Почетна / Друштво / Кад тајкуни играју жмурке, држава губи

Кад тајкуни играју жмурке, држава губи

Пише Маријана Милосављевић

Због сумњиве приватизације и злоупотреба Ратка Јеремића, директора „Златибор-туриста“, мали уделичари, њих око педесеторо, поднели су осам тужби против „свог“ друштва у периоду од 2004. до 2012. године. Добили су свих осам спорова, али као да нису…

Ако је гледао недавни интервју који је Александар Вучић дао РТС-у, Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина, тај (по многима) борац против ветрењача, грађевинске мафије и њихових посредника, сигурно се изненадио. Први потпредседник Владе Александар Вучић као да га је чуо, и као да је баш њему, заштитнику златиборске односно државне имовине, одговорио пред милионским аудиторијумом: „Политичко, тајкунско, криминални лобији, схватили (су) да у Србији не могу све да купе, јер Србија више није неозбиљна и неодговорна држава“.

И вероватно му се учинило да је то најлепша музика коју је у животу чуо. Али, то је била само увертира за узбудљиви крешендо који је уследио, у којем је први потпредседник Владе Србије међу највећим пљачкама државе споменуо и А. Д. „Златибор-турист“, најављујући истовремено да ће се до средине следеће године већина спорних предмета наћи пред судом.

ПРИВАТИЗАЦИЈА И УЗУРПАЦИЈА Да се случај узурпације државног земљишта на Златибору  можда помера са мртве тачке, доказују и штампани медији који су, трагом „Печата“ који је први у медијима оживео ову причу, почетком септембра известили да је радна група Управе криминалистичке полиције започела истрагу пословања „Златибор-туриста“, којим руководи познати ужички бизнисмен Ратко Јеремић (брат посланика ПУПС-а Слободана Јеремића), а под насловом: „Директору поклонили 100 хектара на Златибору“ („Блиц“), док „Вечерње новости“ неколико дана касније у наднаслову констатују: „После две деценије прећутне сагласности за пљачку – коначно истрага о крупним махинацијама“, уз ефектан наслов „Златибор црн од безакоња“. Оба текста нашла су своје место на насловним странама ових листова. Вучић је само потврдио њихово писање, али и указао да је ствар озбиљна. Јер ствари у Србији постају озбиљне тек када их први вицепремијер детектује.

Сада већ чувени Ратко Јеремић, који је преко свог адвоката затрпавао медије километарским демантијима, не може да говори за наш недељник. Наводно је на годишњем одмору. Ни адвокат Милан Дробац не показује вољу да и даље у име послодавца прослеђује густо писана саопштења. Пре него што се Јеремићу због одмора изгубио траг у јавности, дао је кратку изјаву „Блицу“ у којој је тврдио да не зна шта је то „радна група“ МУП-а, уз додатак да је тачно да су полицајци били код њега, али не због узурпације земљишта: „Колико знам, полиција проверава неке адвокате за које сумњају да су узимали новац. Иза наших послова стоји Акцијски фонд, Агенција за приватизацију и у томе нема ничег спорног.“ И то је било све.

Шта се то догађало на Златибору?

Агенција за приватизацију објавила је 3. јула 2008. године да је аукцијска продаја „Златибор туриста“ заказана за 19. септембар. Било је то треће заказивање продаје 43,75 одсто капитала „Златибор туриста“, по почетној цени од 37,8 милиона динара. Прве две аукције биле су одложене због нерешених имовинских односа у предузећу.

У власништву „Златибор туриста“ је насеље „Краљеви конаци“ са 23 апартмана с пет звездица, укупне површине 1.015 м2, као и ресторан „Језеро“ површине 348 м2, и пословни простор од 405 м2. Што је још важније, „купац ‘Златибор туриста’ постаће власник и 13,5 хектара земљишта, на којем је и језеро у центру Златибора које ће му бити дато на коришћење“, пише у саопштењу Агенције за приватизацију које су 2008. пренели медији.

Пред закључење овог броја јавио нам се Милан Стаматовић, са новим сазнањима везаним за приватизацију „Златибор-туриста“. Он скреће пажњу да би требало проверити важне чињенице, које „указују на оправдану сумњу да се купац државног пакета удела у ‚Златибор-туристу‘ знао унапред, и да је аукција била намештена“. Државни пакет удела у „Златибор-туристу“ продат је на аукцији 19. септембра 2008. године, за ситниш – 73 милиона динара, када је Зорана Јоксимовић (супруга Миломира Јоксимовића, који је познатији као Миша Омега и као финансијер тада владајуће Демократске странке), постала члан друштва куповином државног пакета акција од 43,75 одсто. Међутим, „некакав уговор о конзорцијуму, где су потписници Ратко Јеремић, Зорица Јоксимовић и Небојша Грујовић, склопљен је много пре него што је државни пакет удела изнет на продају, још 3.10.2007. Овим уговором су дефинисани њихови међусобни односи у вези са куповином удела и будућим власништвом у ‚Златибор-туристу‘. То би могло да значи да је Ратко Јеремић намештао Зорици Јоксимовић да купи ‚Краљеве конаке‘ и да је унапред знао да ће она бити купац, и да су лажне све његове касније изјаве у штампи како се он тобоже противио овој продаји“, инсистира у изјави за „Печат“ председник Општине Чајетина, и додаје да је Уговор о конзорцијуму склопљен и оверен 3. октобра 2007. године у Првом општинском суду у Београду.

 

[restrictedarea]

ОСАМ ТУЖБИ Али, шта се догађало са преосталим, већинским уделом у власништву над „Златибор-туристом“, који није био изнет на аукцију јер је током ранијих приватизација већ постао власништво малих деоничара? Питање је утолико оправданије што су због својих сумњи у приватизације и злоупотребе Ратка Јеремића, директора (и сувласника) „Златибор-туриста“, мали уделичари, њих око педесеторо, поднели осам тужби против „свог“ друштва, у периоду од 2004. до 2012. године. И добили су свих осам спорова, као и изречену привремену меру забране располагања и отуђења имовине коју Јеремић није поштовао.

Њихов пуномоћник, члан друштва „Златибор-турист“ д.о.о. Милун Бучевац, за „Печат“ открива да је, у процени имовине „Златибор-туриста“, која је урађена још 31. јануара 2001. године, очигледно намерно умањена вредност имовине овог предузећа, што је довело и до драстичног смањивања његове купопродајне цене приликом приватизације. Тиме је, да ствар буде потпуно јасна, држава оштећена тачно за суму којом су нови власници „чашћени“.

Што се тиче удела у имовини „Златибор-туриста“ који није продат по овом моделу (56,25 одсто), о којем је сада реч, била су спроведена два круга приватизације. У првом кругу, 1993. године, оснивачи друштва постали су 15 запослених радника и пет бивших запослених радника, по основу куповине удела са попустом. Други круг приватизације је спроведен 2001. године, када су се делили бесплатни удели по тада важећим прописима. Тада ових 20 оснивача, поред удела које су купили 1993, уписују сада и бесплатне уделе, заједно са још 429 физичких лица, Фондом ПИО и Акцијским фондом. После овог круга приватизације формира се нова структура укупног капитала друштва, где је државни капитал чинио 43,75 одсто, а уделичарски капитал већ споменутих 56,25 одсто.

Занимљиво и индикативно је било да се друштво „Златибор-турист“ д.о.о, од своје трансформације у деоничарско друштво 1993. године, па све до 17. априла 2012, у јавним евиденцијама водило као друштво са 99,99 одсто друштвеног капитала и само 0,01 одсто уделичарског капитала, односно као друштво које има само 15 чланова, и то запослених радника. Тек решењем Агенције за привредне регистре (АПР) бр. 47136/2012 од 17. априла 2012, регистроване су промене извршене још 2001. године?! А све до 2005, одлуке у име ових 429 чланова друштва доносило је 15 запослених радника на некаквим „скупштинама друштва“.

„После наших тужби од 2005. до 2012. године, одлуке на ‘скупштинама друштва’ доносили су ‚заједнички пуномоћници‘, које је директор друштва Ратко Јеремић одређивао својим решењима, без било какве сагласности и мимо воље самих власника удела. Тако је, на пример, мој пуномоћник, иако сам дипломирани економиста, била жена која има дактилографски курс, а пуномоћник моје супруге – рођак директора“, описује Бучевац Јеремићеве „несташлуке“. „Главни критеријум за те и такве заједничке пуномоћнике био је да буде лојалан, да гласа како му се каже и да што мање зна. У овом периоду градило се много апартмана (око 130), као и локала у апартманском насељу ‚Краљеви конаци‘, али и много њих се продало и отуђило по разним основама – око 100 апартмана“, тврди наш саговорник.

 

Због свега овога је поднето оних осам тужби, и донето осам пресуда у корист тужилаца. На интернет страници АПР-а постоје забелешке за свих осам правоснажних пресуда, као и донете привремене мере. Привремена мера забране била је на снази у периоду од 2005, па све до 2012, али је нико није поштовао.

Прва од ових пресуда односи се на статус чланова друштва и обавезу њихове регистрације у АПР-у, а у осталима се оглашавају ништавним и без правног дејства све одлуке донете на поменутим скупштинама, па и она о постављању директорових „заједничких пуномоћника“. Вероватно из тог разлога, верују чланови, редовна годишња скупштина друштва, која се по закону морала одржати 1. јула ове године, није ни одржана. Ове године поднели су први предлог за принудно извршење, и поступак је још у току.

„Постоји оправдана сумња да је директор ‚Златибор-туриста‘ све ово срачунато радио како би остварио личну корист, прибављањем непокретности за повезана лица и да би номинална вредност улога, и на бази њих удела, била што нижа, како би он касније по тој номиналној цени откупљивао уделе од чланова друштва, који су фактички били доведени у заблуду“, сигуран је Бучевац. По закону, директор има посебне дужности према друштву, те је био дужан да пријави и добије одобрење од скупштине Друштва за правне послове и радње где постоји његов лични интерес или су у питању повезана лица, као и за све послове када је у питању располагање имовином велике вредности, што је овде случај.

Ратко Јеремић ништа од набројаног није радио, тврде чланови Друштва, нити је тражио било какво одобрење или сагласност ни од оваквих скупштина какве је држао. Изражену сумњу појачава сазнање да је директор Јеремић сада највећи појединачни власник удела друштва са 26,588 одсто (наравно, после купца државног пакета који поседује 43,75 одсто удела), и да чланови његове породице и фамилије поседују одређен број апартмана и локала у апартманском насељу „Краљеви конаци“.

 

МАСОВНА КУПОПРОДАЈА У периоду од 2005. године, па све до 2009. одвијала се масовна купопродаја удела, која се тек сада (2013) региструје у јавним евиденцијама АПР-а, мада је законски рок био 15 дана. Бучевац објашњава да је систем трговине био да уделе купују лица повезана са директором, његова родбина, његови запослени радници, родбина запослених и одабрани пријатељи, па касније те купљене уделе преносе на директора Јеремића по истој цени по којој су и купили.

„Да су куповали по једној цени, па продавали директору по другој, вишој цени, то не би изазвало никакву сумњу. Овде се поставља питање и порекла новца за трговину. Још драстичнији пример је да је највећи број удела купљен новцем са рачуна друштва (тзв. сопствени удели), па су касније у потпуности преношени на директора, директно или преко запослених радника, наравно по истој цени по којој су и купљени. Поставља се питање да ли је и та цена надокнађена друштву. За овакве послове, где друштво преноси уделе на директора, такође не постоји било каква сагласност и одобрење чланова скупштине друштва, па ни оних са ‘заједничким пуномоћницима’“, огорчен је Бучевац.

Наш саговорник тврди да сумње да је све плански организовано и рађено недвосмислено потврђују последња решења АПР-а. Тако, по решењу БД 65860/2013 од 17. јуна ове године, Ратко Јеремић са својих почетних 345.948,00 динара улога постаје власник улога у вредности од 1.509.448,00 динара, односно постаје власник удела са 0,74 одсто на 3,227 одсто. Затим, иде се даље, па по решењу АПР-а број БД 68624/2013 од 20. јуна Ратко Јеремић постаје власник улога од 2.388.548,00 динара, односно удела од 5,107 одсто. „Претпостављам да ће са сваким новим решењем АПР-а власништво над уделима Ратка Јеремића расти све до 12.015.011,00 динара вредности улога, односно до удела од 25,688 одсто, колико је и приказао да је у његовом власништву у Одлуци о измени и допуни одлуке о оснивању друштва број 13/1 од 28. јануара 2012. године, усвојене на скупштини Друштва одржане 28. јануара 2012, а оверене пред Основним судом у Ужицу 27. фебруара 2012“, категоричан је Бучевац.

Вероватно се ради постепено да не би одмах „боло очи“ да је он откупио уделе од око 200 чланова друштва. Иначе, ова одлука није регистрована у јавним евиденцијама АПР-а, иако је и то била законска обавеза. По решењу АПР број БД 65860/2013 од 17. јуна 2013, на пример, лица као што су Зоран Каљевић, Мијаило Радуловић, Зорица Јеремић, Јевимија Глишовић, Илија Глишовић, Надежда Пауновић и Радоје Јовановић бришу се као чланови друштва јер су продали своје уделе, да би напрасно одмах поново били уписани као чланови друштва по основу куповине удела по решењу АПР број БД 84147/2013 од 1.8.2013. године. По истом решењу, по основу куповине повећавају се улози и удели за још 25-оро лица, међу којима су: Ратко Јеремић, Рајка Јеремић, Слободан Јеремић, Зорица Јеремић, Владимир Јеремић… Људи са Златибора добро знају ко су ова лица и у каквим су родбинским и другим везама са директором.

„Требало би само сачекати следеће решење АПР-а и видети на кога ће ова лица пренети ове купљене уделе; уговори су већ одавно склопљени и потписани. Тражио сам од Министарства финансија и привреде да по основу службеног надзора преиспита решења АПР-а. Разлог је што у време трговине уделима, по одредбама тада важећег закона, с обзиром на број чланова друштва (449), ови удели су морали бити акције, што се трговало уделима од нерегистрованих чланова, што су мали уделичари поништили све измене оснивачких одлука у вези са тим питањем и извршили забелешке на АПР, што тек по новом закону деоничарска друштва могу имати више од 50 односно 100 чланова, што се тек сада региструју промене по основу уговора о трговини уделима из 2005. године па даље…“, открива стратегију Бучевац.

По наводима људи који су продавали уделе, исплате су биле у кешу на руке у девизама, а прављени су уговори на номиналну вредност у динарским износима. Најбоље су пролазили и највише новца добијали они „заједнички пуномоћници“.

И на крају, ко каже да тајкуни нису озбиљни људи? Они имају план и мрежу подршке људи на власти. Нажалост, судећи по очерупаности Србије, показали су се, и показују се  као много озбиљнији играчи од државе.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *