Љубав према нацији или „метафора више правде“

Сама Марин ле Пен поводом истраживања јавног мњења у Француској, а која сведоче о расту њене популарности, као и партије коју води, каже: „Поводом наших шанси у следећој години могу вам рећи следеће: Французима је досадило да се мотају лево-десно, јер су почели да схватају да се социјалисти (леви) и деголисти (десни) у суштини не разликују једни од других. Њихове политике ништа нису промениле у земљи и животу Француза. Зато су већ 30 година сатанизовали Жан-Мари ле Пена, сводећи нашу партију на маргину. И шта су добили? Контрарезултат. Сада мене сатанизују, али то више није могуће.“

Пише Зоран Милошевић

Аналитичари у овој европској земљи тврде како „национализам може бити метафора више правде, јер подаци говоре да је највише људи умрло штитећи своју отаџбину“; извесно је и да после искустава народа Европе, посебно политике неолиберализма и стварања ЕУ, сада долази до ренесансе национализма

Темељни узрок јачања француског национализма, како истичу аналитичари, jeсте „лицемерна француска елита“. Својим лицемерјем она је омогућила појаву Марин ле Пен, вође Националног фронта која је, према анкетама, једна од три најпопуларнија политичара Француске. Наиме, француски лист „Франс соар“ наручио је од агенције „Ифоп“ социолошко истраживање које је показало да је више од 20 одсто грађана Француске спремно да гласа за Марин ле Пен, док би, према истраживањима Института „Хариса“ (по наруџбини „Паризијена“), за Марин ле Пен гласало 23 одсто бирача Француске, а за двојицу њених потенцијалних противкандидата по 21 одсто, уколико би се избори одржали у моменту спровођења анкете 2012. године.

 

ШИРЕЊЕ ФРОНТА Национални фронт основао је Жан-Мари ле Пен у октобру 1972. године, као алтернативу социјалистима; први успех на изборима остварио је тек 10 година од оснивања, стекавши 10 места у Европском парламенту 1984. године и 35 места у националној Скупштини 1986. године; 2002. Жан-Мари ле Пен, лидер Националног фронта, освојио је 16,86 одсто гласова на председничким изборима; од 2000. године Национални фронт у Француској је једна од три најутицајније партије; у марту 2010. у свих 26 региона Француске одржали су се локални избори. На њима је Национални фронт освојио два милиона гласова или 9,17 одсто гласова изашлих бирача; у јануару 2011. лидер партије постаје ћерка оснивача Марин ле Пен (42 године), мајка је троје деце и разведена; од тада, број Француза који желе да се учлани у Национални фронт расте сваким даном. Сваке недеље у Национални фронт се учлани у просеку око 2.500 људи, а емисије у којима учествује Ле Пенова имају рекордан број гледалаца (у просеку 3,3 милиона).

Политички програм Националног фронта Француске заснован је на обустављању пријема имиграната из неевропских држава и построжавању давања француског грађанства, пре свега, муслиманима; на повратку исконским вредностима, ограничавању абортуса, очувању традиционалних хришћанских вредности, те прекиду спровођења политике мултикултурализма; на спровођењу протекционистичке политике када је у питању француски бизнис; на одустајању, односно борби против европских интеграција и повратку националног суверенитета који је узурпирао Брисел.

Све то је отворило питање у целој Европској унији: зашто је рејтинг националиста последњих година тако порастао, посебно у Француској?

Француски Национални фронт је велика и успешна десна партија у Европи. Фронт је највећи успех доживео 2002. године, када је у другом кругу председничких избора, у конкуренцији са Жаком Шираком, оснивач Националног фронта Жан-Мари ле Пен добио 17,90 одсто гласова изашлих бирача, победивши све кандидате осим Жака Ширака, тадашњег председника. То је значило да је француски национализам добио нови ветар у једра.

[restrictedarea]

Дошло је до смене на челу партије 16. јануара 2011. године, пошто је оснивача партије заменила његова ћерка, харизматична Марин ле Пен. И то је био највећи успех Националног фронта од оснивања. Марин ле Пен је успела да делимично измени главни садржај партијске идеологије. Марин је правник по образовању, у свему пример успешне жене. Шири оптимизам и убедљиво шири идеологију партије. Као и њен отац, она истиче да није системски политичар који се бори против традиције своје државе и традиционалне елите. Напротив, своје вредности управо црпи из те традиције и штити традиционалну елиту Француске. Такође, Марин ле Пен се не плаши да говори о свим „непријатним“ темама које други политичари избегавају. Тиме је манифестовала храброст, иначе несвојствену француским политичарима. То су, пре свега, теме о имигрантима, криминалу међу досељеницима, раст исламског фундаментализма и проблем зависности од евра.

Поред тога, француски националисти се боре за очување националног суверенитета у оквиру европских институција, те да европске интеграције уваже нацију, а не да је руше. То су два елемента која разликују француске националисте од осталих политичких партија (које ћуте и о имигрантима и о неправедним европским интеграцијама).

После доласка на чело партије, Марин ле Пен је свој први тест имала на локалним изборима 2011. године, на којима је Национални фронт освојио 15,26 одсто гласова бирача (на претходним 12 одсто), док је на председничким изборима освојила, како смо навели, 17,90 одсто гласова бирача.  Аналитичари су током разматрања њеног успеха на изборима закључили да је то због тога што Марин ле Пен увек ствари назове правим именом. Она описује стање у Француској појмовима који одговарају стварности. Друга новина у наступу Марин ле Пен је што апсолутно не примењује општеприхваћену политичку реторику коју су створиле политички коректне партије левице, реторику која нема ништа заједничко са реалним животом обичних грађана. На пример, уколико се говори о подацима да у срединама имиграната има више криминала него у другим срединама, она то директно изговара без увијања у „политички коректне“ појмове и реченице.

 

ГУБЉЕЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА Током председничких избора Марин ле Пен је јасно ставила до знања да је њена партија против евра, односно да је за враћање националне валуте – франка. Према њеном мишљењу, стварање ЕУ и једне валуте довело је до губљења националног суверенитета; он је прешао у руке европске технократије и бирократије, која се отуђила од грађана и својом политиком наноси велику штету Французима. Према мишљењу Марин ле Пен, глобализација и Европска унија, као и њено даље ширење, у свом корену носе конфликтност, јер у сфери рада доноси престроге законе, доводе до увећане конкуренције и до зависности од нових ресурса.

Посебна тема су муслимани у Француској. Структура муслиманских заједница у Француској је таква да представља извор конфликтности и у условима глобализације доводи, према мишљењу Марин ле Пен, до неконтролисаног насељавања странаца. Марин ле Пен критикује, поред имиграционе политике, и етно-културну политику француске државе. Према њеном мишљењу, политика асимилације имиграната замењена је политиком интеграције, а затим је и ова политика престала да се спроводи, јер власти нису успеле да остваре контакт са имигрантима и укључе их у своје програме. Актуелна етно-културна политика доводи до стварања гета у којима цветају криминал и трговина наркотицима.

Национални фронт тражи да се натурализација досељеника врши тако што ће се пријем у држављанство условити пријемом духовних вредности Француза, традиције и обичаја. Затим, морају научити француски језик и принципе који су основа француске цивилизације. При том, Марин ле Пен много „мекше“ наступа, јер истиче да није против ислама, већ само против исламског фундаментализма. Тако избегава расистички контекст. Она, додуше, не крије да мисли да ислам није у складу са француским вредностима, те да они који долазе из исламских земаља пре пријема грађанства морају да се одрекну ове религије.

Марин ле Пен нуди и решење за нелегалну имиграцију. То су повећање контроле граница, укидање двојног држављанства, укидање давања држављанства по аутоматизму за оне који су рођени у Француској, те појачање инвестиција у Африци и Блиском истоку да би се потенцијални имигранти зауставили од пута у Француску, отварањем радним местима у њиховим државама.

 

НЕ – МУЛТИКУЛТУРАЛИЗМУ, ДА – АСИМИЛАЦИЈИ Што се тиче Европске уније, Марин ле Пен сматра да актуелна бриселска политика мултикултурализма води ка мултиконфликтима. Као аргументе наводи Космет и Либан. Наиме, на Космету су Срби дали сва права Албанцима, а све се окренуло тако што су се они организовали против државе која их је однеговала. Зато не би требало хранити мултикултуризам, већ поново увести асимилацију као метод решавања питања досељеника. Ови политички ставови Националног фронта и њеног лидера, Марин ле Пен, наилазе на подршку аутохтоних Француза, јер је она успела да те ставове упакује у цивилизовану форму. На тај начин Национални фронт има шансе да постане једна од најважнијих партија Француске.

Томислав Сунич на порталу „aljans.by“ говори о паду и величини национализма, и каже да национализам може бити метафора више правде. Према статистичким подацима, највише људи је умрло штитећи своју отаџбину. Но, после различитих искустава народа Европе, посебно политике неолиберализма и стварања Европске уније, дошло је до ренесансе национализма. „Либерални пут који је водио Европу протеклих година изгубио је смисао после краха комунистичке алтернативе.“ Бирократски притисак Брисела и десуверенизација нација довела је до тога да народи поново затраже своје место под Сунцем, при чему тумачења да је то само због економске кризе „не пије воду“. Постоје и други, такође важни разлози. Национализам тиме улази у трећу фазу свог постојања, своје историје. У којем ће смеру кренути савремени национализми, прогресивном или регресивном, велико је и важно питање на које нема ни брзог, ни једноставног одговора.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *