Почетна / Свет / Претња Наваљног

Претња Наваљног

за „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

У штабу Алексеја Наваљног и пре гласања су „знали“ да ће избори за градоначелника Москве бити „покрадени“ и имали су спреман сценарио за протесте, јер је једини „поштен“ резултат када он побеђује

Јединствени дан за гласање, одржан у многим регионима Русије у недељу, 8. септембра, унео је нови заплет у иначе сложену унутрашњополитичку ситуацију. Осим што је на изборима у Јекатеринбургу прилично неочекивано победу однео опозиционар Јевгениј Ројзман, највеће промене догодиле су се на политичкој мапи Москве. Уместо очекиваних петнаестак одсто гласова, антипутински кандидат Алексеј Наваљни званично је освојио готово трећину, док је актуелни градоначелник и кандидат Кремља Сергеј Собјањин једва прескочио лествицу од 50 одсто гласова, неопходних за победу у првом кругу. Остварени резултат био је сигнал за другопласираног Наваљног, и све прозападне структуре које стоје уз њега, да већ у понедељак поново изађу на улице, прогласе изборну крађу и затраже одржавање другог изборног круга. На тај начин, цела прича око Наваљног, пре месец дана првостепено осуђеног на пет година затвора због крађе државне имовине, добија сасвим нову димензију. Како рече руски аналитичар Михаил Ремизов – на делу је нова политичка реалност.

 

ВОЂА ОПОЗИЦИЈЕ Када се ствари пажљивије сагледају, то све и није тако ново, али су се околности измениле. Пошалица која се појавила у изборној ноћи, како је „Собјањин добио 50 одсто, а Наваљни пет година“, ипак није сасвим на месту. Карте су сада прилично измешане, па је још рано за прогнозе ко је шта добио, а ко изгубио. Чињеница је, тек, да је Собјањин „добио 50 одсто“, иако су му уочи избора прогностичари додељивали између 60 и 70 процената. Уместо маргиналног „вансистемског“ опозиционара, Кремљ ће сада имати посла са Наваљним у улози „вође опозиције и народног протеста“, иза кога стоји не тако занемарљива количина бирача. Упркос томе што, због ниске излазности, Наваљнијевих 27,24 одсто износи тек 632.697 гласача, односно око девет одсто од укупног броја уписаних, овај резултат ипак мора да забрине руске власти. Прво, то је јасан сигнал да западне снаге у руској политици и даље расту и напредују, и не показују намеру да смање финансирање и интензитет својих напора. Друго, сада предстоје нове, још теже битке, у ситуацији када је још увек нејасно како ће све то да се одрази на укупну политичку ситуацију у земљи. Посебно када се на спољном плану односи са Западом озбиљно заоштравају, пре свега због одлучне политике коју Владимир Путин води поводом сукоба у Сирији.

[restrictedarea]

Снажна антируска хистерија на Западу протеклих недеља, посебно због наводно угрожених права сексуалних мањина, дала је додатни ветар у леђа Алексеју Наваљном и повод да још јаче заурла против „лопова на власти“. Са друге стране, летошњи судски процес против овог, сада се већ може рећи, лидера опозиције, донео му је популарност и медијску промоцију какву је само пожелети могао. Ако је, како он тврди, власт заиста желела да га елиминише затворском казном, онда то никако није требало чинити усред изборне кампање. После свега, јасно је да ће сада ићи много теже са његовим одвођењем на издржавање петогодишње казне затвора, под условом да суд у вишој инстанци потврди пресуду. То би изазвало нову лавину протеста и даљи пораст његове популарности, као и нове медијске ударе „западних партнера“. А ако, пак, виши суд преиначи казну у условну, у том случају биће то још једна победа овог блогера прекомандованог у политичара.

Танка победа Собјањина, од тек нешто више од једног процента „изнад црте“ неопходне за тријумф у првом кругу (51,37 одсто, односно 1.193.178 гласова), сасвим очекивано, омогућила је Наваљном да у понедељак, са чувеног „опозиционог“ Трга Болотнаја, завапи како су избори покрадени и да за то поседује доказе. Према његовим тврдњама, он је добио између 32,7 и 35,6 одсто гласова, док се Собјањин креће у оквирима од 46 до 48,7 процената, чиме не стиче услове за победу у првом кругу. Претходно, Наваљни је изјавио да ће користити законске методе борбе и оспоравања изборне победе Собјањина у првом кругу, укључујући и суд. Претња Наваљног оличена је у његовој реченици да неће преувеличавати значај судског и законског пута, јер, по њему, такве спорове није могуће добити због пристрасности суда. „Позивам Кремљ да одржи други круг, како је и предвиђено“, изјавио је Наваљни у изборној ноћи.

Укратко, његова аргументација своди се на следеће. Подаци о излазности обнародовани су тек следећег дана, иако је требало да буду најкасније до поноћи. „Реалан“ резултат Собјањина, од око 48 одсто, подигнут је на 51 уз помоћ манипулације бирачима који гласају „од куће“, што закон омогућава лицима која нису у стању да самостално дођу до гласачког места. Ови бирачи, њих око 105.000, како тврди Наваљни, у 80 одсто случајева гласали су за Собјањина. Тиме је актуелни градоначелник освојио 80.000 гласова, што је веома много ако се зна да само око 30.000 износи разлика која доноси победу у првом кругу. Даље, Наваљни тврди да је у појединим регионима, где је опозиција имала потешкоћа да организује посматраче, Собјањин добијао више од 67 одсто, чиме је обезбедио додатних 37.000 „украдених“ гласова. Зато опозиционар захтева да се провере записници и поново преброје гласови управо ове две спорне групе. И наглашава да званичне изборне резултате неће признати све док се то не учини. У целу причу укључила се и организација за посматрање избора „Голос“, за коју је доказано да се издржава средствима из америчког државног буџета, најављујући формирање радне групе која ће испитати наводне злоупотребе.

Ниска излазност, тек 33,23 одсто, утицала је на овакав изборни резултат. Наваљни је успео да мобилише све своје симпатизере да изађу и гласају, док су присталице Собјањина „подбациле“. Собјањинови бирачи били су очигледно уљуљкани бројним прогнозама о његовој сигурној, лакој и убедљивој победи, па напросто нису ни изашли на биралишта. Осим тога, наводи се да је он водио класичну политичку кампању, са пресецањима црвених врпци и посетама радним колективима, док је Наваљни користио модерније методе, разумљивије млађој генерацији. Анализе су показале да је за овог прозападног револуционара гласао и један део старије популације, до сада традиционално окренуте партији власти или комунистима, па је то нови феномен који би тек требало проучити. Ипак, кандидат КПРФ Иван Мељников освојио је 10,69 одсто, односно 248.294 гласова, док су преостала тројица кандидата (Јаблоко, ЛДПР и Праведна Русија), заједно добили мање од њега.

ЈУРИШ НА КРЕМЉ Међутим, која је то претња којом Наваљни маше у правцу Кремља? То се могло добро чути на митингу који је организовао у понедељак на Тргу Болотнаја, на којем је присуствовало тридесетак хиљада људи – 10 пута више него што му је градска власт одобрила. Наваљни је најпре поручио да се „на овим изборима родила политичка опозиција“: „Ми ћемо бити водећа политичка снага која ће се борити против Јединствене Русије. И ми ћемо их победити. Позивамо све друге опозиционе партије да нас следе. Нећемо стати, укључићемо целу Русију у пројекат ‚Наваљни у сваку кућу‘. Скршићемо ову лоповску власт у целој земљи. Радићемо све док не победимо, јер нико у овој земљи не може да их победи осим нас.“

Оно што, ипак, може више да забрине, јесу његове поруке којима опет наговештава насилни сценарио. Познат и по томе што је пре годину дана најављивао и „јуриш на Кремљ“, овог пута је лидер опозиције даље „разрађивао тему“. „Може доћи и такво време када ћу вас позвати да учествујемо у забрањеним акцијама, да преврћемо аутомобиле, палимо бакље и лежимо на асфалту. Тада ћу вас директно позвати на такве акције и бићу ту са вама. Знам шта би требало да радимо даље. Једном сам рекао на митингу да сам ја ‚мрежни хрчак‘ и да ћу да прегризем гркљане овим скотовима. И сложићете се – већ сам им мало прегризао гркљане сада! Ми знамо како да нашу политичку машину претворимо у парну машину која ће смрвити лопове из ‚Јединствене Русије‘“, узвикивао је Наваљни, док је маса скандирала – „Ми смо овде власт“.

Из свега наведеног може се извести неколико закључака. У штабу Наваљног су и пре избора „знали“ да ће избори бити „покрадени“. Шеф изборног штаба Леонид Волков о томе је говорио још почетком септембра. То указује да је Наваљни већ имао спреман сценарио за протесте и да су једини „поштени“ избори за њега они у којима он побеђује. Ако би, којим случајем, власт признала да Собјањин није освојио довољно гласова, у другом кругу би уследила даља дестабилизација политичке и безбедносне ситуације. А то је, заправо, најважнији циљ Запада, са којим Наваљни већ дуго одржава изузетно блиске односе. Зато је мало вероватно да ће Кремљ допустити такав развој догађаја. Међутим, „феномен Наваљни“ морао би да послужи као тачка преиспитивања досадашњег начина деловања руске власти – јер ситуација на терену указује да сваким даном има све више оних који су већ заборавили како се суверенитет и слобода тешко стичу, а лако губе. Зато не би требало потценити претњу Наваљног.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!