Људи, послови и дани

Шаховница на црногорском небу

НАТО интеграције ће Црној Гори одузети право да сама брани своје небо, и наметнути обавезу да то уместо ње чини Хрватска. Хрватски авиони ће, истовремено, у НАТО пројекту названом „Паметна одбрана“, штитити и ваздушне просторе БиХ и Македоније.
Словенија је за заштиту свог ваздушног простора још раније изнајмила Италију, тако да на простору бивше СФРЈ преостаје још само небо изнад Србије…
Колико ће владе у Подгорици, Сарајеву и Скопљу плаћати влади у Загребу да им окупира овај део суверенитета, засад није познато.

Парада

У тренутку закључивања овог броја „Печата“ (среда увече) још није било познато каква је безбедносна прогноза за центар Београда у суботу 28. јун, односно хоће ли бити одржана „Парада поноса“, обећана Србима и Европској унији за тај дан.
За исти дан су, у околини, најављени и протести неколицине патриотских организација („Заветници“, СНП „Наши“ и „Српски образ“), као и покрета „Двери“.
Но, много већу забринутост, од могућих сукоба са полицијом, изазивају сукоби унутар СПС-а. Ко ту коме ради иза леђа није сасвим јасно, али, док лидер СПС-а и премијер Србије Ивица Дачић изјављује да „не може да прихвати да је хомосексуализам нормалан зато што то није природно“, подмладак његове партије саопштава да „подржава одржавање ‘Параде поноса’ као начина изражавања права на различитост свих грађанки и грађана Србије“… Бранко Ружић, председник Извршног одбора СПС-а, на све то је изјавио да у тој партији „нема несугласица у вези са питањем ставова о ‘Паради поноса’“, већ да у СПС-у постоји „сасвим природно“ „јединство различитости“…

0 за Ђиласа

Пошто је други Кркобабић ПУПС-а, Милан, коначно преломио своју дилему да ли да остане при социјалном програму Драгана Ђиласа или да се приклони социјалном програму Александра Вучића који се неће разликовати од Ђиласовог (Кркобабић је тик пре уласка у салу и почетак седнице најавио да ће гласати против Ђиласа: „За то смо се одлучили пошто ми је Александар Вучић обећао да ће садашњи социјални програм Београда бити очуван“), одборници Скупштине Београда сменили су градоначелника Драгана Ђиласа са те позиције. За Ђиласову смену, иначе нимало преурањену, гласало је 60 (од укупно 110) градских одборника, из СНС-а, ДСС-а, СПС-а, ПУПС-а и ЈС-а, као и Александра Досковић која је градски одборник постала на листи ДС-а преко нечега што се зове Изворни СПО. Ђилас је, насупрот томе, за свој опстанак на власти добио 0 гласова, пошто су одборници ДС-а одбили да учествују у гласању.
Београд је, тако, одржавањем седнице Градске скупштине на којој је Ђилас смењен, избегао увођење принудне управе, које је претило у случају неодржавања седнице Скупштине током три месеца која су управо истицала. Смењени Ђилас ће, ипак, своју функцију морати да обавља још (највише) 30 дана, колики је рок за избор његовог наследника. Уколико до тада наследника не добије, опет следи принудна управа и избори који би, у том случају, морали да се одрже (најкасније) крајем фебруара или почетком марта, с тим што мартовски избори фигурирају као опција и у случају да се изаберу нови градоначелник и председник Скупштине града (уместо новог министра саобраћаја Александра Антића), пошто би њихов мандат, коалиционим уговором, био орочен на шест месеци.
А ванредни избори у Београду, иако се о томе превише не говори, могли би да представљају и повод за расписивање ванредних општих избора, на којима ће СНС покушати да капитализује своју (тренутну) велику популарност. Ако је веровати одјецима истраживања јавног мњења који допиру до јавности, популарност СНС-а и њеног председника је, после дуготрајног успона, почела да стагнира, што би требало да им представља подстицај да распишу ванредне изборе што пре буду смели и могли, јер стагнација (рејтинга) далеко лакше прелази у пад него у нови раст.
Били нам пак предстојећи избори општи или само београдски, припрему за гласање Ђиласова је Демократска странка започела пуцњем у сопствену ногу. Пошто су онако громогласно, на најаву да ће Ђилас бити смењен гласовима одборника, припретили уличним демонстрацијама, и пошто их је Вучић, сигуран да ће демонстрирати само своју немоћ да окупе иоле озбиљнији број људи, позвао да ту своју претњу и остваре, ДС је признала да јој је боље да од њене демонстрације не буде ништа, и одлучила да најављене протесте не одржи. Тобоже, како то рече члан њеног Председништва Борко Стефановић, „јер не жели да допринесе напетости“. Као да тог разлога није било и када су припретили својом празном пушком…