Почетна / Други пишу / Александар МЕЗЈАЈЕВ: МИСИЈА ОУН НА КОСОВУ

Александар МЕЗЈАЈЕВ: МИСИЈА ОУН НА КОСОВУ

Крајем августа СБ УН је разматрао редовни извештај руководства Мисије УН на Космету (УНМИК).[1] Генерални секретар УН и чланови западних земаља из СБ оценили су позитивно делатност Мисије. Међутим, поставља се питање колико је таква оцена објективна?

У извештају Генералног Секретара УН Бан Ки Муна оцењено је да је ситуација на Космету све боља и боља. Свој део колача добиле су и власти у Србији. Наравно, због спровођења споразума о принципима ”нормализације односа” са косовским “властима”. Генерални секретар УН је задивљен консултацијама Дачића и Тачија (уз “посредништво” Кетрин Ештон) и започињањем процеса преговора о приступању ЕУ. Међутим, реална слика очигледно не одговара оваквом радосном расположењу Бан Ки Муна. Тако на пример, чак и по статистици Канцеларије Високог комесара УН за избеглице, од априла до маја текуће године на Косово и Метохију вратило се свега 36 људи (у поређењу са 160 људи колико их је било у истом периоду прошле године). Треба истаћи и тзв. присилну репатријацију на Космет из трећих земаља. Од јануара до маја 2013. године, насилној репатријацији подвргнуто је 1106 људи, од којих су скоро половина неалбанци.

Ни процес кажњавања одговорних за ратне злочине (узимајући у обзир и оправдање од стране МТБЈ) не улива поверење. Поновљено суђење против озлоглашеног злочинца Фатмира Љимаја (и низа његових сарадника) протиче у најбољим традицијама судских представа. Судије ЕУЛЕКСА очигледно се плаше како самог окривљеног, тако и власти на Косову у којој се налазе све сами Љимаји и Харадинаји. Судије се чак нису усудиле ни да оптуженог оставе у кућном притвору, омогућивши им пуну слободу у време суђења! У другим случајевима судије ЕУЛЕКСА су се ипак одлучивале на кућни притвор, међутим, свима је јасно како ће се окончати ти процеси.

У извештају Генералног секретара УН није било места и оцене делатности Мисије на Косову по питању истраге злочина, који су постали предмет изучавања “Amnesty International”. Према анализи коју је спровео “АИ” утврђено је да ни једно дело које је предато на разматрање УНМИКУ и које се тиче убистава Срба од стране ОВК, није имало истинску истрагу. У већини случајева таква истрага се уопште није спроводила, иако су често била позната имена злочинаца. У случајевима у којима је истрага након свега ипак покренута, то је заустављано без спровођења елементарних операција (попут саслушања сведока). “АИ” закључује да је УНМИК директно одговоран за кршење права косметских Срба да приступе суду.[2] И све се то догађа у Европи, под управом хваљених “европских структура”. У вези са тим треба напоменути да је Европски суд за људска права јасно истакао да уколико влада не истражује случајеве несталих лица из периода ратног конфликта – то представља продужетак злочина по тачки 3 из Европске Конвенције о људским правима и слободама, чак штавише, јединој тачки која не подлеже ограничењима ни под каквим околностима. Треба истаћи и одлуку Комитета УН за људска права који је одбијање да се води истрага о несталим члановима породица оквалификовао као наставак мучења и злостављања и жестоко кршење Међународног пакта о грађанским и политичким правима. Дакле, за српску заједницу на Космету, делатност УНМИКА са правне тачке гледишта представља својеврсно мучење и злостављање.

За тако упечатљиве успехе, ОУН је годишње за Мисију УН на Космету издвајала по 50 милиона долара.[3]

У извештају Генералног секретара УН није се нашло места ни за оцену споразума о војној сарадњи који су потписали Приштина и Тирана, који регулише питања увођења и извођења и привременог боравка оружаних снага Косова и Албаније на територији обе земље. Документ де факто пружа албанским оружаним снагама право да, као бајаги на равноправним основама буду на територији Космета, што је у директној супротности са положајима Резолуције СБ УН 1244 (1999) која остаје обавезујућа основа за сва међународно-правна решења за регулисање косметског питања. Према споразумима Србије и Косова, безбедност Срба у покрајини гарантује контигент НАТО снага на Космету. Косовске или било какве друге формације не треба да се налазе на северу покрајине.

Представник Руске Федерације на седници СБ УН приметио је да треба обратити пажњу на чињеницу да је неопходно обезбедити учешће максималног броја бирача који живе ван Космета на следећим изборима, укључујући и интерно расељена лица и избеглице. Русија је приметила да анализа ситуације показује да су косовске албанске власти уз попустљивост међународног присуства, практично парализовале повратак више од 200 хиљада српских избеглица и расељених лица у покрајину, уз повратак њихових имовинских права, поштовање међународно признатих основних људских права. Овако тужно стање ствари захтева коренито побољшање. Русија је такође изразила озбиљну забринутост сигналима који стижу из Приштине у односу на прекид делатности мисије ЕУЛЕКС већ током октобра месеца текуће године, па тако и оделења које се бави истрагом незаконите трговине људским органима на Космету, о којој је известио Специјални известилац Савета Европе Дик Марти. Ова Мисија је распоређена уз сагласност СБ УН, са његовом дозволом и њој је УНМИК предао низ пуномоћја којима ЕУЛЕКС у једностраном поретку не може располагати. Обзиром да је Резолуција 1244 (1999) у пуној мери сачувала своју снагу, ова пуномоћја у међународно-правном плану односе се на сферу компетенција УНМИКА и не могу се пренети на трећу страну, нарочито не на самопроглашене приштинске структуре. Руски представник је подсетио да је СБ УН дао пуномоћје УНМИКУ да игра максимално активну улогу ради олакшања процеса регулисања косметског питања.[4]



[1] У складу са последњим извештајем Генералног секретаря ОУН, Мисија на Косову се састоји, између осталог, од седам чланова полицијских структура и девет чланова за војну везу . (Види.: Извештај Генералног секретаря ОУН о Мисији ОУН по делима привремене администрације на Космету // Документ ОУН: S/2013/444 од 26 јула 2013 г.)

[2] Види реферат «Међународна амнестија» – «Kosovo: UNMIK’s Legacy the Failure to Deliver Justice and Reparation to the Relatives of the Abducted» // http://www.amnesty.org/en/library/asset/EUR70/009/2013/en/579d7730-4514-4a78-a719-8b6254ece22f/eur700092013en.pdf.

[3] Види: Резолуција Генералне Скупштине ОУН № 67/276 од 28 јуна 2013 године – «Финансирање Мисије Организације Уједињених Нација по питањима привремене администрације на Косову».

[4] Види стенограм заседања СБ ОУН 29 августа 2013 године // Документ ОУН: S/PV.7026 од 29 августа 2013 године.

„Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *