Почетна / Свет / Ротшилд против Путина

Ротшилд против Путина

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Да ли подршка Ходорковском има за циљ да спречи хапшење осталих Ротшилдових марионета у Русији: Абрамовича, Фридмана, Векселберга и других?

Сваки дан десетине новинара пише о затворенику Михаилу Ходорковском, некада власнику нафтне компаније ЈУКОС – чланци су листом позитивни и у њима је Ходорковски представљен као жртва. Према руским изворима само од 24. до 30. јуна 2013. године објављено је 247 чланака у најчитанијим новинама. У правној држави и држави где се поштује новинарски кодекс ни један медиј не би смео да узме у заштиту човека који је правоснажном судском пресудом осуђен на казну затвора.

СВЕТАЧКИ, НЕМА ШТА! Портал «kungurov.livejournal.com» наводи да је Ходорковски главна тема у новостима, блоговима, на Ју тјубу; на телевизијама исто – Ходорковски се спомиње чешће него Путин. Тако је Ходорковски у Русији постао мит, а у прилог томе како се мит ствара говори чињеница да је књижевник Акуњин који пише о „светом великомученику Ходоровском који страда због наших грехова“ у време хапшења Ходорковског ишао у девети разред основне школе. „Бели“ мит о Ходорковском стварају либерални интелектулаци, а Акуњин је део тог тима. Но, „великомученик Ходоровски“ када је постао „власник“ ЈУКОСА, одмах је смањио плате запосленима за 30 одсто, а када су радници запретили штрајком његов одговор је био: „Дајте отказ, радници из Молдавије и Белорусије раде за два пута мање плате“! У интервјуу познатим руским новинама „Взгляд“ тим поводом Ходорковски је рекао: „Нека радници иду куда желе, довешћу Кинезе, пет-шест хиљада људи, и они ће радити за копејку дневно“! Светачки, нема шта?

Но, кампања подршке Ходорковском траје већ 10 година. Уз помоћ медија Ротшилди „обуздавају“ Путина да им не национализује криминалом стечене компаније у Русији и не похапси њихове марионете. Огроман новац Ротшилди плаћају за ову медијску кампању подршке Ходорковском. За ЈУКОС је Русија Ротшилдима платила 53 милијарде долара док Ротшилодве руске компаније плаћају информативну кампању против Путина.

[restrictedarea]

Руска влада је својевремено ангажовала неколико водећих професора економије, а међу њима и Катасонова, да истраже офшор фирме којима је припадао ЈУКОС. Закључак је био фрапантан. Стварни власник, дошло се до сазнања, био је Јакоб Ротшилд, а Ходорковски (формални власник) само марионета, наводи портал „videocontroler.livejournal.com“. Ово су потврдили и други извори, па су руски истражитељи дошли и до Уговора склопљеног између Михаила Ходорковског и лорда Џекоба Ротшилда у којем је речено, да уколико први буде на неки начин онемогућен да руководи компанијом, акције ЈУКОС-а (53 одсто) прелазе у власништво Ротшилда, што, другим речима потврђује тезу да је Ходорковски био само формални власник компаније.

Руска влада је из овога извукла следеће закључке: ЈУКОС није био поклоњен, већ продат Ротшилдима, али новац није дат држави, већ Борису Јељцину, тадашњем председнику Руске Федерације. Друго, Ротшилд је истом методом купио и остале компаније, а међу њима и оне које је наводно купио Абрамович. У то време Абрамович се бавио ситним предузетништвом, али је познавао Јељцина, те је указом њему предат СИБЊЕФТ (Сибирска нафта). Стварни власник СИБЊЕФТ-а је клан Ротшилда, као и многих других руских компанија. Трећи и можда најважнији закључак је да су сви ови „власници“ руских компанија на челу са сада затвореним Ходорковским ушли у политику покушавајући да креирају државну политику или бар утичу на њу. Ходорковски је највише урадио. Међутим, реално, ти људи нису самосталне и аутентичне политичке појаве, већ продужена рука Ротшилда.

 ПОВРАТАК РОТШИЛДА У РУСИЈУ Интересантна је и чињеница да су Ротшилди прикривајући се иза парола о демократији, цивилном и отвореном друштву преко својих компанија финасирали руске политичке лидере, партије, новинаре, научнике, књижевнике. Филозофија Ротшилда је једноставна: „Ко контролише новац и ресурсе у некој држави, он је апсолутни ‚власник‘ људи у њој, а тиме контролише и политичке процесе“, наводи портал „www.iht.com“. Зато Ротшилди, пре свега, стављају под контролу водеће компаније и банке у некој земљи. Ни Русија није изузета из ове стратегије. Натан Ротшилд (1777-1836) је рекао да „Ко контролише штампање новца, контролише владу“, па су сходно томе, важни и политичари, односно контрола над њима. Сматра се да су на крају XIX века Ротшилди контролисали половину светске економије, истиче у својој књизи Лев Гунин „GULAG of Palestine“, објављене у Канади 1995. године.

Доктор политичких наука и члан Академије геополитичких проблема Русије В. Павленко за портал „globalconflict.ru“ пише да Ротшилди у Русији имају сву Јељцинову председничку „породицу“ (мисли се на сараднике), али и контролу над олигарсима Дерипаском, Потаниним и Прохоровим, као и либералима на челу са Чубајсом (тренутно је члан савета директора глобалне банке  „JP Morgan Chase“). Са ове стране долази финансијска и свака друга подршка „обојеним (белим) револуционарима“ у Русији који прожељкују смену Путина.

 

Јавности је познато да је Ходорковски у затвору, на основу правоснажне судске пресуде. Установљено је да је компанија Ходорковског ЈУКОС, између осталог, давала новац за финасирање тзв. невладиног секотра, политичара и партија, новинара, научника, књижевника и других људи који су се борили против новог председника Русије В. Путина. Но, и када је Ходорковски ухапшен финансирање није прекинуто, јер новац није давао Ходорковски већ Ротшилди.

Историја Ротшилда је дуго била скривена, али од 2009. године постало је познато да је зачетник империје Ротшилда, Натан, почетни капитал стекао трговином робовима. Ово је потврдио и познати руски политичар Јавлински (видети његов портал „www.yavlinsky.ru“) који је радио у банци Ротшилда. Када је Јавлински стекао поверење сарадника у банци рекли су му тајну која у том моменту није била доступна јавности. У банци је владало уверење да државе и њихове институције пролазе, а само Ротшилди трају већ столећима. У том смислу руска влада је била изненађена сазнањем да су управо Ротшилди финасијери огромне кампање у руским и светским медијима којом представљају Ходорковског као жртву политичке пресије режима Путина. Путину је јасно, на основу налаза служби безбедности и експерата да кампања подршке Ходорковском има за циљ да се спречи хапшење осталих Ротшилдових марионета у Русији: Абрамовича, Фридмана, Векселберга и других.

Оснивач британског (касније америчког) клана Ротшилда, Натан Мајер стекао је капитал, како наводи портал „newsru.com“ трговином робовима. Интересантно је да је Натан Мајер Ротшилд имао репутацију жестоког противника ропства. Међутим, британски Национални архив је недавно омогућио увид у документа из којих се види да се Натан Ротшилд обогатио трговином робовима, а новац потом уложио у банкарски сектор. Натан Ротшилд је после формалне забране Велике Британије 1830. године да се тргује робовима наставио посао уз прећутну сагласнот владе дајући кредите оним људима који су то радили. Ова чињеница може имати значајне последице за Ротшилде, јер је у САД веома моћан покрет за наплату одштете (компензације) потомцима робова.

Иако је данас позната улога Ротшилда у изазивању комунистичке револуције у царској Русији, убиству царске породице, убиству на хиљаде Руса, као и о другим нечасним делима усмереним против Русије и руског народа, Ротшилди, како наводи портал „matveychev-oleg.livejournal.com“ су успели да се „врате у Русију“ околним путем, тачније преко Надзорног одбора „UC Rusal“ (РУСАЛ – компанија која се бави производњом алуминијума и производа од овог метала). Н. Ротшилду се приписује изјава „Вратио сам Ротшилде у Русију“. Овај Ротшилд контролише Дерипаску (кључни акционар РУСАЛ-а) и В. Потанинима (сувласника „Норникла“), који планира да институционализује Савет директра „Норникла“ у који би ушли кључни Ротшилдови људи, али за сада без успеха.

Јасно је да се битка за Русију води и у самој Русији, пре свега преко контроле њеног богатства. Зато Ротшилди желе да се врате у ову државу. Кључно питање је који је следећи потез председника Русије Владимира Путина?

До Русије преко Србије

Ротшилди у Русију улазе и преко Балкана, процесом којим управља НАТО. Препрека на том путу била је Србија но Ротшилди су преко Карлај групе (Carlyle Group) присутни на овом простору док су политички део разбијања Југославије и Србије обавили преко Међународне кризне групе (the International Crisis Group) коју води Ротшилдов човек Џорџ Сорош, главни организатор обојене револуције у Србији, Грузији, Украјини. Карлај група и Међународна кризна група су деценијама подржавали Албанце и спроводили агресивну политику према Србима.

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. интересантан поглед, о ономе што се ређе спомиње ?! Ко држи новце, мада и невидљивом руком – лако купи и политичаре и медије и сву `елиту` за модерну окупацију ?! Не заносе се лихвари неким академским, књишким формализмом, битна је суштина, а `аналитичари` нек пресипају из шупљег у празно ?! Кажу, да је у банкарској бранши, мого већи `грех` – тајну открити неко украсти – сеф ?! А за контролу су им довољни оскудни папири – уговори, којима се `ситне рибе` не смеју противити ?! Нама је `капу кројила` та „Међународна кризна група“; медији јавили о њој и нико да је упита за „легитимацију“ (прост човек би то можда и тражио, али `интелектуалци` – јок !?) И тако на блеф ( а није нит` једини нити редак ?!) долази до лихварског мешетарења, за које 99,9999 % светске популације нити зна, нити је то занима ?! Трговина робљем, би могла да постане један од највећих спорова (ако се не поравнају ?!) где би милиони малих `пирана` могле да `окушају` велике `комаде меса` ?! Јер, како се сами хвале, државе пропадају ал` лихвари – опстају ?! Уоште, „чега се безбожан плаши, то ће га и – снаћи“, важи већ три миленијума ?! А код оног имена, прво „Н“, можда је , заправо „С“ ?! И, све је део – `тајне безакоња` ?!




    0



    0
  2. Nepregledni Sibir ima sve sto svetu treba,Jenki moze to da gleda ali samo s neba.




    0



    0
  3. Iako se Rotsildova uloga u privatizacionoj pljacki Rusije tek sada javno objavljuje, tesko je poverovati da ona u Rusiji do sada nije bila poznata. Jedan srpski ekonomist je jos pre 7-8 godina objavio da su nominalni kupci srpskih fabrika lazni. Skoro svi „kupci“ srpskih preduzeca su bili iznajmljeni Rotsildovim kapitalom i placeni da kupljene fabrike odmah zatvore, otpuste radnike i prodaju masine za proizvodnju. To je bio univerzalni nacin za otvaranje trzista bez konkurencije, nacin za nemilosrdnu pljacku naroda, a samim tim i za zaduzivanje kod „Rotsilda“ do robske podcinjenosti.




    0



    0
  4. Navodim šta se o Hodorkovskom još može pročitati iz knjige „Ološ ekonomija“ Lorete Napoleoni i na kraju lično zapažanje. Dakle.
    Krajem 1987. godine, Gorbačov omogućava preduzećima učlanjenim u Komsomol (Savez komunističke omladine) da vrednosne papire konvertuju u rublje. Takmičenja za mis i pop-koncerti postaju veliki biznis za mlade, promućurne Ruse, među kojima je i Mihail Hodorkovski, tadašnji predsednik Komsomola na Univerzitetu u Moskvi.
    Godine 1987, Mihail Hodorkovski pretvara Omladinski centar za tehničko-naučno stvaralaštvo, Univerziteta u Moskvi, u profitnu organizaciju koja se bavi muzikom i takmičenjima za mis. Hodorkovski prima uplate u vrednosnim papirima od svih koji žele da učestvuju na takmičenjima i koncertima. Zatim ih prodaje izvoznicima (uglavnom drveta) za jaku valutu kojom uvozi kompjutere iz zapadnih zemalja. Kompjuteri se u Rusiji prodaju za rublje, ali i za vrednosne papire. Hodorkovski istovremeno obavlja stotine transakcija i od svake dobija profit od 60 odsto. „Smislio sam razne metode finansiranja koji su mi omogućili da istovremeno sklapam i do 500 ugovora za ‘naučna istraživanja’. Na tome je radilo oko 5.000 ljudi.“ Da su procesom konvertovanja upravljali trezor i Narodna banka, vlasti bi ubirale profit, a ovako – obogatio se samo on.
    „Takmičenja za mis su idealno mesto za vrbovanje prostitutki i robinja seksa“, priznaje jedan bivši funkcioner koji je, u godinama tranzicije, radio za Svetsku banku za obnovu i razvoj.
    Devojke, kojima je obećavana filmska karijera, završavale bi u bordelima u Izraelu, Dubaju i zapadnoj Evropi. Ta takmičenja donosila su neočekivanu novčanu dobit, a njemu je bilo potrebno mnogo novca za buduće projekte. On merači mnogo krupniji zalogaj – ogromne izvore energije kojima raspolaže Rusija. „Niko nije znao gde se zatekao, jer je teren bio neistražen. Osim toga, cilj Zapada je bila što brža privatizacija da se nazad više ne bi moglo“, priznaje Bart Stivens, tadašnji savetnik za komunikacije Svetske banke za obnovu i razvoj 1992. Predsednik Boris Jeljcin najavljuje da će Rusija postati akcionarsko društvo. Prvog oktobra 1992. godine, država svakom građaninu poklanja jedan „vaučer“ u iznosu od 10.000 rubalja (oko 60 dolara, to jest prosečnu mesečnu platu) koji može da se koristi za kupovinu akcija bivših državnih preduzeća.
    Od 1992. do 1994. godine, Rusiju pogađa još jedna teška ekonomska kriza. Kurs rublje u odnosu na dolar pada sa 230 na 3.500. Devalvacija, zajedno sa dvocifrenom inflacijom, guta ušteđevinu ljudi. Više od jedne trećine stanovništva pada ispod praga siromaštva. Prema statističkim podacima Ujedinjenih nacija, u zapadnoj Evropi 1992. godine dolazi do prvog naglog porasta ponude prostitutki i robinja seksa slovenskog porekla. Ljudi su očajni i prodaju sve što imaju, uključujući vaučere, ne bi li prehranili porodicu. Hodorkovski i drugi oligarsi otkupljuju 90 odsto vaučera. Razmena se obavlja u kioscima za minimalan deo vrednosti. Prema istraživanju ruskog dnevnog lista Izvestija, krajem devedesetih godina, samo osam odsto Rusa je zamenilo vaučere za akcije preduzeća u kojima su bili zaposleni. Oligarsi, međutim, koriste vaučere da bi, u procesu privatizacije, postali manjinski akcionari ruskih preduzeća. Sledeći cilj je da postanu većinski akcionari, koristeći opšte siromaštvo. Već početkom 1995. godine,, Rusi shvataju da ih je kapitalizam učinio siromašnijim, a ne bogatijim, kako su se zavaravali. Zvanične ekonomske statistike u Rusiji pokazuju da se bruto domaći proizvod (BDP) smanjio za oko 50 odsto. Država ne plaća plate i penzije. Ljudi žale za komunističkim režimom i Jeljcin se plaši poraza na izborima 1996. godine. Da bi obezbedio pobedu, ruski predsednik se dogovara sa oligarsima. Država prihvata da proda na tenderu svoje većinsko vlasništvo u privatizovanim državnim preduzećima u zamenu za pozajmicu kojom će do izbora isplaćivati plate i penzije. Jeljcin tako kupuje nove izbore.
    Posle Jeljcinovog ponovnog izbora, oligarsi su nagrađeni za podršku. Hodorkovski postaje jedini kandidat za kupovinu Yukosa, treće naftne kompanije po značaju u Rusiji, koju dobija po minimalnoj ceni od oko 300 miliona dolara. Međutim, domet tog ugovora postaje jasniji tek 2003. godine, kada rusko državno tužilaštvo zamrzava 44 odsto dobara naftne kompanije Yukos: deset milijardi dolara. Od 300 miliona do deset milijardi dolara, za samo šest godina!
    Kraj citata.
    Pogledajte na Jutjubu http://www.youtube.com/watch?v=VrRHM-oSHlw kako se predsednik Putin odnosi prema Olegu Deripaski.
    Iza Vladimira Putina stoji super sila, ekonomska i vojna, sa velikim deviznim i zlatnim rezervama, sirovinskom bazom i obrazovanim stanovništvom. Moć Rotšilda je omiljena tema teoretičara zavere, ali se sve više relativizuje krajnje protivrečnim zbivanjima u kolevci svetskog kapitalizma i novog poretka – Evropi. Posle ekonomske propasti Evrope i Amerike zajedno i neuspešnog prebrojavanja dukata familije Rotšild, na svetskoj pozornici zbivanja razmaknuta je zavesa i novu rolu otpočeo je Veliki Vladimir. Harizmatični lider sile čiju je moć teško sagledati a kamo li o njoj davati precizne alalize. Tu da zbuni tepretičare zavere uspehom ruskog modela. Pa ako ih ruski medved iz prvog čina zbunjuje kineski zmaj u drugom činu baciće ih u očajanje. A finale Rekvijema za Zapad odvijaće se u publici. Tu ćemo gledati dekadentno, odrtavelo i onečovečeno plemstvo Evrope kako bljuje ili našmrkano kokaina halucinira, ili se pomahnitalo odaje grupnom seksu (kolektivna razvaljotka na ruskom). Svi krunisani a niko sretan, niko spokojan.
    Događaji koji slede po karakteru daleko će prevazići značaj jedne Oktobarske Revlucije. Rotšildi koji prežive biće tada samo sitne ribe. Novim zemljanima koji se sada rađaju potrebno je kao u Odiseji 2001 da neki novi HAL prenese: „Svi su vam svetovi dozvoljeni. Jedino ne svraćajte u Evropu (osim ako niste sa Balkana)“
    Evropa upravo ispušta napaćenu dušicu.




    0



    0
  5. Čeličnom voljom,čelični stisak,
    do neba nek se čuje Amera vrisak.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *