Лакрдијаш на страни истине

Пише Наташа Анђелковић

Написан у освит пада „гвоздене завесе“, овај роман тај пад најављује и слути, истовремено доводећи под сумњу и преиспитивање како систем који би требало срушити, тако и саму силу која руши и нови систем у чије име се руши

Као књижевност која је у својој историји дала много значајних писаца у европским оквирима, савремена мађарска сцена може се ослонити на ту јаку литерарну традицију, па није необично да међу њеним ствараоцима постоји и чудесни писац попут Ласла Краснахоркаија, чија се поетика грана између зебалдовске есејистичке нарације с дугом реченицом и тако испричане приче да се она може најбоље доживети као средњоевропска верзија магичног реализма, са наглашеном друштвеном критиком и ангажманом замаскираним низом приповедних алегорија. Упркос оваквим на први поглед сложеним теоријским одређењима Краснахоркаијеве прозе, она је врло пријемчива обичном читаоцу, који лако улази у логику света о којем се приповеда.

ЂАВОЛСКИ КОЛОРИТ РУШЕЊА Написан у освит пада „гвоздене завесе“, роман „Меланхолија отпора“ тај пад најављује и слути, истовремено доводећи под сумњу и преиспитивање како систем који би требало срушити, тако и саму силу која руши и нови систем у чије име се руши. Смештајући радњу у дубоку мађарску провинцију, писац гради атмосферу страха и језе описујући управо тај неименовани мали град, истичући хладноћу и зимски мрак који у том делу Панонске низије могу бити толико јаки да сустичу апокалиптичне размере. Део такве атмосфере и кобног биланса свих догађаја који ће уследити препознају се и осликавају у оквирној причи романа о судбини госпође Пфлаум. Све оно што ће се догодити између ноћног путовања кући госпође Пфлаум када је страховала да ће бити силована или убијена, на почетку романа, и њене сахране којом се роман затвара, имаће карактер ирационалног, застрашујућег и неконтролисаног, баш какво је било и њено осећање при уласку у град.

Осећање и стање страха и језовитости Краснахоркаи у свом роману симболично изражава кроз слику путујућег циркуса који са својом шатром у облику огромног препарираног кита долази и у овај мали град. Библијска метафора о рушилачкој енергији која би требало да потекне из утробе кита и уништи злобне становнике и њихов град, пренесена је из старозаветне Ниниве у Краснахоркаијев мали панонски град, а уместо праведног Јоне, извршилац божје правде у овом роману је Кнез, наказно биће које иза циркуског паравана стимулише и управља заведеном руљом разбијача рушилаца. Његова физичка неухватљивост, непоузданост његовог описа од стране случајних сведока и варљиво занање осталих протагониста о њему само из језивог пискутавог гласа и говора на неком страном језику, даје том лику извесну сатанску карактеризацију што је уједно и природа и суштина рушилачке стихије која ће задесити овај мађарски град. Ако је метафора кита имала за циљ да успостави везу са библијском причом о лошем народу кога би требало казнити уништењем, ђаволски колорит тог рушења показује да је оно изнутра проблематично и заправо једнако лоше као и оно што у име неке више правде треба уништити.

ПРЕИМУЋСТВО „СЕОСКЕ ЛУДЕ“ Друштвена учмалост и апатија с једне стране, и злоупотреба моћи с друге стране, представљени су осталим протагонистима романа који су уједно и представници оваквих различитих принципа. Госпођа Естер која носи радњу и која гунгулу и ванредне догађаје користи да би се докопала власти, својом готово гротескном појавом представља слику оних који преко ноћи и у недостатку бољих решења бивају одређени да владају народом и воде га. Насупрот њој стоји њен муж, племенити професор музике и хуманиста који сатеран у мишју рупу сопственог стана и брака, симболизује судбину таквих људи у свету којим владају разне „госпође Естер“. Јунак који повезује све догађаје и ликове, мало заостали син госпође Пфлаум и одани пријатељ господина Естера, Валушка, једини је који, иако недовољно паметан и разуман, разуме ствари. Придруживши се руљи која руши све пред собом, Валушка прозире лажност света у којем живи и неопходност побуне, али поставши део те вражје силе он схвата и њену испразну деструктивност и смогавши снаге да се и од њих издвоји, он постаје она „сеоска луда“, лакрдијаш из карневалске књижевности који једини стоји на страни истине и тако од света изопштен може да му се смеје.

Превођењем овог мађарског писца који је одавно присутан на многим европским језицима, наша публика је добила прилику да се упозна са врхунском прозом која означава смеле тонове и технике приповедања, а уз велико богатство слика и симбола испреда универзалне приче о човеку и човечанству, спајајући модерно и традиционално. займ наличными по паспортувзять займ спбзайм в интернете на карту

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *