Стигле тангице за батице

Пише Владислав Панов

Ера „нула-мушкарца“: женска мода за мушкарце осваја „врли нови свет“

По новим порукама из Лондона прави мужјак будућности је набилдовани предводник геј параде у чипкици и цветним женским блузицама. Не стиди се феминизарности већ је сада поносит што је постао не-мушкарац

Недавно завршена „Недеља моде“ у Лондону донела је „нови тренд“ у свету савремене моде за мушкарце. Односно, прецизније, за оно што је преостало од брижљиво сатрвене мужевности фрустрираног и сексуално збуњеног савременог западног мушарца. То ново је да ће се од сада облачити као „Краљица крпа“ или, прецизније, као трансвестит без укуса, мере и стида.

СИСТЕМАТСКО ПОНИШТАВАЊЕ МУШКОСТИ Нова мода је и отварање великих уметника модног дизајна с којим је коначно и без икаквих последица постало могуће да се открије ауторска искреност на ту тему и покажу најскривеније и најдубље изопачене тежње, „другачији“ стваралачки пориви и практична последица прилике да се све то и материјализује. По новим порукама из Лондона прави мужјак будућности која нам је несрећно већ стигла је набилдовани предводник геј параде у чипкици, цветним женским блузицама, понекад од свиле, а понекад и од картона. Он се шепури у провидним до јуче искључиво женским корсетима и комплетима за плажу од чипке и мрежастих ткања. И не да се више не стиди феминизарности у одевању већ је сада поносит у прихватању да је постао не-мушкарц, андрогени знак питања када је реч о његовој сексуалној идентификацији, стилу и уопште појави. Он је „нула-мушко“, реликт погрешне прошлости која мора да се замени алфа женкама или бар њиховим ушкопљеним сурогатима истополне сексуалности који су данас заштићени у политички и медијски глобализованом фаворизовању накарадности.

Добро, одувек је на оваквим окупљањима погрешне авангарде у индустрији високе моде било провокација, афектирања и претеривања приликом скретања пажње медија на сваки могући и немогући опречни начин. Намера нових нада светске модне индустрије, као што су Џонатан Андерсон, Сиблинг или Мартина Роуз, није ипак тек испразно скретање пажње, па ни лукративно освајање наклоности потенцијалних мецена, можда чак и купаца, већ најпре хвалоспевно дограђивање нове „просветитељске“ ујдурме предводничких у овом случају модних месија чији је првенствени циљ да се на свим фронтовима и сасвим детаљно обави коначни и завршни обрачун са назадном и превазиђеним моралним кодовима и етичким вредностима.

 

[restrictedarea]

ЛУДАЧКЕ КОШУЉЕ ЗА БУДУЋНОСТ Модерни мушкарац је по овим ауторима неко ко би уместо луксузног одела с чувеном кројачким марком требало пре да ускочи у цветну блузицу и шљампаве женске панталоне, односно чипкане и мрежасте комбинације до јуче превише слободне чак и за женску популацију. Прихватањем такве модне идентификације савремени напредни мушкарац је на делу доказао не само своје новопрепознате широке хоризонте у одевању, већ и у спремности да се кроз андрогени имиџ припреми за преображај у вези са питањем свог пола. Зато наводно чуђење једног од поменутих креатора феминизиране одевне оријентације у високој мушкој моди што су њихове интенције узбудиле духове – није чудно. Провоцирање на овакав начин је више изјава о доследности у систематском поништавању мушкости већ неко време присутном у глобалистичко-индустријском стремљењу предводничких сила савремене западне цивилизације. Зашто не би мушкарац носио и сукњу  – упиташе се нове наде модног дизајна на завршетку модне недеље у Лондону, уз свечано обећање да ће све њихове креације које сада изазивају чуђење и ретко згражање већ сутра бити нормална ствар. На томе сада радимо – поручили су свету. Неће се дуго чекати да у мушком одевању постане подразумевајуће да се носе женски костими уместо досадних и одавно превазиђених одела. Носиће се, дакле, сукње и то не оне поносите шкотске, већ ове нове које би и женама биле превише слободне.

До тада ће се нетолерантни и непросвећени реликти мужевности и сирове мушкости коју широм меридијана систематично газе багери раздраганих геј-парада згражавати над појавом мушкараца у изазовним ружичастим и слично обојеним корсетима, чипкицама, потпуно провидним мрежастим сукњицама и мајицама. Драстично и нападно најављени скори нестанак мужевности је у Лондону био упакован чак и у прерађене лудачке кошуље, што је вероватно и најбољи симбол онога што долази и на модне писте будућности и на данашње улице. Наводно је неизвесно ко ће пре завршити у правим лудачким кошуљама и због чега? Батице у сукњицама или они који се усуде да их нетолерантно исмевају?

[/restrictedarea]