Парада услова /2/

Пише Никола Врзић

Не само што је „Парада поноса“ услов Европске уније, већ добијамо и нова условљавања Косовом и Метохијом, али и Војводином

Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију, потврдио је прошлонедељну тврдњу „Печата“ да „Парада поноса“, заказана за 28. септембар, јесте (још) један од услова Европске уније Србији. А потврђује се, истовремено, да ће и други услови наставити да парадирају остацима наше државе све док Србија не постане довољно мала да би била по мери наших европских пријатеља.

„‚Парада поноса‘ није услов, нити било шта што ЕУ намеће“, започео је Кацин (у интервјуу „Данасу“) одговор на питање о паради као услову, да би већ у наставку самог себе демантовао, разоткривши да није шија него врат: „Њено одржавање, међутим, има снажну подршку у ЕУ и државама чланицама… Забрана параде трећу годину заредом би се сигурно одразила на отварање поглавља 23 и 24 и пробудила би основане сумње код многих држава чланица.“

Али шта је ово разоткривање Јелка Кацина спрам открића Рикарда Џозвијака, обично веома поузданог дописника „Радија Слободна Европа“ из Брисела, да нам као накнада за досад испуњене косовске услове следе нови косовски услови. Позивајући се на „тројицу високорангираних дипломата у Бриселу“, он наводи да „Немачка, уз коју је још неколико земаља, ради на добијању подршке за предлог да приступни преговори са Србијом не почну чак ни у јануару 2014. године“, те да је „2. августа чланицама ЕУ послала чак и незванични радни документ који садржи 9 или 10 додатних услова које би Србија требало да испуни пре почетка приступних преговора, а сви они иду у правцу много брже динамике потпуне нормализације односа са Косовом. Испуњавање тих услова, уколико би били прихваћени, захтевало би немало времена, па би тешко било да приступни преговори почну пре јесени идуће године…“ Цитира и једног од својих саговорника, дипломату који му је рекао „врло отворено: ‚Немачка не жели даље проширење ЕУ и најбоље би по њој било да се и не отварају приступни преговори са Србијом‘“.

[restrictedarea]

Сасвим у складу са овиме је и оцена познатог нам немачког парламентарца Андреаса Шокенхофа, доносиоца оних седам услова који (већином) нису испуњени. Он је „Новостима“ рекао да „има још много отворених питања које би лидери обеју земаља требало претходно да реше“, да (чак) „не би желео (ни) да спекулише“ о томе да ли ће подржати отварање преговора са Србијом „крајем децембра или почетком јануара“ ако „локални избори на Косову буду одржани у добрим условима и без потешкоћа“, али и да „мора да буде установљен и конкретан преговарачки оквир, што такође утврђује сва правила за питања у процесу нормализације између Србије и Косова. Велика Британија и Немачка су представиле веома добар документ у вези с тим“. А додатну потврду свих ових информација и злих слутњи могуће је пронаћи и у тврдњи неименованог „Политикиног“ извора да „Берлин очекује да се настави дијалог и постизање нових споразума, тако да ће инсистирати да тај услов буде и део преговарачког оквира ЕУ за преговоре о приступању Србије“, као и у сазнањима „Новости“ да „наши званичници крећу у дипломатску офанзиву како би ублажили тачке у преговарачком оквиру ЕУ. Тражимо подршку да Берлин избаци формулацију о добросуседским односима са КиМ.“

Све у свему – пошто се са поприличном дозом сигурности усуђујемо да прогнозирамо да ће офанзива Србије против Немачке имати ефекат насртаја буве на слона – сумирајући доступне информације извлачимо закључак да је једино још нерешено питање када ће нам бити изручени нови косовски услови – чим преговори о учлањењу Србије у ЕУ отпочну, у склопу Поглавља 35 или пак и пре тога, као услов за отпочињање ових преговора.

Али ни то није све, што нас враћа на Јелка Кацина који нам је дао на знање да нам услови за ЕУ неће бити само поносни гејеви и Косово и Метохија, већ и Војводина. Оценио је, наиме, да је, „имајући у виду предстојеће преговоре о чланству Србије у ЕУ, ово прави тренутак за отварање питања уставног и законског уређења аутономије Војводине“, пошто је „тренутни оквир аутономије неизвестан и нејасан“… Реакције Зорана Бабића, шефа посланичке групе СНС-а у Скупштини Србије („Мислим да сада није прави тренутак да се отвори питање уставног и законског уређења аутономије Војводине“), потпредседнице СПС-а Дијане Вукомановић („Уређење Војводине је сасвим легитимно питање о којем ми, на нивоу Одбора за европске интеграције, редовно расправљамо, и са европским парламентарцима и између себе“), и, понајвише, министра правде Николе Селаковића („У овом тренутку било би упутно размишљати о изборима у Војводини, а онда разговарати о свему осталом, па и о уставном положају покрајине“), представљају жалосно сведочанство да нема тог услова њихових европских пријатеља које наши властодршци – и највећи део опозиције – нису спремни да испуне, само ако им се услов постави у правом тренутку. До последње стопе Србије.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Avatar

    U majcinu kacin i njemu slicni. Necu u evropu. Nas predsednika kada ga snima kamera toliko se covek oseca neprijano, sv pocrveni. Sigurno ga je stid od naroda koji ga gleda a on ga slagao. Posteno.

  2. Avatar

    Srpska vlada kooptiranjem S.Kana opet demonstrira nedostatak sluha za prepoznavanje svetskh trendova, zbog čega i kaskamo u razvoju. Svuda u svetu politički lideri – švaleri & razvratnici su “passe”. Za sve nas, a naročito za stabilnost i dugovečnost vlade, bilo bi mnogo bolje da se u njenom rekonstruisanom “pobedničkom timu” nađe mesta za deklarisane pripadnike LGBT “sektora” kako iz inostranstva, tako i iz domaće proizvodnje, jer i mi, da se narodski izrazim, tu već dovoljno konja za trku imamo. To bi i u svetu bilo dobro prihvaćeno, naročito u njegovom “toplom” segmentu, koji se danas najviše i pita. Uostalom, zar nije cela planeta zahvaćena trendom globalnog otopljavanja. Ne treba zaboravit da je LGBT lobi u savremeom svetu uticajniji čak i od toliko apostrofiranog jevrejskog. Ako je C.Gora pametno izabrala da se, raskidajući sa komunizmom samopokrsti u “prvu ekološku” državu, šta bi nama falilo da i sami budemo u nečem prvi, čak i ispred uvek avangardnih skandinavaca. Zato, vlado, ako ti je do spasa srpskog stalo, proglasi ovu zemlju i sve što je od nje još ostalo, za “Prvu LGBT” državu na svetu, može republika a još bolje da nam LGBT iz svojih redova imenuje i kralja, pa da nas ceo svet vidi i da nam se divi – niko nema što srbin imade.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *