Ротшилд против Путина

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Да ли подршка Ходорковском има за циљ да спречи хапшење осталих Ротшилдових марионета у Русији: Абрамовича, Фридмана, Векселберга и других?

Сваки дан десетине новинара пише о затворенику Михаилу Ходорковском, некада власнику нафтне компаније ЈУКОС – чланци су листом позитивни и у њима је Ходорковски представљен као жртва. Према руским изворима само од 24. до 30. јуна 2013. године објављено је 247 чланака у најчитанијим новинама. У правној држави и држави где се поштује новинарски кодекс ни један медиј не би смео да узме у заштиту човека који је правоснажном судском пресудом осуђен на казну затвора.

СВЕТАЧКИ, НЕМА ШТА! Портал «kungurov.livejournal.com» наводи да је Ходорковски главна тема у новостима, блоговима, на Ју тјубу; на телевизијама исто – Ходорковски се спомиње чешће него Путин. Тако је Ходорковски у Русији постао мит, а у прилог томе како се мит ствара говори чињеница да је књижевник Акуњин који пише о „светом великомученику Ходоровском који страда због наших грехова“ у време хапшења Ходорковског ишао у девети разред основне школе. „Бели“ мит о Ходорковском стварају либерални интелектулаци, а Акуњин је део тог тима. Но, „великомученик Ходоровски“ када је постао „власник“ ЈУКОСА, одмах је смањио плате запосленима за 30 одсто, а када су радници запретили штрајком његов одговор је био: „Дајте отказ, радници из Молдавије и Белорусије раде за два пута мање плате“! У интервјуу познатим руским новинама „Взгляд“ тим поводом Ходорковски је рекао: „Нека радници иду куда желе, довешћу Кинезе, пет-шест хиљада људи, и они ће радити за копејку дневно“! Светачки, нема шта?

Но, кампања подршке Ходорковском траје већ 10 година. Уз помоћ медија Ротшилди „обуздавају“ Путина да им не национализује криминалом стечене компаније у Русији и не похапси њихове марионете. Огроман новац Ротшилди плаћају за ову медијску кампању подршке Ходорковском. За ЈУКОС је Русија Ротшилдима платила 53 милијарде долара док Ротшилодве руске компаније плаћају информативну кампању против Путина.

[restrictedarea]

Руска влада је својевремено ангажовала неколико водећих професора економије, а међу њима и Катасонова, да истраже офшор фирме којима је припадао ЈУКОС. Закључак је био фрапантан. Стварни власник, дошло се до сазнања, био је Јакоб Ротшилд, а Ходорковски (формални власник) само марионета, наводи портал „videocontroler.livejournal.com“. Ово су потврдили и други извори, па су руски истражитељи дошли и до Уговора склопљеног између Михаила Ходорковског и лорда Џекоба Ротшилда у којем је речено, да уколико први буде на неки начин онемогућен да руководи компанијом, акције ЈУКОС-а (53 одсто) прелазе у власништво Ротшилда, што, другим речима потврђује тезу да је Ходорковски био само формални власник компаније.

Руска влада је из овога извукла следеће закључке: ЈУКОС није био поклоњен, већ продат Ротшилдима, али новац није дат држави, већ Борису Јељцину, тадашњем председнику Руске Федерације. Друго, Ротшилд је истом методом купио и остале компаније, а међу њима и оне које је наводно купио Абрамович. У то време Абрамович се бавио ситним предузетништвом, али је познавао Јељцина, те је указом њему предат СИБЊЕФТ (Сибирска нафта). Стварни власник СИБЊЕФТ-а је клан Ротшилда, као и многих других руских компанија. Трећи и можда најважнији закључак је да су сви ови „власници“ руских компанија на челу са сада затвореним Ходорковским ушли у политику покушавајући да креирају државну политику или бар утичу на њу. Ходорковски је највише урадио. Међутим, реално, ти људи нису самосталне и аутентичне политичке појаве, већ продужена рука Ротшилда.

 ПОВРАТАК РОТШИЛДА У РУСИЈУ Интересантна је и чињеница да су Ротшилди прикривајући се иза парола о демократији, цивилном и отвореном друштву преко својих компанија финасирали руске политичке лидере, партије, новинаре, научнике, књижевнике. Филозофија Ротшилда је једноставна: „Ко контролише новац и ресурсе у некој држави, он је апсолутни ‚власник‘ људи у њој, а тиме контролише и политичке процесе“, наводи портал „www.iht.com“. Зато Ротшилди, пре свега, стављају под контролу водеће компаније и банке у некој земљи. Ни Русија није изузета из ове стратегије. Натан Ротшилд (1777-1836) је рекао да „Ко контролише штампање новца, контролише владу“, па су сходно томе, важни и политичари, односно контрола над њима. Сматра се да су на крају XIX века Ротшилди контролисали половину светске економије, истиче у својој књизи Лев Гунин „GULAG of Palestine“, објављене у Канади 1995. године.

Доктор политичких наука и члан Академије геополитичких проблема Русије В. Павленко за портал „globalconflict.ru“ пише да Ротшилди у Русији имају сву Јељцинову председничку „породицу“ (мисли се на сараднике), али и контролу над олигарсима Дерипаском, Потаниним и Прохоровим, као и либералима на челу са Чубајсом (тренутно је члан савета директора глобалне банке  „JP Morgan Chase“). Са ове стране долази финансијска и свака друга подршка „обојеним (белим) револуционарима“ у Русији који прожељкују смену Путина.

 

Јавности је познато да је Ходорковски у затвору, на основу правоснажне судске пресуде. Установљено је да је компанија Ходорковског ЈУКОС, између осталог, давала новац за финасирање тзв. невладиног секотра, политичара и партија, новинара, научника, књижевника и других људи који су се борили против новог председника Русије В. Путина. Но, и када је Ходорковски ухапшен финансирање није прекинуто, јер новац није давао Ходорковски већ Ротшилди.

Историја Ротшилда је дуго била скривена, али од 2009. године постало је познато да је зачетник империје Ротшилда, Натан, почетни капитал стекао трговином робовима. Ово је потврдио и познати руски политичар Јавлински (видети његов портал „www.yavlinsky.ru“) који је радио у банци Ротшилда. Када је Јавлински стекао поверење сарадника у банци рекли су му тајну која у том моменту није била доступна јавности. У банци је владало уверење да државе и њихове институције пролазе, а само Ротшилди трају већ столећима. У том смислу руска влада је била изненађена сазнањем да су управо Ротшилди финасијери огромне кампање у руским и светским медијима којом представљају Ходорковског као жртву политичке пресије режима Путина. Путину је јасно, на основу налаза служби безбедности и експерата да кампања подршке Ходорковском има за циљ да се спречи хапшење осталих Ротшилдових марионета у Русији: Абрамовича, Фридмана, Векселберга и других.

Оснивач британског (касније америчког) клана Ротшилда, Натан Мајер стекао је капитал, како наводи портал „newsru.com“ трговином робовима. Интересантно је да је Натан Мајер Ротшилд имао репутацију жестоког противника ропства. Међутим, британски Национални архив је недавно омогућио увид у документа из којих се види да се Натан Ротшилд обогатио трговином робовима, а новац потом уложио у банкарски сектор. Натан Ротшилд је после формалне забране Велике Британије 1830. године да се тргује робовима наставио посао уз прећутну сагласнот владе дајући кредите оним људима који су то радили. Ова чињеница може имати значајне последице за Ротшилде, јер је у САД веома моћан покрет за наплату одштете (компензације) потомцима робова.

Иако је данас позната улога Ротшилда у изазивању комунистичке револуције у царској Русији, убиству царске породице, убиству на хиљаде Руса, као и о другим нечасним делима усмереним против Русије и руског народа, Ротшилди, како наводи портал „matveychev-oleg.livejournal.com“ су успели да се „врате у Русију“ околним путем, тачније преко Надзорног одбора „UC Rusal“ (РУСАЛ – компанија која се бави производњом алуминијума и производа од овог метала). Н. Ротшилду се приписује изјава „Вратио сам Ротшилде у Русију“. Овај Ротшилд контролише Дерипаску (кључни акционар РУСАЛ-а) и В. Потанинима (сувласника „Норникла“), који планира да институционализује Савет директра „Норникла“ у који би ушли кључни Ротшилдови људи, али за сада без успеха.

Јасно је да се битка за Русију води и у самој Русији, пре свега преко контроле њеног богатства. Зато Ротшилди желе да се врате у ову државу. Кључно питање је који је следећи потез председника Русије Владимира Путина?

До Русије преко Србије

Ротшилди у Русију улазе и преко Балкана, процесом којим управља НАТО. Препрека на том путу била је Србија но Ротшилди су преко Карлај групе (Carlyle Group) присутни на овом простору док су политички део разбијања Југославије и Србије обавили преко Међународне кризне групе (the International Crisis Group) коју води Ротшилдов човек Џорџ Сорош, главни организатор обојене револуције у Србији, Грузији, Украјини. Карлај група и Међународна кризна група су деценијама подржавали Албанце и спроводили агресивну политику према Србима.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *