За напад спремни

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Запад по сваку цену жели да нападне Сирију. Хоће ли међународно право, које је на страни легалних власти у Дамаску, бити довољно да спречи избијање рата који може да запали читав Блиски исток?

Бела кућа је у „Њујорк тајмсу“ и другим медијима објавила саопштење у којем истиче „да нема сумње да је у актуелном конфликту сиријски режим применио хемијско оружје против цивилног становништва“, што представља „црвену линију“ када се морају суочити са америчким одговором. Према америчком „The American Conservative“, који је 26. августа донео чланак утицајног В. Џејмса Ентла III у којем оптужује председника САД-а Барака Обаму за „неодлучност“ у вези са питањем Сирије, јасно је да је Обама окупио свој Војни савет и да процењују могућност напада на Сирију. Према информацијама са овог састанка види се да се Обама не двоуми да ли би требало напасти Сирију, него како то учинити. Другим речима, САД су донеле одлуку, само је потребан добар изговор или оправдање за напад. Ово је потврдио и шеф Пентагона Чак Хејгел, који је рекао да се чека само наређење председника САД-а за напад на Сирију.

То потврђује и писање „Вашингтон поста“ (26. августа), који пише да на конференцији за новинаре у вези са питањем Сирије америчког државног секретара Џона Керија, иначе пуној емоција, није било места у којем нема аргумента за напад на ову земљу. „Кери практично није оставио места сумњи у следећем: питање за САД се не закључује у томе да ли ће бити војне акције, него када је започети.“

 

ЗЛОСЛУТНА НОРМА Како тврди шеф Комитета руске Думе за међународну сарадњу Алексеј Пушков, „Обама незадрживо креће у рат у Сирији“, а он ће аутоматски да се пренесе изван ове државе. О томе су и Дамаск и Техеран упозорили САД и његове савезнике. Питање да ли Обама жели рат или га у њега гурају друге силе је небитно. Битно је добити одговор на питање да ли се свет после Југославије, Афганистана, Ирака и Либије помирио да војна агресије „једине суперсиле“ против друге држава представља злослутну норму?

Олга Самофалова за руски портал „vz.ru“ („Взгляд“) 25. августа 2013. наводи да су САД спремне да војно нападну Сирију, што ће „запалити цео Блиски исток“ јер ће Сирија искористити све своје потенцијале да се освети. Иран је, опет, упозорио Вашингтон да не напада Сирију, јер и Техеран има своју „црвену линију“. Председник Венецуеле Николас Мадуро је опет оптужио САД да жели да изазове светски рат. Мадуро сматра да САД желе да поделе Сирију на четири дела, и каже: „Тренутно светски медији нападају Сирију и ми се налазимо на граници почетка отвореног рата против Сирије, међутим, ми нећемо оставити сиријски народ.“

Како наводи руска агенција „РИА Новости“, напад би почео крстарећим ракетама, а наређење за напад на Сирију војска САД ће највероватније добити следеће недеље (почетком септембра). Интересантно је да су, пре америчке одлуке да концентрише војску за напад на Сирију, најборбеније изјаве и подршка таквој операцији стизале из Велике Британије и Француске; француски министар спољних послова Лоран Фабијус је захтевао да би „међународна заједница“ требало „жестоко да одговори Асаду“ ако се потврди информација да је сиријска војска применила хемијско оружје против „устаника“. Уколико Савет безбедности не да сагласност, онда „постоје и друге варијанте“, истакао је француски министар.

Иако се, дакле, као повод за напад на Сирију користи аргумент наводне употребе хемијског оружја званичне сиријске војске, истина је сасвим другачија. Наиме, САД и њени савезници су, да би спречили пораз „устаника“ у Сирији, 17. августа увели у борбу прву групу од 300 војника које су за герилски рат обучили амерички инструктори (тој групи подршку пружају специјалци Јордана и Израела, и ЦИА). Овој групи се 19. августа придружила и друга група. Управо ова група почела је да продире ка Дамаску. Циљ групе је био, како наводи Француски „Фигаро“ у тексту Изабеле Ласер, да створи услове за стварање „зоне забрањеног лета“ како би се „устаници“ заштитили од напада авијације сиријског Ратног ваздухопловства. Управо због тога је у Јордану размештена батерија „Patriot“ и авиони F16.

[restrictedarea]

Када је сиријска војска савладала и ову борбену групу специјалаца, медији Саудијске Арабије, Катара и Велике Британије почели су да шире вести да је то учињено хемијским оружјем.  Георгиј Воскресенски за руски портал „fondsk.ru“ (26. август) тврди да су информацију да је сиријска војска применила хемијско оружје и тако убила више од 1.000 људи истовремено пласирали медији Саудијске Арабије, Катара и Велике Британије, 21. августа пре подне. Руски новинари који су били на лицу места тврде да је борби било, али не и примене хемијског оружја, те да је то пропагандна лаж. Тиме се замаглила чињеница да су 19. марта тзв. сиријски устаници применили хемијско оружје, што је доказано, а исто су потврдила тројица инспектора Уједињених нација. Под утицајем медија сва збивања око примене хемијског оружја у Сирији добијају наопак смер. Сергеј Лавров, руски шеф дипломатије, истакао је да Москва има доказе да је сиријска опозиција користила хемијско оружје у наведеном периоду, али на то на Западу нико није обраћао пажњу.

 

ПОЛИТИЧКА ОДЛУКА Како преноси енглески „bbc.co.uk“, позивајући се на Пентагон, САД имају на располагању у Средоземном мору Шесту флоту и четири брода са којих могу да испаљују крстареће ракете „Томахавк“ на Сирију. Исти извор је објавио и чланак Џонатана Маркуса о томе да је Генералштаб САД-а представио варијанте напада на Сирију. То је учинио генерал Мартин Демпси, шеф Уједињеног комитета начелника штабова, у писму сенаторима, са посебним нагласком на последице агресије, односно на позитивне и негативне стране напада на Сирију (шпански „Ел Паис“ истиче да су у Пентагону много опрезнији у вези са питањем напада на Сирију, него политичари у Вашингтону. Наиме, амерички генерали својим политичарима указују и на могуће ризике и последице напада на Сирију, али ипак истичу: „Одлука о војном нападу је у надлежности политичара“).

Генерал Демпси у писму Конгресу истиче да није убеђен да ће директни напад САД-а на Сирију довести до свргавања Асада. Такође постоје штетне последице агресије, а део њих јесу и напади екстремистичких групација на циљеве САД-а, јер ће безбедност унутар државе ослабити због пребацивања војске на Блиски исток.

Напад САД-а на Сирију донеће велике трошкове, који ће се износити милијарде долара. Но, постоје и друге варијанте. То су: обука, снабдевање и подршка „устаницима“; ограничени напади авијацијом; увођење зоне забрањеног лета; увођење заштићених зона унутар Сирије; успостављање контроле над хемијским оружјем Сирије.

Шеф оружаних снага Велике Британије у оставци, генерал сер Дејвид Ричардс, упозорио је да политичари морају да имају јасне представе о последицама војне агресије на Сирију. Уколико се Запад определи да нанесе ударе по циљевима на земљи – то ће значити рат! Другим речима, одлазећи британски генерал није оптимиста о перспективи увођења зоне забрањеног лета, као и другим варијантама које предлажу Американци. Да би напад на Сирију успео потребно је уништити противваздушну одбрану, али и тенкове, који су били ударна песница војске приликом удара на „устанике“. То, другим речима, значи прави рат!

Док трају дипломатске борбе за онемогућавање напада САД-а на Сирију, и тиме за спречавање ескалације рата у читавом региону Блиског истока, а можда и шире, председник САД-а, носилац „Нобелове награде за мир“, не седи скрштених руку. Наредио је да се тзв. устаницима у Сирији доставе нове количине оружја и муниције, пре свега за борбу против авијације и тенкова, са надом да ће то преокренути ток рата у Сирији у корист оних које подржава Запад.

Министар информација Сирије Омран аз Зоуби је ТВ станици „Ал Џазири“ тим поводом изјавио да „Напасти Сирију није исто што и ићи у шетњу. На напад ми ћемо одговорити, а то значи да ће цео Блиски исток бити запаљен“! Исти министар је негирао да је Сирија користила хемијско оружје и наговестио да ће његова држава сарађивати са инспекторима Уједињених нација. Према његовим речима војска чува заплењено хемијско оружје од тзв. устаника, а које је произведено у Саудијској Арабији.

Подршку председнику Асаду и Сирији, за сада је поред Венецуеле, недвосмислено дао и Иран.

Позиција Русије

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је на конференцији за новинаре истакао да је незадовољан доказним материјалом о наводној примени хемијског оружја сиријске војске против устаника и цивилног становништва. Такође, Лавров је истакао да Русија није сагласна да се уведе „зона забрањеног лета изнад Сирије“, јер би то нарушило међународно право, пре свега јер су докази о примени хемијског оружја врло танки. „Постоје правила Организације о забрани хемијског оружја, а она говори да се морају прибавити докази попут крви, урина, земљишта и одеће, и све то мора бити проверено у њиховој лабораторији.“ За сада не постоје такви докази, истакао је руски министар. Затим је упитао и зашто би уопште Дамаск употребио хемијско оружје, кад је скоро поразио „устанике“?

Он је упозорио и да је насилно мешање у Сирији мимо Савета безбедности УН „опасан и склизак пут“, и изразио наду да ће ипак превладати здрав разум.

„Русија неће ни са ким ратовати због Сирије“, рекао је Лавров, одговарајући на питање новинара о томе шта ће Русија предузети ако Запад нападне Сирију, преноси руски портал „rambler.ru“.

Према руском порталу „globalconflict.ru“, блиском Министарству одбране, Русија у овој ситуацији нема потенцијал да се супротстави НАТО-у. Русија у Тартусу има око 200 војника, као и групу војних бродова у Средоземном мору, али недовољно за улазак у сукоб. Али и нема зашто – истиче портал у непотписаном чланку.

Једини начин да се спречи велики рат је наставити са инсистирањем на поштовању међународног права.

Генерал Тлас

Извори из „Сиријске националне армије“ (18. августа) тврде да је у Јордан пребачен бригадни генерал Манаф Тлас. Овај генерал би требало да преузме команду над „устаницима“ у Сирији. Отац Тласа је био министар одбране Сирије за време Хафеза Асада, и породица Тлас се сматра другом по важности после породице Асад у Сирији. Генерал, како сам истиче, има велике амбиције у „постасадовској Сирији“.

Иначе, како преноси портал „izvestia.ru“, генерал Манаф Тлас је најпознатији пребег из Сирије и блиског окружења Башара Асада. После три месеца ћутања у Паризу, дао је интервју Би-Би-Сију и француској ТВ станици БФМ. Тлас је признао да су га из Сирије извели припадници француске обавештајне службе, а информацију је потврдио и шеф Министарства спољних послова Француске Лоран Фабиус, чак и да се лично са њим срео и разговарао. Тлас је у Сирији командовао 105. бригадом гарде и по вери је муслиман сунит. У Француској се у време бекства генерала налазио његов 80-годишњи отац, који је у Француску дошао на лечење, као и његова сестра Наед Оџе, милијардерка која одавно живи у Паризу. Оџе је удовица богатог саудијског трговца оружјем. У Паризу је веома утицајна и дружи се са актуелним премијером Француске и многим министрима.

Војне опције

Савремена сиријска војска има 220.000 људи под оружјем и подељена је у три корпуса, 12 дивизија (три механизоване, седам тенковских и једна дивизија специјалних снага, те једна гардијска дивизија). Ради поређења, турска војска има 720.000 војника, а Јордана 100.000. Ипак, требало би нагласити да данас број војника није пресудан. Важнија је војна техника, као и тактика ратовања.

Уколико САД нападну Сирију, прва мета биће противваздушна одбрана, за шта је већ све спремно. Сирији се примакла Шеста флота војске САД-а (налази се у Средоземном мору). У Турској и Јордану су размештени комплекси „Patriot“, који би требало да штите Американце и њихове савезнике од ракета из Сирије.

Друга фаза је копнени напад и највероватније ће уследити из Турске. Према турском листу „Today’s zaman“ од 26. августа, турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу је изјавио да ће Турска подржати сваку међународну коалицију против Сирије, чак и ако Савет безбедности Уједињених нација не да сагласност за такву акцију.

У конфликт ће се, по аутоматизму, укључити и друге државе (Либан и Иран на страни Сирије, а Турска на страни САД-а). У Турској ће се војно активирати Курди. Тако је веома вероватно да ће почети велики Блискоисточни рат. Рат са великим жртвама и непредвидљивим резултатима.

На корак од рата?

Према писањима светских агенција, до напада на Сирију може доћи врло брзо, највероватније до краја ове седмице јер се снаге западних савезника већ увелико налазе у региону. Велика Британија је, према сведочењу комерцијалних пилота који надлећу Кипар, у авиобазу „Акротири“ послала два транспортна авиона Ц-130 „Херкулес“ и 10 вишенаменских борбених авиона типа „Тајфун“ из састава 29. сквадрону из Конингзбија, што је потврђено и на званичном сајту РАФ-а уз објашњење да се ради о вежби. Осим авиона Британци су ка Сирији упутили и четири ратна брода: Адмиралски брод HMS „Bulwark“, носач хеликоптера HMS „Illustrious“ и две фрегате. Имајући у виду да су први напади крстарећим пројектилима током либијске кризе кренули са подморница класе „Трафалгар“, поставља се и питање тренутног распореда тих подморница. Међутим, војни званичници Краљевске морнарице одбили су да дају одговор, осим податка да се налазе негде у Суецком заливу. Према „Ројтерсовим“ наводима Сједињене Америчке Државе су прошириле своје присуство у близини Сирије и четвртим разарачем из састава Шесте флоте, способним да лансирају  крстареће пројектиле типа „Томахавк“ на циљеве у Сирији. Поред тога Американци у региону имају распоређене ПВО системе „Патриот“ у Турској и Јордану, и борбене авионе типа Ф-16 „Фајтинг фалкон“ у Турској. Трећи могући учесник напада, Француска, располаже непознатим бројем авиона у Уједињеним Арапским Емиратима.

[/restrictedarea]