никола Врзић

Очигледно уплашени да ће изгубити политичке и пословне позиције од којих су користи имали само они сами, а Србија само штете, бивши амерички миљеници удружују се против новог америчког миљеника. Да ли ће најављено рециклирање Демократске странке сопственим отпацима – из ЛДП-а, нове странке Зорана Живковића („Нове странке“), нове странке Душана Петровића…  представљати озбиљну претњу актуелној власти или је реч о пројекту за који би понајбоље било, што се наше Србије тиче, да остане на ђубришту њихових неуспелих политичких пројеката?

Александар Вучић, председник Српске напредне странке, у уторак поподне надмоћно се подсмехнуо. „Ако им буде недостајало људи, можемо и да им помогнемо“, одговорио је на претњу да ће Демократска странка организовати уличне протесте ако њен председник, Драган Ђилас, гласовима одборника Скупштине Београда буде смењен с места градоначелника, при чему демократе нису ни покушале да објасне шта је то, тачно, лоше, нелегитимно или недемократско у могућности да Ђилас са власти оде онако како је на њу и дошао, дакле, гласовима градских одборника.

 

ЧЕДИНА ИНИЦИЈАТИВА Е сад. Ако Вучић и има ваљаних разлога за надмоћан осмех који изазива претпоставка да би (евентуални) улични протести могли да се обију о главу њиховим организаторима – јер постоји основана сумња да би мали број окупљених прођиласовских демонстраната само разоткрио немоћ организатора демонстрација, потврђујући да је Ђиласу заиста дошло време да оде – могу ли једнаку безбрижну опуштеност код Вучића да изазову оне кудикамо озбиљније најаве ових демонстраната у покушају, да ће се против њега окупити у фронт који би требало да буде упадљиво сличан некадашњем ДОС-у? Углавном да, могу (да изазову ону безбрижну опуштеност), углавном зато што нема Слободана Милошевића и још више зато што нема америчких долара којима би овај досолики пројекат био подржан. Али, ствар није баш толико једноставна.

Причу о обједињавању опозиције – оног њеног дела који себе воли да назива проевропском и демократском како би прикрио шта је Србији заправо урадио – покренуо је јавно, преко „Данаса“, власник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић. Зазвучао је као да је у паници, а показаћемо да разлога за узнемиреност заиста и има: „Сутра не постоји, све мора данас да се уради. Одговори морају бити утврђени пре потпуног тровања политичког живота земље, које очекујем после смене Драгана Ђиласа у Београду. Смена Ђиласа је увод у отворену изборну кампању. Пре те лавине, која ће се свима срушити на главу, ми морамо бити у новој позицији… Спреман сам да разговарам са свима који сада реагују… Нема никаквих личних препрека с моје стране за договор са ДС-ом, али и са онима с којима се некада сарађивало, попут ЛСВ (Ненада Чанка), Душана Петровића, Зорана Живковића. Упутићу позив тим странкама и појединцима за разговор.“ На овај Јовановићев отворени позив сви прозвани одреаговали су (обазривим) одобравањем, а свакако најважнија међу реакцијама била је реакција Демократске странке, чије је уже Председништво у понедељак „донело одлуку да интензивира односе са опозиционим странкама, а посебно са Либерално-демократском“.

[restrictedarea]

Узгред буди речено, зачеци овог рециклирања Демократске странке сопственим отпацима којем сада присуствујемо, и иницијатива коју је Ч. Јовановић у том подухвату преузео иако није највећи међу потенцијалним партнерима, показали су да лидер ЛДП-а поседује кудикамо истанчанији политички њух од првог међу жутим демократама, Драгана Ђиласа који је, изостанком сопствене иницијативе, сада натеран у нелагодну позицију Јовановићевог следбеника. Како је, с обзиром на несразмеру у величини партија које њих двојица предводе (премда Ђилас озбиљно ради на нивелисању ове несразмере), таква ситуација поприлично неприродна, ето заметка потенцијалног ривалства међу предводницима антивучићевског фронта.

И то није и једина персонална опасност која у старту може да им поремети намере. О уверљивости и одрживости помирења оних који су се претходно растали у једу, оштрим речима и тешким оптужбама (од ДС-а су, редом, отпадали и Чедомир Јовановић, и Зоран Живковић, и Душан Петровић), вероватно да и не би требало трошити сувишне речи. Готово, па једнако је несолидна и сама Демократска странка, колико због губитка власти која је овој интересној групи била главно везивно ткиво, толико и због (већ пословичне) Ђиласове нетрпељивости према опонентима. Што је рејтинг ДС-а нижи, она – природно – изазива све веће незадовољство унутар његове партије, и то се, уосталом, сасвим лепо видело 8. септембра, на последњој седници њеног Главног одбора. А поврх ових сукоба између ђиласоваца и тадићеваца садашњих и бивших, ту је и питање Бојана Пајтића. После вишедневних нагађања о сепаратном договору заменика председника ДС-а Бојана Пајтића са лидером УРС-а Млађаном Динкићем, поводом локалних избора у Врбасу и ко зна чега још, договору који је ишао мимо председника Ђиласа јер је између Ђиласа и Динкића завладала позната нетрпељивост (на пример, Д. Ђилас, 17. јануара: „ДС никада у владу у којој би седео Млађан Динкић ући неће“), Пајтић и Ђилас су се у уторак заједно појавили пред новинарима да би овим ритуалом, и својом речју, демонстрирали да неспоразума међу њима (због Динкића) нема. Ипак, сама чињеница да су морали да прођу дани између појаве оваквих спекулација и њиховог демантовања, оставља простора за сумњу да ни Пајтић, ни Ђилас у уторак нису били баш сасвим искрени.

Све у свему, што је више потенцијалних партнера и фактора у најављеном фронту против Вучића, утолико Вучић има више могућности да некога или неке од њих, искористи као тројанског коњића који ће унети неслогу и раздор у противничке редове; све што ће имати да уради, биће да утаначи одговарајућу цену. Истовремено, што их је у тим редовима мање (од оних који себе називају проевропским демократама), већа је вероватноћа цепкања бирачког тела које према њиховој подвали нагиње. На то нас, уосталом, уверљиво подсећа најновији Динкићев покушај да замаскира сопствену непопуларност (раскринканом) „Београдском иницијативом“, као што је пре тога свој Г17 сакривао иза УРС-а, и нимало не би требало сумњати да ће у овом свом прегнућу Динкић имати свесрдну помоћ актуелне власти, из које, иначе, тек што је избачен. Јер неће Динкић откидати гласове ни Вучићу, ни Дачићу, него онима којима је најсличнији, жутим и љубичастим демократама…

 

ПРИЈАТЕЉИ ИЗ НУЖДЕ У сваком случају, пошто смо се упознали са чврстином овог савеза пријатеља који су постали непријатељи само да би поново постали пријатељи из нужде, вреди поставити и оно кључно питање: шта их је натерало на могућност помирења? Другим речима, шта је узрок оној Чединој паници и Ђиласовој одлуци да му се у тој паници придружи? Један разлог – убедљиви порази по локалним изборима и још убедљивији у анкетама од којих нису баш све намештене као што су биле док су их они намештали – очигледан је, и са собом носи драматичан пад политичког утицаја. А без политичког утицаја, како нас је подсетила Весна Пешић својим позивом Ч. Јовановићу и Д. Ђиласу („Продајте фирме, постаните политичари“), следе и неминовне последице по њихове пословне позиције, и то је проблем који би морао да их забрине макар у једнакој мери.

Али овај страх од Вучића и његове популарности, обрнуто сразмерне њиховој, није и једини фактор који утиче на зближавање Јовановића и Ђиласа у паници; ситуација је по њих двојицу и далеко драматичнија, и при том чак и не мислимо на актуелне полицијске истраге. Него мислимо баш на политику. Јовановићев и Ђиласов велики проблем лежи, наиме, у томе што су, поред губитка гласача, изгубили и сопствену политику одрицања од Косова и Метохије и безглавог срљања у Европску унију, а са њоме и сву подршку западних амбасада и њима надређених влада коју су у том одрицању и том срљању имали. Њихову политику њихова главна мета – Александар Вучић – нажалост спроводи много ефикасније од њих, уз додатну вредност борбе против корупције. Од Бриселског споразума, преко зеленкасто-жутог светла за отпочињање преговора о учлањењу у ЕУ, па све до довођења ММФ-ових намесника да нам опораве економију по цену наших живота; све су то и они хтели (и да се на томе, приде, лепо окористе), али нису умели или нису смели, а да ствар по њих буде још и гора, обећавали су и да ће умети и да ће смети, тамо где се већ та обећања дају да би се добила власт у Србији…

Последица свега тога је и отворена подршка САД-а Александру Вучићу насупрот Драгану Ђиласу, која Ђиласову и Јовановићеву будућност чини још безнадежнијом. После Ђиласових вапаја (лицемерних, иначе, у мери утицаја који је сам имао на медије које је до јуче контролисао) да се „у Србију уводи диктатура да један човек има сву власт,  а да други не смеју да изнесу ни своје мишљење“, амерички амбасадор Мајкл Кирби у „Блицу“ износи своје мишљење, које ово гласило евроатлантске окупације Србије доноси под насловом „Америка није забринута: Вучић неће постати диктатор“. „Не бих посебно бринуо око диктатуре и око тога да ће Вучић постати диктатор“, започиње амбасадор Кирби свој отворени шамар Ђиласу, који наставља оценом да „то што Ђилас може преко медија да нападне Вучића и све то каже, то није знак диктатуре, напротив, то је показатељ слободе медија и демократије“. Да би у наставку интервјуа, штавише, Вучићу јавно дао и сасвим одрешене руке у погледу даље владавине Републиком и Београдом: „Политичко вођство је свесно шта је будућност земље и само је питање тактике како да се на најбољи начин стигне до циља. Ако су то превремени избори, онда би требало да се распишу, а ако сматрају да је најбољи начин да влада траје још три године, треба да раде у том правцу… Без обзира на то да ли је реч о републичкој или градској власти, најважније је да она буде ефикасна и стабилна. У овом тренутку се чини да има много буке између републичке владе и градоначелника Ђиласа, и питање је да ли то умањује ефикасност београдских власти. Градска скупштина би требало да одлучи да ли ће до стабилније, ефикасније и боље власти доћи ако распише изборе. Ја сам агностик у вези са питањем тих избора.“

Значи ли све ово да Вучић заиста може да буде и опуштен и безбрижан пред (надри)политичком ситуацијом у Србији у блиској будућности? Иако му много тога иде наруку, не до краја. Милан Кркобабић, који јавно (па и изазивачки) одбија да смени Ђиласа, живо је сведочанство да Вучићева моћ није достигла размере за које га сумњиче. А ту је и пословична англо-америчка препорука да не би требало стављати сва јаја у исту корпу, што ће рећи да ће евротлантска подршка Вучићу трајати таман колико и његова спремност да им даје обећања која желе да чују, и способност да та обећања и испуни; а када, и ако, то буде изостало, па, ево Јовановића и Ђиласа као спремне алтернативе, коју би до тада требало држати у снази довољној да и даље буду алтернатива, и недовољној да тај свој рушилачки потенцијал остваре док за то не дође погодан тренутак. Најзад, да је баш овакав сценарио одржавања Јовановића и Ђиласа с носом тик изнад воде, као латентне претње Вучићу да пази шта ради, сасвим изгледан, сведоче и речи Јелка Кацина, известиоца Европског парламента за Србију, које би требало схватити управо као позив на испуњење Јовановићевих и Ђиласових најава о савезу: „Лично видим највећи проблем за Србију у томе што опозиција још није нашла политичку визију и језик којим би представљала ефикасан механизам контроле власти.“

А где је у читавој овој причи Србија? Ех, о њој се, и њеној добробити, овде понајмање ради…

[/restrictedarea]

15 коментара

  1. A ja bih da pitam samo autora teksta, zasto u Srbiji nemamo pravo na pamet i solidarnost da pisemo i govorimo o nekoj drugoj politickoj alternativi koja jos ne postoji formalno ali kuca u mnogim ljudima ovde, kojima je dosta poltronsko-licemernog ponasanja nasih javnih glasila. Ko treba da izadje pred Srbiju i da kaze da se ustvari vrtimo u krug a da se samo menja ko okrece pedale a ko drzi volan…Zar nismo uvek bili u Bozijoj poziciji da jednom iskrom zapalimo ceo svet…I da tom najjacem oruzju koje Bog moze dati gradimo nasu spoljnu politiku i da zaziru od nasih odluka i ponasanja svi oni koji nas danas ponizavaju uvozeci najgore oblike koje je njihova demokratija izrodila kao sto je gej parada ili GMO hrana a pri tom da budemo postedjeni standarda i normalnog zivota koj se uziva kod njih…

  2. Kakva drskost,bezočnost,kakvo poniženje za sve poštene građane.Zar žuti misle,da nas ponova mogu prevariti?Šta i čime misle,Jeremić,Đilas,Živković,Č.Jovanović,i,ostale hulje da se domognu vlasti?Koje dobro su doneli,osim sebi.Misle,da su se kvalifikovali,da zauvek drže vlast,jedino,ako je ovaj narod lud.Koliko su obrazovani i to znamo.Muka mi je kad vidim Čedu,Draškovića,obično blebetanje.Imaju li oni veze s mozgom?.Znaju li koliko su svojom pohlepom osiromašili narod.Čeda bi da bezrezervno preda Kosovo,to mu je bolna tačka,ajoš bolnija NIS,Južni tok svaku vezu s Rusijom bi netragom uništio.Šta su izgradili,koju ustanovu,koje preduzeće,koga su gladnog nahranili,oteli su nam svako parče hleba.Neradnik Čeda a i ostali nisu bolji,uništiše i radnike i penzionere i još žele sve da dotuku,da srbi ne postoje,da nam sve bivše republike budu gospodari,zajedno s Albanijom,a mi tek neko sokače.Srbi braćo hoćemo li to dozvoliti,ili se ponosno dići uz pomoć pravih ljudi,kao što smo uvek i činili.

  3. Досовски и ЖУТО КАРТЕЛОВСКИ Картел доби наследнике у овима што
    владају Србијом. Ови укинуше државу Србију на Космету морамо признати то досовци нису урадили па немају зашто дасе плаше Вучића јер он више онај Вучић већ нови преображени и пожељан
    НАТО ИМПЕРИЈИ и ЕУ. Имамо и принову у светској влади ЕЈ није то
    шала Србија напредује у свом нестајању као држава.

  4. Ko se koga boji nije važno. Smatrao sam da od DS klike nema gore ali sam se uverio da ima. Novi su još gori. Novi još više lažu. Po onome što saznajem izaći će na videlo da novi još više kradu.
    Ovo je samo teatar. Oni sasvim dobro sarađuju. Jedni druge drže na obaraču. I rasplet će biti samo teatar. Hoće li DĐ ostati bez sredstava za život? Ko je uhapšen taj je i pušten. Sudski mu je oteto malo, mnogo manje nego što je otimao. Svakog tromesečja po dve nedelje hapsi se Šarić. A onda laju na drugoga.
    Svako slovo parlamentarnih stranaka je crna propaganda. Svaki njihov put vodi nikud. Svi su isti, počev od vesnika prozapadnih promena Koštunice pre tri petoljetke preko Svete Troice na vlasti do Dinkića, Jovanovića, Markovića i Krkobabića.
    Moja sestra tvrdi da je ovaj tekst debelo platio AV a ja tvrdim da nije. Mi svoje ne možemo dokazati. Ipak teško je ne oteti se utisku da tekst naginje ka AV. Jurim besne pse koji su ispred mene a oni koji su posustali ne mogu me stići i ujesti. U meni teče hajučka i partizanska krv i moji se ni jednom skotu nisu pokoravali. I kada su maženi i paženi i kada su tučeni i zatvarani. I kada su silovani i ubijani.
    Ovim reagovanjem želim da kažem da ja sve ovo oko mene više neću niti mogu da trpim. Ja to više ne mogu da podnesem. Ja ih prezirem, ja ih se gnušam.
    Počeću nešto, nekakvu akciju dekretenizacije stanovništva, nešto slično. Ako ima Boga pomoći će mi. Ako ga ima on nije njihov saučesnik.

  5. Mislio sam da su dpvoljno pametni koliko su i kvarni, i jedni i drugi, i da ce posle ovoliko steta i zlocina koliko su Srbiji i narodu ucinili da jednostavno pobegnu iz nase a ne njihove zemlje glavom bez obzira. Ipak ce da radi ,,kuka i motika,, ali ne one koje Crnom Gruji prodaje ,,zmago,, vec pravi srpski glogov kolac. Da se vise nikada ne povampire. I jedni i drugi. Mnogo se sljama i olosa nakotilo kod nas. Gaze nas i ponizavaju a sada hoce jos da nas tucaju u du.. E nece moci bre……

  6. Izricito se ne slazem da komentarom koji implicira podgrevanje hajducke krvi i preduzimanja akcija (“dekretenizacije stanovnistva”), jer za drustvenu promenu je dovoljno cvrsto odluciti da se tim putem vise ne zeli. Takve komentare smatram “pucanjem iz praznog”, a i kada bi se nasao neko ko je spreman za tako sto, rekao bih mu da mislim da on pokusava da ugasi sijalicu udarcem cekica na elektricni prekidac za struju. Zasto bi pravio golemu stetu na kuci u kojoj zivis, ako mozes jednostavno i elegantno pritisnuti prekidac? Oni za to i sluze, zar ne? Psiholoski gledano, osobe koje se tako ponasaju odaju utisak ocajnika, velikog unutrasnjeg pritiska i borbe, nastalih iz unutrasnje podeljenosti. Ako ste podeljeni, nejedinstveni, znaci da niste spremni za promenu i da jednom delu vas/drustva odgovara postojeca situacija.
    Umesto napadanja na druge i pozivanja na nasilje, pozivam vas da pogledate u sebe i vidite koliko ste sami doprineli da situacija postane takva kakva je.

    • Ponovo se vraćam Disu,1914g,kao da je ,vreme sadašnje.
      Jedna stara radost!Skupili se mali,
      Svi sitni i niski,podignuti zlobom,
      Pred strahom što ide,naglo,kao vali
      Jedne moćne snage koju zvahu robom.
      Pleme crnih slugu i skupih ćirica-
      Drhti pred protestom što vek ovaj nosi,
      Svet savesti gluve iskrivio lica
      Pred pitanjem kobnim”Šta ćeš ovde?Ko si?”
      “Šta ćeš ovde,ko si,uzdanice smrada,
      Gomili bakšiša i kolevko blata!
      Bog sakatih danas prestao da vlada
      Duh zavetne misli i vekovnih snova,
      Kao truba pravde ceo narod zove
      I ogromna buna ogromnih okova
      Crta novu kartu,piše dane nove.
      Na svakome mestu o svemiru uči:
      Nosi moje dan
      Na krilo nirvane.
      Jedan stih druge pesme,
      Zamrle duše,samo dršću prsti,
      Ko snaga gde je tek zaboden mač,
      Poneka glava skriveno se krsti,
      Još znak slobode detinji je plač.
      Da ne bi gore bilo da ne dođemo do tačke,kada više ništa ne možemo,treba sačuvati zdravu svest,shvatiti,da se za ovu zemlju i njenu slobodu,uvek borilo,svim sredstvima,da je ovo naše,svaka stopa,,mnogi su položili svoje mlade živote,da Srbija postoji,zašto dozvoliti,da je zlotvori unište.A,to sitne jadne duše rade.NjIma je čast da služe izopačene mozgove,nama treba da je čast sloboda idostojanstvo naše i naše zemlje.Srbine i Srbijo budi se,večno će te uspavati.Sloboda,zdrav odgoj naše dece nemaju cenu niti su ikada imali.Samo izdajnici licitiraju pa šta i koliko dobiju.Smatraju nas budalama neobrazovanim,tupavim,da ćemo kao ribica progutati udicu,što je do sada i bilo.A,belosvetski hohštafleri dođu i zauvek ostaju,Srbija-obećana zemlja.Pitam:Čestite i poštene,Dokle?Luna.

    • Nepoznati gospodine. Svi moji preci do dede bili su svestenici i u to vreme cuvari pismenosti i Srpstva. U zivotu nikog nisam prevario, nikom nisam duzan, meni niko ne duguje. Trudio sam se celoga zivota da nikoga ne uvredim a ako se to i desilo izvinio sam se i zamolio za oprostaj. Sebe sam uvek smatrao pripadnikom hriscanske civilizacije. Deca su zaavrsila prestizne fakultete i hvala Bogu rade. E ovo je vredno borbe i ne smatram dobronamernim ljude koji me ubedjuju da je uzaludno braniti se i puyati prd onima koji se sa svojim neistomisljenicima obracunavaju inkvizicijom. Buducnost moje porodice je ugrozena i potpuno je normalno da se od onih koji to cine branim svim raspolozivim pa i ,,glogovom kocem,,. U pravu ste za sve ovo smo samo mi krivi. Casa je prelivena i ovako nece moci vise.

  7. Pa dokle cemo se baviti losima i jos gorima. Zar nisu zuti i crveni bili uzasni? A zar ovi vucicevi nisu uzasni na kvadrat. Pa zar od potomka Fehmi Musliju moze Srbija imati srece. A zasto narode ne pominjemo DOBRE alternative u Srbiji. Nije moguce da su u Srbiji svi nalik na vucica, tadica, dacica, nikolica, jovanovica, zivkovica…..
    Probudi se Srbijo i tragaj za normalnima a ima ih.

  8. Kako da matematicki izrazite SNS (Srpska Nazadna Stranka):
    SNS = DOS/DS + poskupljenje hrane + poskupljenje struje + poskupljenje lekova + cipovana dokumenta + Kori Udovicki

  9. Pa, ko je ta Kori Udovicki? To je persona (non grata) siroj javnosti poznata po svojim izjavama da (da ona jedva ceka da pocne da objasnjava zasto) ljudi treba da prodaju svoje porodicne kuce i stanove (svoje nasledje, svoju dedovinu) da bi platili struju. Po njoj, ljudi su radili cetrdeset (ili svejedno koliko godina) ne da bi oni sami i njihova deca mogli da uzivaju plodove svog rada, vec – da bi placali struju. Prema Kori Udovicki, covek je stvoren zbog struje, a ne struja zbog coveka.
    I sve smo to vec nasilno progutali po analogiji sa gorkom pilulom, kad ono: Vucic POVAMPIRIO Kori Udovicki. Onaj Vucic, koji je pre nekoliko godina, zajedno sa svojim saborcima zestoko kritikovao istu personu(persona non grata). Tada je izgledalo da se Vucic bori za bolje sutra naroda, za neke ideale, a sada samo za tapsanje Zapada. Zar posle svega sto je uradila siromasnom i nezasticenom gradjaninu Srbije i posle svih kritika na njen racun, Vucic specijalno nju zove da mu saopsti njeno “vidjenje situacije”. Koji je ona strucnjak??? Za pristup koji ona neguje ne treba skolovanje, niti inteligencija: jednostavno grubijanski podignes cene “u nebesa” i nasilno ih naplatis. Stegnes nezasticenom gradjaninu kais oko vrata. Postaras se da jednaku cenu usluga placaju i onaj koji prima 20000 i onaj koji prima 60000 i onaj ko prima 100000 i onaj koji prima 200000(ovo ne postoji nigde u civilizovanom svetu). I da im se jednako obracunava kamata(ni ovo ne postoji nigde). Posaljes ga u zatvor ako nema da plati struju. I precutis, slazes, da u drugim zemljama drzava potpuno izdrzava siromasne, ukljucujuci i stanarinu i rezije i tu struju i potrosacku korpu (EU, Kanada) ili da drzava placa struju siromasnima i da oni sa tim nemaju nista (Brazil, Iran). Zrtve politike persona non grata-e zavrsavale su na tri meseca u zatvoru, zato sto su bez posla i drugog bracnog druga, bez pomoci drzave, sami pokusavali da skoluju svoju decu i pri tom nisu imali od cega da plate struju. Na ciji racun ona nadovezuje golemu kamatu.
    Izazivam je, neka u EU kaze isto sto je nasiroko glabala ovde, da gradjani treba sve svoje da prodaju da bi platili struju, pa cete videti kako ce joj se brzinom zvuka politicka karijera zavrsiti u prvom corsokaku. I ni jedan-jedini politicar se nece usuditi da je povampiri, jer politicari iz evropskih zemalja imaju obzira prema misljenju gradjana.

  10. Samo, krivci za tesku drustvenu situaciju su pre svih, ne Vucic, ne US, vec jato onih koji sede u toj stranci i koji formiraju njihovo telo, umesto da se isclane iz stranke i prestanu da im pruzaju podrsku. Nije US uclanila ljude u stranke, niti im drzi stolice da ne mogu da ustanu i zauvek odu iz stranackih prostorija. Mogu, ako to odluce. I tu nije potrebna nikakva posebna “akcija”, “revolucija” i slicno: samo ustanes, uzmes svoju partijsku knjizicu odnosno, ispisnicu i odes. Dok god im obicni gradjani budu otelovljavali podrsku sedeci u stranci, oni ce biti mocni i nastavljace da deluju. Ako odluce da ostanu, mogu samo sami sebe da lazu da nisu krivi za sve sto nam se desava.
    Nemojte glasati niti sedeti po strankama, a posle se zaliti.

  11. Драгане, Милане, Перо, Рогљевац и остали позивам Вас да се удружимо и да заједно седнемо, договоримо се и да оснујемо одбрамбени национални блок, уместо празне приче преко Нета којом само трошимо енергију. За то нам чак ни паре нису потребне, можемо да радимо по принципу као аустријско Граве осигурање ја обрадим Мику, Мика Перу и ширимо мрежу геометријском прогресијом.Вучић ради оно зашта су га поставили и радиће док га неко не заустави, исто ће да ради и следећи уколико ми не постанемо свесни да наш глас вреди више од парчета папира за брисање дупета.

  12. Čitam ove komentare i ne mogu se oteti utisku,da mi ne shvatamo koliko smo sami krivi.Uvek smo od goreg,birali još gore.Jedan gospodin reče,mislio je da će pobeći iz zemlje,kad naprave štetu.Zašto bi?Dali smo im legitimitet,poverili sebe,nas, i državu,oni samo rade ono što je za njih dobro i donosi im ličnu korist.To je u prirodi našeg čoveka-dodvoravanje,služenje.Kori Udovički je moralna nakaza,odgajana misleći da je novac sve.Ona ne vidi čoveka,čovek je za nju sredstvo i to zamenjivo da se dođe do novca.Kako je samo odvratna,gestikulira rukama,to joj je najjači adut izražavanja.Recite,zašto bi neko,ko je olako preko partije dobio posao,bio na strani nas koji vidimo kuda sve to vodi.Ljudi su po prirodi sebični egoisti.Setite se vi stariji,šta se napravilo 5 oktobra 2000g.ljudi su za pet deset maraka urlali,vrištali,gledala sam dete nije imalo više od šest godina,vikalo je majku mu,gotov je.Od koga je to čulo,naravno od roditelja,a danas se čude šta se to dešava,deca,mala deca se tuku.Zašto ste mislili,da je Vučić drugačiji?Mahali su,pokradenim listićima,u vrećama,pravili predstavu na stiroporu,a ustvari,zapad je hteo njih.Znalo se,da će oni odigrati igru do kraja,jer su,oni pre njih već bili istrošeni.Mnogi su hvalili Vučića,a da je bio vredan hvale,nebi u vladi sedeo Dačić,koji nema ni malo poštenja,Ružić,koji već zaposli svastiku,anas sada Kurir zabavlja,pričom,davno istrošenom,o,predsedniku Miloševiću,kao CIA obelodanila tajna dokumenta,o Oluji,znamo da su oni u svemu učestvovali,dešavalo se samo ono što su oni hteli.Recite mi,ko je od širih masa reagovao na sve što su činili,i,čine nam.Govorili su ljudi,pa krivi smo,izmišljali,srpski šovinizam,težnju za velikom Srbijom.Setite se,kada je Mesić rekao:Završio sam posao Jugoslavije više nema.Toga se bar gospodin Radoslav seća,rekla bih po stilu pisanja,da pripada trezvenijim generacijama.Rekao je,poštovani,pokojni,B.Crnčević:I,biće još teže i biće još gore.”Izvinjavam se redakciji Pečata u nekim stvarima sam se ponavljala,u želji da mlađima odgovorim.Tek ćemo videti i osetiti,ni malo naivno šta nas sve čeka.Možda nam samo Gospod Bog može pomoći,kakvi smo,koliko smo udvorice tuđinu i,on je digao ruke od nas.Luna.

  13. Nepoznati gospodine,kažete da je ovo podgrevanje hajdučke krvi.Živim u kraju gde je,J Veselinović pisao Hajduk Stanka,blizo,gde je spomenik Zeki Buljubaši i njegovim golaćima.A,nisam daleko ni od Sremskog Fronta,gde je mnoga mladost Mačve izginula.Šta mislite da su svi sedeli u svojim kućama,koliko bi se nas rodilo?Sloboda se osvaja,za nju se gine,a drugi sistem državnog uređenja,takođe se menja borbom,ovo odgovara samo otimačima,koji se bogate na tuđoj grbači,bilo imperijalisti ili pojedinci.Znači,otpor,suprotstavljanje.Dopada mi se Slađin predlog,samo kako da se sastanemo?Bilo bi to izvanredno,ovo se više ne može trpeti.Treba hrabrosti i odlučnosti,ne odustajati,a ne da se ljudi tiho ubijaju.Sećam se onog čoveka kada je iz protesta odsekao sebi prst,koga je bilo briga.Umorna sam od ovog jada,laži bahatosti,kao da smo imbecili.Slađo,ranije sam vam se obraćala,niste reagirali.Moj muž Milan ija smo u svakom trenutku spremni,da činimo šta nam valja činiti.Zahvaljujući Pečatu imali smo mogućnost posrednog upoznavanja,za lično moramoimati susret.Što bi rekla moja baka”Dogorelo do nokata”Ili Vladika Njegoš”Boj ne bije svijetlo oružje,Već boj bije srce u junaka”.Pozdrav Pečatu iljudima koji isto misle kao ja.Slađo,Pero,Radoslave i,ostali čestiti rodoljubi,slobodoljupci,javite se!Poštovanje i pozdrav svima.Ne činiti ništa,greh je prema sebi,prema zemlji,čija se lepota neda opisati.I,ako mali,u biti mi smo veliki,stvoreni za dostojnije,lepše,ljudskije,nismo životinje,a tako nas izgleda tretiraju.Još kao životinje se štite,čoveka svode na još niži nivo.LUNA.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *