Почетна / Економија / Ускоро уговор

Ускоро уговор

Прецизирана друга фаза кинеског аранжмана у ПД „ТЕ-КО Костолац“

УПД „Термоелектране и копови Костолац“ и „Електропривреди Србије“ 20. августа окончане су активности на прецизирању друге фазе уговора са кинеском компанијом „ЦМЕЦ“.

НА БАЗИ МЕЂУДРЖАВНОГ СПОРАЗУМА Друга фаза уговора односи се на реализацију изградње новог блока Б3 у ТЕ „Костолац Б“ и проширења Површинског копа „Дрмно“.

„Пројекат са кинеским партнерима има две фазе, а закључен је на бази међудржавног споразума Србије и Народне Републике Кине. Пре три године потписан је Оквирни уговорни споразум, после чега је уследило закључивање и појединачног уговора за прву фазу, чија је реализација у току“, рекао је Драган Јовановић, директор ПД „ТЕ-КО Костолац“.

Потом су започете организација и припрема друге фазе, и сви елементи уговора за другу фазу су усаглашени и парафирани. На овим пословима радио је стручни тим „Електропривреде Србије“, односно „ТЕ-КО Костолац“ и усвојени су сви технички захтеви које је ЕПС, односно „Костолац“, имао за нови блок Б3. Обухваћени су и нови захтеви који се односе на новоусвојену европску регулативу, који се тичу смањења емисије гасова, а сви стандарди су усклађени са важећим прописима Републике Србије.

Укупна нето цена друге фазе је 715,6 милиона долара и цена је остала на нивоу из 2010. године, како је и дефинисано Оквирним уговорним споразумом. Ово је добар резултат, јер у цену нису ушла могућа повећања дефинисана годишњим стопама инфлације. Цена новог блока Б3 је 613 милиона долара, док је цена опреме за проширење рудника 97,6 милиона долара.

ДОГОВОР СА КИНЕСКИМ ПАРТНЕРИМА По коначном завршетку студије изводљивости у септембру и завршетку Студије о процени утицаја на животну средину, стичу се услови за коначно потписивање уговора за другу фазу, за коју постоји гаранција државе дата кроз пројекцију буџета за Републику Србију за 2013. годину.

„Посебно ми је драго да је све урађено искључиво сопственим снагама, јер је посао урадио тим ЕПС-а и ПД ‘ТЕ-КО Костолац’. Нисмо ангажовали додатне консултанте и друга саветодавна тела. Уговор је врло сложен и захваљујем се свим члановима тима који су учествовали у објективно тешком послу“, истакао је Јовановић.

Небојша Мишић, заменик руководиоца тима у преговорима са кинеским партнерима, каже да је оквирним уговорним споразумом дефинисано да ће блок Б3 бити од 350 мегавата са наткритичним параметрима. То ће бити први блок у Србији који ће имати те параметре, а реч је о технологији која је широко распрострањена у Европи и свету. Са кинеским партнерима постигнут је договор да ће опрема, која ће бити набављана углавном из Кине, бити најквалитетнија са пореклом из света и Европе. Рок реализације за изградњу блока Б3 је 58 месеци.

За снабдевање новог блока Б3 потребно је око три милиона тона угља годишње и зато је било важно урадити Студију оправданости проширења копа, која је показала да је неопходан један БТО систем, као и изградња нове трафо-станице.

И. Миловановић

С. Срећковић

Нови БТО систем
„Део кредита који се односи на опрему за проширење рудника биће усмерен на изградњу једног новог БТО система, који ће по свом капацитету и карактеристикама бити сличан петом БТО систему, који је пуштен у рад пре четири године на Површинском копу ‘Дрмно’“, рекао је Мирослав Ивковић, члан преговарачког тима.
Нови БТО систем биће савремен и произвешће га европски произвођачи рударске опреме. По уговору, период за изградњу рударске опреме за проширење је 42 месеца, односно око годину и шест месеци пре активирања блока Б3. То ће бити довољно времена за откривање нових количина угља за овај блок.

РБ „Колубара“

Припреме за отварање новог Поља „Г“

Годину дана после почетка земљаних радова на измештању дела корита реке Колубаре, на делу катастарске Општине Вреоци, недавно је завршено ископавање прве и друге деонице у укупној дужини од 1,2 километра.

Ови послови део су пројекта великих грађевинских радова у оквиру премештања инфраструктурних објеката, као што су део корита реке Колубаре у дужини од 2,6 километара, део корита реке Пештан, мостова, дела Ибарске магистрале у дужини од 7,2 километра, као и постројења за водоснабдевање.

Реализација овог пројекта представља и један од предуслова за отварање новог површинског копа Поља „Г“, што је изузетно значајно за дугорочну стабилност континуитета производње угља на колубарским коповима. Према предвиђеној динамици радова, последња фаза послова на новом кориту реке Колубаре планирана је до краја 2014. године, када се очекује да ће река Колубара потећи новим делом корита.

У Рударском басену „Колубара“ активно се ради на овом обимном и сложеном пројекту. Према речима Горана Марковића, руководиоца Одељења за надзор површинских копова РБ „Колубара“, стручне службе београдског Института „Јарослав Черни“ и Грађевинског факултета из Београда, завршиле су ревизију Главног пројекта измештања корита реке Колубаре у другој фази са притоком Пештан и Главног пројекта система за водоснабдевање Огранка „Прерада“. Ови документи су предати РБ „Колубара“. У току је прикупљање тендерске документације за расписивање јавних набавки за измештање тих инфраструктурних објеката.

ХЕ „Ђердап 1“

Производња – четири милијарде kWh

Током ове године хидроелектрана „Ђердап 1“ произвела је четири милијарде киловат-сати и ова производња је достигнута 21. августа. То чини 75 одсто годишњег плана производње за 2013. годину

Реч је о значајном производном успеху енергетичара „Ђердапа“, иако је остварена производња на нивоу тзв. динамичког плана за осам месеци. Овогодишња производња већа је за 18 одсто, односно 570 милиона киловат-сати у односу на исти период прошле године. Овај производни успех у Диспечерској служби објашњавају рационалним искоришћењем хидроенергетског потенцијала Дунава.

„Забележен је просечан проток од чак 7.300 кубних метара воде у секунди. То је један од највећих просечних протицаја велике реке, а уједно идеалан проток за производњу обе дунавске хидроелектране“, истиче Небојша Пауновић, хидролог ХЕ „Ђердап“ и додаје да је нажалост реч о просеку, јер је Дунав ове године забележио и максималне и минималне протоке.

„Пролетос због велике воде, тачније протока већих од 10.000 кубика у секунди, морали смо да умањимо производне могућности. А овог лета забележени су и екстремно мали дотоци, нижи и од 2.500 кубика у секунди“, напомиње Пауновић.