Чекајући девети септембар

Пише Зоран Милошевић

Администрација америчког председника, лобирајући за подршку Конгреса за напад на Сирију, остварила је успех: у Сенату је Комитет за међународна питања САД-а усагласио текст Резолуције којим се председнику одобрава „право да 60 дана напада Сирију, али и да према потреби аутоматски тај рок продужи за још 30 дана“

Председник САД-а Барак Обама затражио је да Конгрес одобри да нареди напад на Сирију због наводне примене хемијског оружја. Председник Конгреса САД-а, републиканац Џон Бајнер, изјавио је да подржава предлог председника САД-а да нападне Сирију. Но, како преноси агенција „Ројтерс“, расправа о захтеву председника Конгресу да одобри напад на Сирију започеће 9. септембра. Амерички политичари сматрају да уколико Конгрес подржи председника његове позиције као главнокомандујућег оружаним снагама постају јаче.

Администрација америчког председника увелико лобира да добије подршку Конгреса за напад на Сирију. На том путу остварен је успех, јер је у Сенату Комитет за међународна питања САД-а усагласио текст Резолуције о нападу на Сирију. Према том документу Обама има право да 60 дана напада Сирију, али и да према потреби аутоматски тај рок продужи за још 30 дана.

И док свет са зебњом очекује црне вести са Блиског истока, за додатно тренирање живаца побринуо се Израел испаливши две балистичке ракете из Средоземног мора које су пале (оборене?) у воду, а њихов лет запазили су наводно само руски радари. Министар одбране Русије Сергеј Шојгу је, према извештајима руских медија, одмах реферисао председнику Путину о испаљивању ракета са закључком да се вероватно ради о почетку напада на Сирију, што је Вашингтон, потом, негирао. После тога, претпоставља се по савету Вашингтона, огласио се Израел, саопштивши да је проверавао заједно са војском САД-а властити противракетни систем, те да су испаљене ракете биле мета противрактне одбране.

[restrictedarea]

РАЗЛОЗИ И ПРЕТПОСТАВКЕ Иначе, медији у свету „држе на нишану“ Сирију ишчекујући почетак агресије САД-а на ову земљу. Зато је интересантно погледати која питања и теме покрећу.

У руским и израелски медијима доминира расправа о питању „Зашто је Обама одложио напад на Сирију?“ Руска штампа сугерише да је председник САД-а свестан да ће увући не само Блиски исток у рат, него и Азију, при чему се таквом рату противе Русија, Кина, Латинска Америка и што је најважније и сами становници САД-а, те да је зато одложио напад. Израелска штампа пак сугерише закључак да је напад одложен због два разлога: трагања за легитимношћу и, друго, одсуства јасне стратегије.

Француски портал „Атлантико“ доноси интервју са Аленом Шуеом, бившим обавештајним офицерем француске војске, у којем насловом сугерише „да развој догађаја око Сирије иде на руку Асаду“. На питање да ли је Асад однео победу, Шуе одговара: „Сирија не личи на Тунис или Егиапт. Иза сиријске власти стоји два милиона алавита (дисидентска муслиманска шиитска мањина, којој геноцидом прете селефије од XIV века), али и друге верске мањине (друзи, хришћани и шиити), који сматрају да је њихова судбина нераскидиво повезана са шиитском заједницом. Ова групација броји пет милиона људи и она је спремна да се бори за свој живот. Зато Асад побеђује!“

Западни медији (на нивоу бројних експерата и новинара, посебно се ту истакао амерички „ABC News“) су опширно расправљали „Како ће Русија одговорити на амерички удар по Сирији?“. Њихови закљуци су различити, од тога да неће предузети ништа, осим медијских протеста и дипломатских изјава жаљења, до тога да ће достављати оружје и финансијску помоћ Сирији, али неће узети војно учешће на страни Асада. Оно што ће Русија активно предузети јесте, претпоставља се, снажење сарадње са Ираном и блокирање активности САД-а у Афганистану. На исто питање амерички часопис „The National Interest“ наводи да ће се Русија користити Саветом безбедности да минира америчке предлоге, као и да ће помоћи Иран, тако што ће почети да крши санкције према овој држави.

Ирански медији са своје стране сугеришу да уколико САД нападну Сирију да ће се рат проширити на цео регион.

ИСКРА СЕ ПРИБЛИЖАВА Велику пажњу медија изазвао је и интервју сиријског председника Башара Асада француској новини „Le Figaro“ 2. септембра, у којем је он истакао „да ће учешћем у агресији на Сирију Француска само наштетити својим интересима“. Асад је негирао да је његова војска применила хемијско оружје 21. августа и истакао: „Хајде да размотримо логику оптужбе. Зашто би користили хемијско оружје кад је наш положај бољи него прошле године? Зашто би било која државна војска искористила оружје за масовно уништавање, ако циљ остварује обичним оружјем?“ Асад је потом наставио: „И наши војници су страдали од тог хемијског оружја, у шта су се лично уверили инспектори Уједињених нација. Где је ту логика?“

Поводом одлагања војног напада на Сирију, сиријски председник је дао коментар: „Неки мисле да је лидер велике државе онај ко прети ратом против Сирије. Ми сматрамо да је велики човек онај који спречава и не распаљује рат. Да је Обама велики човек, он би рекао ‚Ми немамо доказе о примени хемијског оружја од стране сиријске државе‘“.

На питање какав ће бити Ваш одговор, Асад је одговорио: „Блиски исток је буре барута, а искра се приближава. Требало би бринути не само о одговору Сирије, него шта ће се после тога догодити. Тренутно, нико не може рећи шта ће се десити. Ситуација измиче контроли и буре ће експлодирати. Нас чека ширење хаоса и екстремизма, а постоји и опасност појаве регионалног рата.“

[/restrictedarea]