Почетна / Колумне / Данас, чекић по табли, сутра маљ по глави

Данас, чекић по табли, сутра маљ по глави

Пише Драгомир Антонић

Шта нам то добронамерно и мудро може 2014. године саветовати аустријски држављанин Гузенбауер, сем што ће поновити аустро-угарске захтеве из 1914. године

Септембар је девети месец у години. Некад је био први. Црквена Нова година почињала је првог дана овог месеца, по јулијанском или старом календару. Свеједно, први је увек први. Тад се говорило:„Какав је септембру почетак, такав му је и свршетак.“ Могуће је да то важи и ове године.

ВЛАДА ЈЕ РОЂЕНА Лако се да проверити важи ли и данас народна изрека. Будите пажљиви на почетку да би знали шта ће се десити на свршетку. На почетку гроздобера, како су Срби некад звали месец септембар, озваничена је у Народној скупштини и заклетву је положила реконструисана влада државе Србије. Видели смо, бар они који су пажљиво посматрали пренос из Парламента, какав јој је био почетак. Неки су били здушно за њу, други бездушно против. Сви су у жару дискусије и слободе говора претеривали. Влада се поново родила, сад је ваља љуљати. Какав ће јој бити крај није најважније питање. Важније је шта ће бити са нама,обичним народом и државом Србијом. Нема нам друге него да се окренемо себи, породици и пријатељима. Да се сами удружимо и уз Божју помоћ организујемо живот достојан човека. Верујте да није тешко, као што на први поглед изгледа.

Путујући по прелепој Србији и дружећи се са часним и предузимљивим људима увек сазнам нешто ново. Нешто лепо. Идући путем од Ваљева кроз село Лелиће и поред манастира где су мошти светог владике Николаја, па у Горње Лесковице , а онда путем поред школе кроз село Горњи Таор стигох до Кнежевог поља подно малог Повлена, где је метох манастира Лелић. Пут од Ваљева до врха водио је поред покошених ливада, мирисних лугова, шљивика препуних ко небо плавих шљива. Мало људи сретох успут, а све уређено. Као да је нека невидљива рука добре виле, у инат душманима, од Србије направила лепоту девојку. Нека цркну од муке злотвори, мада једна пословица коју је Вук забележио гласи:„Тешко оном ко злотвора нема“! Богу хвала Срби и Србија бар у њима не оскудевају.

[restrictedarea]

КАСА УЗАЈАМНЕ ПОМОЋИ У повратку као што је и ред свратисмо у сеоску кафану, на по једну, пре него што се у граду растанемо. Кафана лепа. Ракија још лепша. Клизи низ грло, не пали непца,ал’ отвара душу. Господин Бранко, успутни познаник, превалио педесету годину овоземаљског живота, започе причу. „Надао сам се до пре неку годину да ће у држави Србији кренути живот набоље, али ништа од тога. Упитах се шта ми је чинити. Да мрем – није ми се дало. Да наставим по старом – није ишло. Пожалих се куму. Рече: ‘Имати здраве зубе, а немати шта њима гристи не вреди ништа! Него да ми сами нешто радимо.’ Позвасмо још неколико другара и кренусмо у село. Тамо су нам корени. Нађосмо људе који имају имање. Паде договор да они производе, а ми ћемо помагати кад буде требало и од њих производе куповати. Платили смо нешто мало унапред, тек да виде да смо озбиљни, и крену посао. Десетак дана у години свако од нас проведе на селу радећи. Обновисмо заборављено (кад се сади, кад се бере, кад се пече ракија, прави и чува зимница, како се сири…) Знамо шта једемо и пијемо. Старо семе чувамо, а како нам није важна количина већ квалитет, на прскање и друге заштите не трошимо новац. У почетку нас је било неколико. Сад нас има тридесет породица. Све у свему преко стотину пунолетних душа. Убрзо схватисмо да кад затреба ситна позајмица, не иде се у банку да га деру. Ту смо ми. Кад се неко нађе у невољи има ко да помогне. Направили смо и мали фонд. Као некадашња ‘Каса узајамне помоћи’. Заједнички одлучујемо за кога ћемо на изборима гласати. Стотину гласова није шала. Усвојили смо дух некадашње породичне задруге. Најбоље тековине српског друштва. Само што свако живи у својој кући.“

ЕУ „ДОБРОЧИНИТЕЉКА“ Прича и примера као што је Бранкова има све више. Чуо сам је на разним местима. Схватили Срби да неке велике помоћи од странаца неће бити, а и зашто би било? Неће сопствена власт да брине о државним стварима, о целовитост државне територије, о Косову и Метохији, али очекује да нека страна, евроунијатска власт чини? Има Срба и веома су гласни, који хвале владу „што је пресекла Косовски рашомон“, „реално сагледала косовску ситуацију“, „ донела историјску одлуку“… Због свега другог је критикују. Нарочито због борбе против корупције, то јест лоповлука. То им највише смета. Има Срба, нису гласни, у које и ја спадам, и који критикују владу због предаје Косова и Метохије. То је неопростиво, али смо на страни владе кад је њена борба против лоповлука. Због Космета смо и против евроунијаћења, јер тамо нема ничег доброг за Србе. Хоће ли нам ЕУ сачувати Косово и Метохију или ће нам га отети? Та евроунијатска „доброчинитељка“ чекићем разбија таблу зато што на њој има ћирилице. Данас, чекићем по табли, сутра маљем по српској глави. Било је то ономад у Јасеновцу, Градишци, Глини, Пагу, Госпићу, Карловцу, Грубишином пољу…

Шта нам то добронамерно и мудро може 2014. године саветовати аустријски држављанин Гузенбауер, сем што ће поновити аустро-угарске захтеве из 1914. године. Верујте они и њихови планови се не мењају. Мењају средства, али циљ им остаје исти. Срозати и понизити Србе и Србију. Хоћемо ли то дозволити?

Радостан сам што су се живи кућама вратили Драгољуб Ојданић и Момчило Крајишник. Сетимо се Војислава Шешеља, заточеника са најдужим затвореничким стажом без пресуде у историји европског правосуђа. Не заборавимо Радована Караџића, Ратка Младића, Здравка Толимира и остале српске заточенике. Помолимо се за невиног заточеника архиепископа охридског Јована.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Чекић за поткивање чекић за стакло резце,а усташе и чекић и маљ
    употребише по срксим главама Пош, Гос, Драгомире. Често обилазим
    нашу лепу Србију и пут ме води и до манастира Лелић ту се духовно
    освећим па узбрдо до Мравинаца на Малом Повлену уживам у лепотама
    које нам је Господ подарио.На 1000 метара висине посматрам около
    до Равне Горе и даље до Романије и понекад видим и Фрушку Гору.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *