Подстанари у сопственој кући

Пише Наташа Јовановић

Да ли је према Плану о имплементацији предвиђено да после локалних избора на Космету плате Србима у јужној покрајини буду уплаћиване још неко време док Заједница српских општина не заживи, после чега би се укинула и последња уставноправна веза са државом Србијом?

Нови Нацрт закона о финансирању Срба и другог неалбанског становништва на територији Косова и Метохије своди косовско- метохијске Србе на исти ниво на којем се налази никада пребројана српска дијаспора у Албанији. Једина разлика између Срба заборављених у Албанији и ових у које се повремено заклињу наши политичари биће у томе што ће Срби на Космету бити финансирани. Неки Срби, тачније. И то само они најугроженији. Јер како стоји у уводном писму Предлога закона о финансијској подршци припадницима српског народа и неалбанских заједница на КиМ које су добили чланови радне групе за израду нацрта „Бриселским споразумом од 19. априла 2013. године који је склопљен између представника Републике Србије и Привремених институција самоуправе на КиМ посредством Европске уније договорено је да Република Србија престаје са финансирањем правосудних органа и органа безбедности на територији АП КиМ“.

„Република Србија“, стоји даље у документу, „међутим има обавезу да пружи материјалну помоћ припадницима српског народа и осталих неалбанских заједница, односно својим држављанима који на територији АП КиМ живе у отежаним условима и у приличном недостатку безбедности (…) Сви остали органи, локалне самоуправе, образовање, здравство и социјални рад који сада функционишу у систему Републике Србије наставиће да функционишу у систему Заједнице српских општина која ће се формирати по прописима Привремених институција самоуправе после локалних избора који ће се одржати 03. новембра 2013. године…“ Ова друга категорија биће, да додамо, финансирана путем пројеката које ће претходно морати да одобри Приштина. Тако ће српска школа морати да конкурише за уџбенике преко пројеката где спада и уџбеник историје. Хоће ли Приштина дозволити такав пројекат ако у уџбенику стоји да је славна српска војска ослободила Косово 1912?

ПОД КОНТРОЛОМ ХАШИМА ТАЧИЈА Све остале непознанице, као на пример ко ће Србима, када се укину наше институције на Космету, уплаћивати радни стаж и у који фонд, како ће бити регулисано здравствено осигурање, те колико ће људи остати без посла ни представници Канцеларије за КиМ на недавно одржаној јавној расправи у Косовској Митровици нису могли да објасне присутнима. Једноставно, Нацрт закона почива на ингеренцијама које би од државе Србије требало да преузме Заједница општина, а да ли ће она бити, када и где формирана, то, опет не зависи од Канцеларије, него баш од присутних Срба и њихове одлуке да изађу на косовске изборе. Шта ће бити после формирања Заједнице, те да ли је према плану о имплементацији предвиђено да после локалних избора на Космету плате Србима у јужној покрајини буду уплаћиване још неко време док Заједница српских општина не заживи, после чега би се укинула и последња уставноправна веза са државом Србијом, то нико или није знао, или није хтео да предочи представницима Срба са Севера.

[restrictedarea]

Анализирајући Нацрт, Петар Петковић, портпарол ДСС-а сматра да је реч само о једном у низу потеза садашњих власти чији је циљ гашење државних институција на Косову и убијање државе Србије. „Чињеница да је реч о финансијској подршци, а не о законској обавези државе редовног финансирања указује да се овде ради о великој обмани која се спрема за српски народ на Косову. Наиме, како је власт у Београду прихватила Бриселски  и план о имплементацији овог споразума, она је прихватила и ултиматум Брисела и Берлина о забрани директног финансирања српских институција на Косову. У Бриселском споразуму Влада Србије је пристала да формирање Заједнице српских општина обави у складу са Уставом и законима лажне државе Косово како доследно стоји у Споразуму, а чиме је аутоматски пристала на финансијску политику регулисану законима лажне државе. Оно што је за Приштину прихватљиво када говоримо о финансирању државе Србије јесте таква врста финансијске активности која мора бити спроведена искључиво преко буџета Косова, дакле под контролом Хашима Тачија на начин на који је то допуштено свим државама у свету када желе да пруже финансијску подршку својој дијаспори, путем пројеката“.

Петковић наводи да се овим предлогом закона испуњава захтев садржан у Плану о имплементацији, захтев о финансијској транспарентности којом би Срби на Косову требало да постану дијаспора коју ће своја матица да финансира баш као што финансира српску заједницу у Мађарској. Зато и не чуди што је овај Нацрт закона рађен на основу закона о дијаспори и Србима у региону.

„Укинути редовне плате и дохотке запосленима у општинским управама, јавним установама и другим организацијама, а наметнути им пројекте, конкурсе и ad hoc финансијску подршку представља антиуставно и антидржавно деловање дела српских власти. Тврдња да је Нацрт закона усмерен према угроженима и да ће се сва буџетска примања наставити и даље јесте само покушај обмане не би ли Срби изашли на локалне изборе албанских сепаратиста. Годину дана социјалну карту најугроженијих Канцеларија за Косово и Метохију још није урадила, а сада се позива на најугроженије. Такође према плану о имплементацији предвиђено је да после локалних избора плате буду уплаћиване још неко време, односно док Заједница српских општина не заживи. Тек тада српском народу ће бити саопштена пуна истина да ако хоће финансирање здравства, просвете, културе, социјалне политике мораће да конкуришу пројектима који могу, али не морају да буду прихваћени“.

ПУШТЕНИ НИЗ ВОДУ Идеолог ове замисли очито има задатак да утера Србе са севера Космета у албански тор. Отуда је ваљда, Синдикат Косова чијем је чланству на јавној расправи предочен Нацрт одговорио са три захтева. Први да Република Србија у закону мора да гарантује радна места и личне дохотке за послове које обављају радници на територији АП Косова и Метохије, те да сви они, преко 40.000 чланова, желе да наставе живот у Републици Србији.

Блажо Милосављевић, председник Самосталног Синдиката Косова и Метохије каже у разговору за „Печат“ да је готово невероватно да Нацрт закона сва давања за Косово своди на социјалу, пројекте и програме. И једно и друго, сматра он, искључује правни статус запослених на Косову.

„Ингеренције су са државе Србије пребачене на Заједницу српских општина која би требало да заживи по одржавању косовских избора. Тако нешто није познато у Уставу Републике Србије. Ако уђемо у тај оквир државе Косово, а Заједница српских општина ће бити устројена по косовским законима, сем што ћемо остати без плата, пензија и социјалног, већ ћемо приде изгубити и државу. Најгори сценарио биће завежљај на леђа и пут под ноге. Јер нити Албанци желе са нама, нити ми са њима“, наводи он.

Самој расправи о Нацрту коју је Канцеларија отворила у Косовској Митровици присуствовало је око 300 људи и свако од њих имао је по неко питање које га мучи. Међутим, ни на једно, каже Милосављевић, нису добили одговор.

На питање лекара педијатра из Косовске Митровице која је била учесник дебате о Нацрту закона, како је по Нацрту предвиђено уплаћивање доприноса, где ће бити седиште Заједнице српских општина и по чијим ће законима она бити формирана, предлагач закона, Канцеларија, са сигурношћу је потврдила једино то да ће Заједница бити установљена по законима привремених институција у Приштини. На остала питања, по сведочењу присутних, није имала одговор. Без одговора је остало питање и којем фонду ће се уплаћивати стаж, јер док су представници Канцеларије тврдили ПИО, присутни начелник службе из Косовске Митровице, представник ПИО их је демантовао образлажући да постоје два система пензионог осигурања, један у Србији, други у Приштини, и да се они никако не подударају.

ПАМЕТНОМ ДОСТА „Остали смо ускраћени за сва објашњења. Пензије ко ће исплаћивати? Шта ће бити са платама? Да ли ће институције бити угашене и колико људи ће остати без посла? Занимљиво је да се присутни у име Канцеларије, наш суграђанин, Крстимир Пантић који је заговарао доношење овог закона у једном тренутку окренуо колеги из Канцеларије и рекао: „Ми имамо 137 радника у Скупштини општине и преко 100 чланова у Цивилној заштити. Човек који буде на челу општине 4. новембра мораће да уручи 200 отказа, јер привремене институције у Приштини предвиђају 50 радника у СО Митровице“. Паметном доста. Рекао сам им: Ово је други пут да се гледамо у очи. Мене нисте убедили да изађем на изборе“.

Нису само Срби са севера остали ускраћени за објашњење како ће у пракси изгледати примена једног оваквог закона. Ни после дводневног труда, новинари „Печата“ нису успели да „одобровоље“ помоћника директора Канцеларије за Косову и Метохију Александра Стојановића да одговори на упућена му питања.

Узгред, Крстимир Пантић и представници Канцеларије нису упутили присутне Србе у чињеницу да у Бриселском споразуму стоји да ће Заједница српских општина функционисати према конвенцији и Европској повељи о локалној самоуправи. Према том европском стандарду стоји да би општине требало да функционишу тако што на сваких 1.000 долази по један запослен у државној самоуправи. То значи да ће, рецимо у Зубином Потоку, у општини у којој живи око 11.000 људи, у државној самоуправи моћи да ради тек њих 11. Такође, присутни су остали ускраћени и за информацију да Приштина, која у целој причи представља проточни бојлер јер финансије иду преко ње, а у чијој је држави регистровано 76 одсто радно способног становништва без посла, свакако неће преузети на дуже стазе обавезу да уплаћује доприносе за Србе.

Али време није на страни заговарача укидања институција. Свесни, како тврди Петковић, да су споразумом обавезани да морају да прекину финансирање наших институција, они ad hoc предлажу доношење новог закона о финансирању како би премостили кршење Устава.

 

„Зашто би ако на Северу Косова данас живи преко 96 одсто Срба и ако одлично функционишу српске институције ту реалност требало мењати за реалност коју нам намеће Брисел, између осталог и кроз овакав предлог закона? Срби на Косову дуго воде борбу у циљу очувања државе Србије и неотуђивог права припадања српском државном систему, и овакав Нацрт закона, нити свакодневне претње неће помутити српску одлучност да не изађу на локалне изборе и тиме помуте сопствену будућност. Српски народ је рекао не изборима, не Скупштини Аутономне покрајине Косово и Метохија као што је пре неколико дана одбио поменути Нацрт на јавној расправи који је неславно прошао“.

Идеолозима укидања српских институција на КиМ није остало ништа друго него да Србе преведу жедне преко воде и натерају их да изађу на изборе. Јер, ако Срби не изађу, неће бити формирана ни Заједница општина, а без Заједнице била би немогућа даља примена Плана о имплементацији.

Али та ствар је још увек неизвесна, јер се такви избори добијају само силом. То албанска влада у Приштини и чека. Јер док Срби чекају да Албанци реше нека маргинална питања попут брисања грба Косова са изборних листића, албанска влада на Косову чека да Београд одради посао за њих. Ако је то цена „историјског“ компромиса, онда је реч о историјском губитништву.

Поштујући свето правило професионалног новинарства, „Печат“ је као што смо поменули, покушао да успостави контакт са Александром Стојановићем, помоћником директора Канцеларије за КиМ. Без успеха.

[/restrictedarea]