Русија „Најопаснија држава на свету“?

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Како Пољак Анджеј Новак, креатор антируске пропаганде и аутор кога Немци радо цитирају у својој штампи, објашњава разлоге руске државотворне несаломивости, као и своју тврдњу да је Русија „једина држава на свету којом управљају специјалне службе: од НКВД-а, КГБ-а и сада ФСБ-а”

Немачка поново ратује против Русије, за сада само медијски. Поуке из Другог светског рата су очигледно заборављене. Oве године, наиме, већ од почетка марта, па све до данас, најутицајнији медији Немачке утркују се у смишљању и публиковању антируских текстова који се своде, у суштини, на различита пропагандна подметања, како би се оцрнила највећа држава на планети. Тако читаоцу, на пример, новине „Die Welt“ и чланак Герхарда Гнаука, као несумњив закључак сугеришу идеју да је Русија „најопаснија држава на свету“, и да њено савремено „племство“ чини агентура КГБ, односно данашње Федералне службе безбедности.
Све је почело, сматра Гнаук, са пријатељством бившег немачког канцелара Шредера и председника Путина, када је овај други, наводно, хиљаде КГБ-оваца поново инфилтрирао у Немачку, а они пак све немачке планове успевају да открију у фази припреме државних органа и специјалних служби. Тако су Немци, једноставно, постали немоћни. Поред тога, Русија је и на унутрашњем плану постала држава под контролом безбедносних служби, што је на Западу представљено као контрола „Новог руског племства“. Други немачки новинар Уве Клусман за „Der Spiegel“ намеће тезу да је КГБ преживео распад Совјетског Савеза, па иако је шеф КГБ-а био ухапшен, а структура „демонтирана“, руски безбедњаци су ипак успели да сачувају костур и пренесу у нови систем. Наиме, западни саветници Бориса Јељцина хтели су да они формирају руску службу државне безбедности са њиховим кадровима, што су кадрови из КГБ-а спречили. Формирана је Федерална служба безбедности (ФСБ), која је по закону потчињена председнику државе, у том моменту, Борису Јељцину.

ВЕКТОР АНТИРУСКЕ ПРОПАГАНДЕ Закључак да Русијом владају КГБ-еовци западњацима су пренела двојица руских тридесетогодишњака из Путинове опозиције (Солдатов и Бороганов), међутим други извори из руске опозиције тврде да је аутор те синтагме бивши шеф Федералне службе безбедности Николај Патрушев (од 1999. до 2008. године), који је у једном говору колегама и потчињенима наводно рекао да је „на њима терет одбране Русије од западних агресора и њихових сателита“, па би требало и да знају безбедњаци да су они „елита или савремено племство Русије, које би требало да изврши свети задатак одбране државе“. Нема, међутим, потврде и проверљивог доказа да је бивши шеф руске ФСБ то заиста рекао, па је лако закључити да је ова оптужба само пропагандна досетка против Русије, тачније начин да Немци и они који читају и верују немачким новинама (за)мрзе Русију. Ипак, истине ради, требало би рећи да је идеја о томе да је Русија „нова држава КГБ“-а, колико смо могли да проверимо, први пут пласирана у енглеском листу „The Economist“, августа 2007. године, од стране сарадника клана хазарског порекла Ротшилда, што пак целој кампањи даје посебну тежину.
Чињеница је да се западна антируска пропаганда највише устремљује на Владимира Путина, из чега се види да га евроатлантисти и њихови савезници сматрају главним стратегом и препреком даљем разарању Русије и пљачкању њених колосалних материјалних и људских ресурса. Цитирани Гнаук сматра да је обнова утицаја КГБ-а, односно сада Федералне службе безбедности (ФСБ) почела доласком Путина на место председника Руске Федерације. Главна мана Путина, како то види западна пропаганда је то што је он поникао у „нечовечном“ КГБ-у, па тако и руски председник не може бити „хуманиста и нормалан“, јер се наводно није ослободио КГБ-еовског миљеа.
Но, зашто неко ко је радио у таквој служби не може бити политичар и то успешан политичар, из немачких новина остаје нејасно, јер на Западу постоје стотине таквих, посебно у САД-у. Сви шефови ЦИА, на пример, били су политичари или су после тог мандата остајали у политици, и нико их није због тога оптуживао за антихуманизам, иако има више основа и наравно доказа да су починили злочине – од Кореје, Вијетнама, Јужне Америке, агресије на СР Југославију, Ирака, Афганистана и сада Блиског истока. Западни медији то гурају под тепих.

[restrictedarea]

„НЕПРИСТРАСНЕ“ КЛЕВЕТЕ У разматрању ове теме, аналитичари откривају и стварног креатора антируских парола, аутора кога Немци иначе обилато користе и цитирају. То је нико други до пољски историчар и професор Универзитета из Кракова Анджеј Новак. Новак је ватрени римокатолик и пријатељ бившег папе Војтиле (Пољака по пореклу), о коме је написао две књиге које би могле да уђу у антологију удворичке књижевности. Анджеј Новак тврди – да је Русија једина држава на свету којом управљају специјалне службе: од НКВД-а, КГБ-а и сада ФСБ-а. То је и разлог руске државотворне несаломивости. (Зенон Барановски за пољску новину „Nasz Dziennik“ понавља претходну тезу, али на други начин, његова је теза заправо да КГБ данас у Русији има „други живот“ кроз ФСБ. Наиме, ФСБ је наследила архив пољских служби безбедности, те је тако постала чак опаснија од КГБ-а).
Иако тврдње двојице поменутих Пољака немају чињеничну заснованост (познато је да је Комунистичка партија Совјетског Савеза контролисала и НКВД и КГБ, док је сада у Русији на делу другачије – демократско устројство, а то значи и поделу власти на законодавну, извршну и судску), оне код необавештених западњака остављају утисак да се ради о источној деспотији – што и јесте циљ ове пропаганде. Приказати жртву напада у негативном светлу, да ли и зато да је нико не би жалио када евентуално буде нападнута? „Данашња Русија је најопаснија држава на свету“,
истиче професор Новак,„то је јединствена држава којом управљају специјалне службе.“ Наравно, овакве мисли све окрећу наопачке. Да ли има социјалне правде, незапослености, државног терора, медијских слобода итд. Када би се све ово упоредило са Пољском видело би се да је Русија друштвено и политички далеко демократскија земља од Пољске. Но, пропагандисти увек питање сузе тако да у први план дође измишљена или стварна негативност, па читаоци најчешће и не могу исправно да расуђују. Посебно је опасно када се у пропаганду укључе људи који истичу да су професори универзитета, тј. они који говоре само истину.
У том смислу, пред Немцима и Пољацима, као негативно, Русији се приписује и борба против чеченских терориста, али и сарадња са државама из групе Шангајске организације (све те државе су „диктатуре“), јер су створили „Регионалну антитерористичку структуру (RATS) која се бори против екстремиста које је Запад слао у ове државе ради дестабилизације политичке ситуације, почевши од секте Фалунгун, чији су ухапшени припадници предати Кини.

„ДОКТОР ГАСНИХ НАУКА“ Но, овде није крај антируске и антипутиновске пропаганде, чији је челник Новак. Сам Анджеј Новак у августовском интервјуу Мариушу Станишевском (новина „Do Rzeczy“) сматра да је и данас пољска на удару Русије, која наводно жели да је окупира. Јер свака Русија има империјалне планове, па да би се та опасност отклонила – мора нестати Русија као држава и појам, при чему је Пољска увек невина. Према Новаку, Русија сада користи за напад на Пољску нафту и гас, а Путина назива доктором „гасних наука“.
Професор Новак, као римокатолик, што и не крије, у Русији као православној земљи види све зло овог света. Но, колико је он објективан говори чињеница шта прећуткује, а прећуткује злочине над Русима, како украјинских фашиста, тако и Армије Крајове (пољска армија на територији Белорусије, Украјине и Западне Русије током Другог светског рата), чак и према Пољацима – подсећа пољска новина „Przeglad“. Заправо, професор Новак је најугледнији креатор сталног пољско-руског конфликта. У протеклих 15 година није пропустио ниједну прилику да не оптужи за нешто Москву, завршава свој коментар редакција „Przeglad“-а.

Анджеј Новак (Andrzej Nowak) (1960) је за живота убројан у „велике људе Пољске“. По занимању је историчар, предаје на Јагелонском универзитету у Кракову, руководилац је Центра за проучавање историје Русије и Источне Европе Института историје Пољске академије наука у Варшави. Као гостујући професор предаје на америчким универзитетима „Колумбији“, „Харварду“ и „Рајсу“, јапанском Tokиo универзитету, те Масариковом универзитету у Брну (Чешка). Аутор је великог броја књига, од којих издвајамо: „Како разорити руску империју“, „Пољска и три Русије“, „Јован Павле II, илустрирана биографија“, „Карољ Војтила – Јован Павле II. Хроника живота и понтификата“, „Од империје до империје. Поглед на историју Источне Европе“.

Да је КГБ спасао Русију од западне окупације и распада сматрају и не баш малобројни руски аутори. Али за разлику од западних пропагандиста, ову чињеницу наводе не као ману, него као велики допринос ове службе спасу руског народа и државе.. Управо тако размишља група аутора у тексту „КГБ спашава Русију“, објављеног на порталу „www.nilacala.ru“, 22. марта 2013. године.
Аутори који су потписали текст наводе да је Комунистичка партија СССР-а направила велику глупост када је на своје чело довела Горбачова, васпитаног у духу „западних идеала“. Горбачов почиње реформе које су се завршиле распадом СССР-а и невиђеном бедом грађана Русије. У таквим приликама само су КГБ и војна обавештајна служба ГРУ правилно процењивали ситуацију у Русији, те су надзирали и чекали прави тренутак, сматрају ови аналитичари. КГБ-еовци имају своја правила, а једно је ( како је то рекао својевремено Путин): „…Издајницима ми не праштамо“! А издајника је, кажу, било много. После доласка на место председника Руске Федерације Владимира Путина 2000. године, главни задатак новог председника је био да истисне из власти агенте САД-а и Израела. Међу првима је побегао Борис Березовски, а за њим и остали. Оне који су се притајили, Путинх је различитим законским мерама одстранио из власти, а највише Законом о држављанству по којем грађани који имају двојно држављанство не могу бити у власти. Потом је донесен Закон да државни чиновници и политичари не могу имати рачуне у страним банкама…
Такви, очигледно, нису опростили ни Путину, ни КГБ-у, односно ФСБ-у.

[/restrictedarea]