Почетна / Колумне / ОСТА ГВИДО БЕЗ ГВИДОВДАНА

ОСТА ГВИДО БЕЗ ГВИДОВДАНА

Пише Драгомир Антонић

Пораз губитника Гвида показао је да педери нису свемоћни. Политичари који се у Србији појављују на манифестацијама ЛГБТ, рачунајући на њихове гласове на изборима, требало би да имају у виду да подршка није  била довољна чак ни особи која се јавно изјаснила какве је сексуалне оријентације

Данас је Крстовдан. Празник посвећен проналаску и ископавању Часног крста на Голготи. Велики и у Срба поштован празник. Некад се на овај дан стоци цртао бојом знак крста који ју је штитио од болести. На данашњи дан су се исплаћивали пољаци (чувара поља) који су од Ђурђевдана до Крстовдана чували поља од птица и стоке која би улазила у туђе њиве и ливаде. Тако је било док су Срби бринули о себи, својој имовини, држави. Данас загледани у бриселска небеса као нека блеса, торочу о евроунијатима као нечему што ће им срећу донети. Шта да се ради: Свако време своју будалу има!

 

ЦРНИ ФЛОР НА РУКАВУ Богу хвала Крстовдан смо сачували, а како сад стоје ствари ни Видовдан није у опасности. Гвидо Вестервеле, самодекларисани хомосексуалац, није прешао цензус на управо завршеним изборима. Немачки бирачи очито не деле његове склоности. Лагодно су га, са све партијом, избацили из Парламента. На жалост педерске братије у Србији, која се чак спремала да у његову част Видовдан прогласи Гвидовданом. Шта ће сад  педери Србије радити на својој срамотној паради. Хоће ли се појавити са црним флором на рукаву?

Аналитичари кажу да нова коалиција која ће владати Немачком наредних четири године неће мењати политику у односу на Србију, али то не значи да промена неће бити у самој Србији. Пораз губитника Гвида показао је да педери нису свемоћни. Политичари који се у Србији појављују на манифестацијама ЛГБТ, рачунајући на њихове гласове на изборима, требало би да имају у виду да подршка није  била довољна чак ни особи која се јавно изјаснила какве је сексуалне оријентације. Какве онда шансе на изборима имају српски политичари који нису хомосексуалци или се бар јавно не декларишу као такви, тиме што ће се прикључити булументи и пуштати у ваздух луфт балоне? Да ли смо ми њих бирали да се понашају као ветропири и луфтигузи или да се баве државним и народним пословима? Никад већа незапосленост, а перспективни министар најављује да нема паметнијег посла него да парадира са луфт балоном?  Спрема се крвопролиће на Косову и Метохији, где су преостали Срби животно угрожени – а чланови владе погледа упртог у небеске даљине демонстрирају сопствену приврженост „вишим вредностима“. ММФ уз помоћ Гузенбауера, Пинцгауера и екипе са „Јејла“ саопштава народу да се зарађене пензије морају смањити  за једну трећину, државне субвенције у потпуности укинути,  а министри са евроунијатским осмехом на лицу диже „ручице и ножице у вис“ у складу са песмом Наде Топчагић. Позивају грађане да их следе. Грађани ће се врло брзо, и без позива,  изврндупити и дићи у вис све четири. Сем у случају да се власт што пре призове памети.

 

[restrictedarea]

 

КАКВА ЈЕ ТО СЛОБОДА… Организације ЛГБТ профила изгубиле су моћног истомишљеника у самом државном врху Немачке. Сад је моменат да се тој, по бројности чланова, маргиналној популацији покаже да не могу они вршљати по држави Србији, јавно махати сопственом сексуалношћу како им је воља. Закон важи за све и он се мора поштовати. Зашто би грађани другачије сексуалне оријентације били принуђени да кроз буџет финансирају опстанак и манифестације које су противне њиховом убеђењу? Ми које не интересује педерско парадирање сносићемо трошкове њихове безбедности? Нико од нас њима не прети, нико од нас неће изаћи на улицу док пошаст не прође. Бићемо у добровољном карантину за време параде. Имамо ли ми права да се осетимо увређеним и пониженим када се скрнаве и руглу извргавају наше вредности: породица, васпитање, вера, традиција? У име кога ми морамо трпети и гледати како се све што сматрамо важним исмејава? Каква је то слобода, демократија, систем у којем се не поштују вредности већине и где је дозвољено да мањина уз подршку власти малтретира већину? Да ли ми који живимо по традиционалним правилима, бринемо о породици, родитељима, деци,  фамилији и сопственој егзистенцији, морамо бити дискриминисани и понижавани у сопственој држави?

Нисам ја никакав непријатељ особа другачијих сексуалних погледа. Познајем поједине. Декларисане и оне који о томе не желе јавно да говоре. Дружим се, радим, испијам пиће и разговарам са њима. Ни они нису присталице никаквог парадирања. Паметни су, знају да је парада провокација и покриће за многа озбиљнија дешавања која се иза брда ваљају. Лудирање улицама Београд само је врх леденог брега. Ако га данас не зауставимо сутра ће бити касно. Кренуће нови захтеви. Све опаснији.

 

НАС ИМА ВИШЕ Поштована господо политичари предводници параде, нас има много више и сви имамо право гласа. Биће избора и будите сигурни да ниједан од вас који буде на паради неће добит наш глас. Можете се у изборним кампањама пренемагати колико год хоћете, учешћем на срамотној паради изгубили сте наш глас. Ви и ваша странка на наше гласове не рачунајте. Речи вам делују смешно? Кад будете бројали гласове неће вам бити до смеха. Верујте, и нама обичном свету је прекипело. Прешла дара меру. Зато схватите обичне људе озбиљно. Могу да вам затребају. Кад дођу избори. Питајте Гвида.

Не заборавите српске ново мученике који се јуначки боре у Хашком зверињаку. Молите се за здравље архиепископа охридског господина Јована. Утамничен је што се није одрекао Српске православне цркве. У данашњој евроунијатској „демократији“ већег греха нема.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *