Почетна / Уводник / Србија у августу

Србија у августу

Милорад Вучелић, главни уредник

Никада „Партизан“ и „Црвена звезда“ нису играли очајније. Једноставно речено фудбалери ова два клуба појма немају. Чим неко од младих момака одигра добро десет утакмица управе их продају страним клубовима. Не постоје спортски  разлози да игру ове две екипе неко уопште гледа и да се од њих било чему нада. Понижавајуће инфериорни наступи ових клубова на међународној сцени то више него убедљиво показују. Првенство Србије у фудбалу се претвара у праву правцату спрдачину.

Али права узбуђења су ван фудбалских игралишта. Сви су медији пуни информација о жестокој „игри“  управа клубова и фудбалских функционера. Мало ко више и зна име неког фудбалера, али зато сви знају сва имена чланова управа. На медијско политичком терену наступају, пре свих неизбежни и незаменљиви Небојша Човић и Бранко Ружић, а онда су ту Ивица Тончев, Небојша Кокеза, Горан Весић, Александар Антић и међу њих залутали Драган Џајић. С друге стране наступају Драган Ђурић, Миле Јовичић, и остала сложна дружина, без иједног залуталог члана.

Мета „Звездиног“ поменутог управљачког тима снова  посебно је Томислав Караџић кога покушавају да смене са места председника ФСС-а.

Онако успут, занимљиво је да се Караџићу за грех узима учешће у „јогурт револуцији“, рушењу војвођанског сепаратизма и младалачкој тучи песницама, и то ни од кога другог него од свеприсутног и свезнајућег Човића, бивше перјанице „оног“ СПС-а. Мање упућени су чак уверени да је поменути фудбалски Човић истовремено и тренер „Звездиних“ кошаркаша и ватерполиста.  „Звезди“, и не само њој, при том, не смета што је њихов фаворит за Караџићево место ту скоро био на потерници, лежао у затвору, и што га тек чека суђење.

Једино би лековито било да се ова медијско политичко бестидно такмичење управа и политичара оконча, да се они разјуре и растерају, те да се уведе строга принудна управа и фудбалска игра стави у први план.

[restrictedarea]

Наша јавност се поново засипа лажним причама о некој прикривеној владавини припадника наше некадашње државне безбедности. Чему је то и коме је од користи?

Од користи је, пре свега, онима који раде за стране службе. У Србији је успостављена читава мрежа кадрова заврбованих од страних обавештајних центара моћи. Та мрежа је премрежила  саму власт и учествује у доношењу и спровођењу најкрупнијих и пресудних одлука по Србију. Требало би обратити сву пажњу на тобож свеприсутну УДБ-у да би се заправо прикрио отворени рад за стране агентуре којим се већина таквих кадрова поноси. Да стварно има државне безбедности не би било оволико несметаног и отвореног рада за стране интересе, а против Србије.

Ове приче уједно су и настојање и начин да се сачува и поново активира она страна обавештајна мрежа која је успостављена уочи и непосредно после петооктобарског пуча, и која је нарочито била активна у најтежим и крвавим злоупотребама у „Сабљи“, са свим ликвидацијама које су се одигравале не само у „Сабљи“ него и пре и после ње, па и онима под крај деведесетих, а које су биле начин да се компромитује тадашња власт. Припадници те мреже се поново и тајно и јавно активирају, и нуде за нови поход. И изгледа да у одређеним утицајним круговима поново наилазе на разумевање. Лако је посегнути за оном народном изреком која каже да се ономе ко с ђаволом тикве сади оне о главу лупају. Али то није довољно ни да умиримо савест. Те тикве су се ломиле и ломиће се о главе свих нас.

Иначе Србијом влада читава мрежа независних институција. Независан је гувернер НБС-а, независан је државни ревизор, независан је савет за корупцију, независан је РРА, независан је повереник за ово или оно, независан је Уставни суд, независни су јавни сервиси, независна су бројна регулаторна тела, независна је полиција, понекад се може стећи утисак да је чак и судство независно… Сви су независни тако да се стиче утисак да је ово море функционера сам Бог дао, а не парламент изабрао. Ако изаберемо још неколико независних неће нам више ни избори бити потребни.

Ако би се упитали од чега су они у суштини независни добили би јасан одговор: независни су од Србије, њених грађана, а зависни од свега другог.

И разне „нове Тесле“ које нам се као министри спасиоци нуде већ траже да буду независни. Програми су им списак монетаристичких и неолибералних општих места са елементима баналне социјалне демагогије, али би да буду „независни“.

Иначе, та помама са страним стручњацима спасиоцима и „десетинама хиљада генијалаца“ који се спремају да хрупе у Србију толико је недостојна и понижавајућа да не заслужује ни реч озбиљног коментара.

То све је толико невероватно и бедно, већ виђено и преживљено да се стварно може и догодити.

Све поменуте и овде коментарисане појаве речито говоре да се у нашој земљи на августовској жеги ништа суштински и не дешава. На магистралном путу  влада пустош и летаргија. Дрема  и спава Србија. Опуштено и препуштено и незаштићено чека наставак пира вукова који следи и који неминовно долази.

Изоштрено око великог писца, какав је Милован Данојлић, јасно види „обесхрабрену, рашчупану, похарану и полупразну Србију“. Он додаје и помало горку наду, зебњу  и слутњу:

„Запало у историјски сан сељаштво се, можда, кроз садашњу смрт преображава, али добар исход тог преображаја ми, живи посматрачи, нећемо дочекати“.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Evo sada je „becki a nas“ Kurir,objavio-„Hapsenja u Zvezdi i Partizanu-ZA NEKOLIKO MESECI“?ZNACI,POJELA MACA,KAO I UVEK!
    Dakle,za Srbe i Srbiju,na zalost,KOLO NESRECE SE OKRECE.

    Sada nam,preko njihovog Kurira,saopstavaju da nas ocekuje Marsalov plan?Eto dolara,eto strucnjaka sa svih strana…L A Z!

    Da potsetim,SRBIJA JE OPLJACKANA,KRVAVO JE OPLJACKANA.
    Srbija mora da POVRATI sto pre pare,bar 20%,ODMAH,ili ce propasti.
    Uci ce u duznicko ropstvo novim kreditima.
    Kada POVRATI bar deo para,moze Marsalov plan,moze i Plan cetnickog Vojvode i bilo kakav plan.
    Srbija je opljackana za 50-100 milijardi dolara,Srbija mora hitno da povrati bar 10-20 milijardi dolara KRVAVO OPLJACKANIH PARA.

    To je uslov broj 1,da bi Srbija uopste opstala i mogla da misli o sutrasnjem danu.
    Smesne su kuknjave „KAKO DA NADJEMO 2 MILIJARDE DOLARA“,F A R S A!

    Da bi Srbija HITNO povratila 10-20 milijardi dolara,SVOJIH PARA,mora da se ili dogovori ili prinude tajkuni,povracaj novca.Postoje tzv.fiskalne i ekonomske amnestije…svi koji su se obogatili,radeci sa drzavom ili drzavnim dobrom,preprodajama i manipulacijama…da vrate 50% stecene imovine,da bi mogli da nastave da rade,a ko nece,oduzeti im sve,i u zatvor.

    MORAJU SE HAPSITI NEKI MINISTRI I NEKI PREDSEDNICI VLADE.Ne samo direktori,sefovi kabineti i clanovi upravnih odbora.Boranija.
    Nema sanse izaci iz ovoga gliba,ako borba protiv kriminala ostane personalno pitanje,a ne pitanje sistema i opstanka Srbje.
    Treba obaviti neku vstu NACIONALIZACIJE nelegaln stecenog bogatstva,ali ne da jedna partije i jedan predsednik partije,stave pare u dzep,vec drzava dobije pare,da bi opstala.

    Dacic ima poslednju sansu da spase sta se spasiti moze,a to je da 1-nadje formulu da Sever Kosova ne padne u ruke Taciju,NIKAKO,
    2-da ocisti policiju od niksicko-velikocrnogorskog lobija i stvori modernu srpsku policiju,
    3-da sredi stanje u javnim preduzecima,i povrati ogromne pare,koje cure i samo cure,i DANAS,i
    4-da shvati da je on on predsednik vlade ,i DA NE DOZVOLI DUALIZAM I BEZVLASCE.

    Aleksandar Vucic,za Arape,Brader AL ili Mali Allah…,ako hoce da pohapsi ljude i vrati 20 milijardi dolara ,jer smo mu za to dali vojsku,sve sluzbe bezbednosti,medije…ili DA PODNESE OSTAVKU,i da bude procesuiran za svoje politicko delovanje u zadnjih 20 godina SESELJIZMA i laznog velikosrpskog nacionalima,koji nas je kostao moralnog,materijalnog i drzavnog poraza,i za koji srpski narod i niko normalan,NIJE BIO.
    NEMA MARSALOVOG PLANA I NOVIH 10-GODISNJIH PLANOVA,ako se hitno ne pohapse lopovi i ne vrati BAR 20 milijardi dolara.
    NEMA MMF I NOVIH KREDITA I OMCI OKO GLAVE SRBIJI,BEZ HITNOG VRACANJA UKRADENIH,BAR 20 MILIJARDI DOLARA.
    Ako to nece Alesandar,za Arape Al…vec hoce da ceslja kosu,jaca svoju partiju,a slabi Srbiju,samo pricajuci o borbi protiv kriminala…onda ce mo poceti skandirati:
    mars-Al,mars-Al,mars-Al…druge nema!ILI OTADZBINA,ILI MARS!!!




    0



    0
  2. Све је више мишљења, у јавности, да Звезду и Партизан треба укинути и да је то једино што може помоћи српском фудбалу.
    А што се тиче домаћег првенства, оно и није спрдачина.
    Сви играју боље и озбиљније од ова два тима.




    0



    0
  3. kako vam nije dosadno da pisete ovolike komentare ?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *