Почетна / Други пишу / Нил НИКАНДРОВ: ДЕГРАДАЦИЈА ВЕЛЕСИЛЕ или ОБАМИНИ ВИТАМИНСКИ КОКТЕЛИ

Нил НИКАНДРОВ: ДЕГРАДАЦИЈА ВЕЛЕСИЛЕ или ОБАМИНИ ВИТАМИНСКИ КОКТЕЛИ

Неки „мангупски поступци“ (извињавамо се – не можемо другачије да се изразимо) администрације САД на међународној арени могу да се протумаче као њена крајња немоћ  или, можда, као бес који више не може да се крије.  Последњих месеци баш ништа не иде онако како је замишљено. А најважније – нису успели да организују муњевиту  „казнену“ акцију против Сирије. Подаци о „злочинима Асадовог режима“  које је Вашингтон понудио свету раскринкани су као исфабриковани од стране тајних служби САД, Турске и Саудијске Арабије. Сплетке злонамерне антисиријске интриге и њена повезаност са терористима „Ал-Каиде“ постаје све очигледнија.

Сада неминовно долази до читавог таласа раскринкавања. Зато су Вашингтону неопходне  периферне кризе, јавне полемике, ситуације   које се разигравају у  циљу  пропаганде  и које омогућују да се мало запосле и мишићи. Провокације и иначе представљају уобичајен modus operandi Велесиле чији су руководећи кругови све неспособнији да изађу на крај  са проблемима којима су затрпали сопствену  земљу.

Изузетно опасан фактор за стабилност САД представља агресивност самих Американаца  који су последњих четврт века подвргавани врло финим манипулацијама и којима је усађивано да су они „одабрани“, „посебни“ и  да су „предводници“ човечанства.

А у ствари – Сједињене Државе све дубље тону у кризу хришћанског морала која је обухватила њихове животе са свих страна. Социјални мир у Америци представља илузију. Мало-мало, бивши учесници војних операција у Авганистану, Ираку и осталим земљама (најчешће црнокожи), користе пушке против сопствених комшија ради  „казнених  акција“. Десетине хиљада Американаца је прошло кроз исфабриковане ратове који се започињу  у интересу нафтних компанија САД – освајачке, неправедне ратове, и нема на свету психоаналитичара који би могао да угуши агресивност, пробуђену код тих људи преко искуства „заштите идеала демократије“  из читавог света.

Американци су се уморили од прекоморских ратова. Најмање 60% становника САД се изјашњава против рата у Сирији, а међу војним лицима тај проценат је чак  70%. Много је анкетираних који су убеђени да група која влада  њиховом земљом још од времена дизања у ваздух кула Трговинског центра у Њујорку фалсификује доказе,  како би  приказала тероризам као претњу по читав свет. Обамина администрација се нашла у ћорсокаку. Трикови који су коришћени до сада више „не пале“,  а председникове речи које треба да мобилишу народ звуче све неубедљивије. Потреба да постоји стална јавно изречена лаж на Обаму делује изнурујуће, што се види на његовом лицу. Приметно је смршао, поглед му је изгубио некадашњу оштрину, а његов осмех – природност. Уопште се не бих зачудио да је Обама почео да користи витаминске коктеле за јачање тонуса.

Тако да се у приказаним околностима морају  користити маневри који ће удаљити народ од реченог. У њих могу да се уброје и епизоде са забраном прелета авиона председника Ева Моралеса и Николаса Мадура.

Авион  боливијског председника је био приморан да  са полупразним резервоарима  слети на аеродром у Бечу, после серије одбијања земаља НАТО-блока да дозволе да његов авион допуне горивом. Испоставило се да су Американци посумњали да Моралес  води из Русије у Боливију Едварда Сноудена. Када се сазнало да то није ништа друго, до измишљотина резидентуре ЦИА у Москви, Моралесу је уз задржавање  од скоро 24 сата дозвољено да настави  путовање у отаџбину. Нешто слично се мало пре тога догодило са председником Венецуеле Николасом Мадуром: уз Обамину санкцију њему су пресекли авио-маршруту преко Порторика у Кину. Мадуро је путовао у Кину званично и посета је била врло брижљиво припремана, распоред му је био одређен буквално за сваки минут, а онда је Вашингтон по путу који су венецуелански руководиоци увек користили за прелете поставио „лежеће полицајце“. Истовремено су Венецуеланцима који је требало да учествују у заседању Генералне скупштине УН   стварали проблеме у вези са добијањем  виза. Очигледна је репресивна позадина тих догађаја, а питање је само у томе какав ће сценарио Обамин тим да одреди према Венецуели у најближој и средњорочној будућности?

Претпоставља се да се ти маневри Вашингтона, којима се пажња одвлачи од главних догађаја,   чине зато што се  лидери неких јужноамеричких земаља припремају да у току Генералне скупштине УН врло оштро поставе на дискусију питање тоталне електронске шпијунаже   Велесиле. Бразил нема намеру да опрости упаде ЦИА, АНБ  и осталих служби САД у државне тајне и лични живот њихових политичара. Николас Мадуро је поручио представнику Венецуеле у УН да у најкраћем могућем времену проучи  питање организације дискусије по том проблему. Ево Моралес предлаже да све сви  јужноамерички амбасадори повуку из САД како би на тај начин приказали јединство земаља тог  региона. Са протестима ће у најскорије време  почети и регионалне организације – UNASUR, CELAC, ALBA и остале…

У Каракасу се не искључује ни да ситуација са забраном прелета председничког авиона представља сигнал за почињање дејстава великих сразмера на дестабилизацији, овога пута –Венецуеле. Фактички – пораз у Сирији, макар био и привремен, гура Обамину администрацију на реванш. На том плану као „најперспективнија“  жртва  чини се  Венецуела, у којој операције тајних служби САД  на дестабилизацији владе никада и нису прекидане, а опозиција   све отвореније нагиње ка радикалним методама борбе.

Мадурова влада је спремна на све  варијанте развоја ситуације и има намеру да делује енергично и оштро. Између осталог – и да уведе квоту за персонал амбасаде САД, чији већи део у ствари шаљу тајне службе САД.

„Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *