Почетна / Уводник / Реконструкција

Реконструкција

Милорад Вучелић, главни уредник

Сада се јасно види да нико од уредника и аналитичара није погодио нити предвидео шта ће се десити са реконструкцијом владе. Сви они који су тврдили да је реч о незнатним променама и персоналном шминкању, промашили су. Оваква непредвидљивост до сада је била карактеристична само за потезе Путиновог Кремља, које нико до сада није унапред прозрео. Али, далеко је Кремљ и далеко је Путин, и они су све даљи од званичног Београда, који више не може да „купи карту ни до Приштине“. У нашем случају је реч о пуком стицају околности и метежу, а не о промишљеним потезима у корист своје државе.

Персонално и партијски гледано, реконструкција је учињена више него темељно. Премијер Дачић је рекао да то неће бити никаква „сеча кнезова“, а када он каже онда је то тако и никако друкчије, што су најбоље знали, или знају, Слободан Милошевић, Војислав Коштуница и Борис Тадић. Александар Вучић је такође већ имао прилику да се увери у његову постојаност, али му је то, по свему судећи, било мало, те ће ово сазнање још једном имати прилике да дочека. Неко учи на туђим грешкама, а некоме ни своје ни туђе нису довољне за ваљан наук и практичан потез.

Било како било влада оста без министара одбране, без Динкића, Калановићке, Грубјешићке, Мркоњића, Петковића, Обрадовића, Кнежевића, Марићке и без два потпредседника. Из владе је, и из парламентарне већине, избачен УРС. Најефектније је поентирао Дачић који је из владе брутално најурио Млађана Динкића, заслужено најнепопуларнијег политичара, одговорног за деценијску привредну и финансијску деструкцију Србије. Својевремено је срушио Коштуничину владу због тога што није уловила и у Хаг послала генерала Ратка Младића, а сада је дочекао да на миру и растерећен власти прати суђења у Хагу па и оно генералово. Није то мала компензација. Срушити колоса, а бити посечен од пигмеја није, такође, занемарљив подвиг.

Дачићев захват је, не часећи часа, као у муњевитом и уиграном дуплом пасу, у коме се не зна ко је први коме додао лопту, подржао председник Томислав Николић уз подсећање да је његова победа на изборима омогућила формирање садашње владе, те је она тако постала нека врста трајног симбола и знамења његовог заслуженог успеха. Председник Србије је изразио очекивање да ће СНС показати да је национално и државно одговорна и да ће подржати премијерове потезе и избити из главе сваку помисао на парламентарне изборе на којима би убедљиво победила. СНС на челу с Вучићем, такође није оклевао и послушао је очински савет некадашњег лидера и одустао од избора.

Тако се наставља одржавање постојећег политички и морално неприродног стања по којем је онај ко је политички убедљиво најјачи – други (Вучић), а онај ко је драстично слабији и инфериорнији (Дачић) – први.

Слика ће им, извесно је, све дуже бити заједничка. А на слици један угодно распојасани лик, с једне, и Вучићева моћ, одговорност и сасвим изгледна кривица, с друге стране. Дакле, сваком своје. А како ће Србија у свему томе проћи остаје тек да видимо, али нам се свакако добро не пише.

[restrictedarea]

Избори су, упорно се прича, непотребни јер би нас то успорило на европском путу. Како би то била угрожена стабилност Србије, када је Србија готово метастабилна. То би нам, како је то знао да каже Броз, ставило клипове у точкове. Ко би нас то успорио када се добро зна да су све парламентарне странке за ЕУ? Па, не очекује се да на изборима победи ДСС која је једина парламентарна евроскептична странка? Или, можда, очекује? Зар не би било боље да се одржи право надметање на тему. ко би боље и брже улазио у ЕУ, нека тај победи. Каква би ту све изненађења могли да доживимо. Примера ради ДС се већ први пут у својој историји супротставио Стејт департменту и тражи ванредне изборе. Американци не дају, али Ђилас хоће!

Што се парламента и посланичке већине тиче, то нико и не помиње јер ту спремно чека права маса малих закрпа, када је већ крпеж у току и на дневном реду.

Како су се наш премијер и наш потпредседник владе учестало латили употребе појма модернизације тако су се дохватили и примера отпора које је српски народ у прошлости пружао овим процесима. Тога је свакако било али не у тој мери и не начин као се то приказује а поготово не на тако карикатуралан начин. Пада у очи што су сви ти примери који се упорно јавно употребљавају примери из времена када је Србија имала своју државу. Изгледа да су сви њени отпори модерним токовима пресахли када се она утопила у Југославију која је била и јесте, нарочито она после 1945, импресиван пример модернизације. Судећи по таквим аналогијама, може се очекивати да ће слични отпори сада, када се налазимо на прагу Југосфере и ЕУ, нестати.

Када је већ реч о аналогијама одиста није добро и нормално од Срба накнадно правити Индијанце који су због слободе своје прерије на коју су имали и историјско и етничко право и лова на бизоне ратовали против „ватреног коња“, како су тада звали железничку локомотиву. Чека ли и нас судбина Индијанаца? Да ли ми треба накнадно да пострадамо што неки наши сељаци нису пристали да им се одузме или у бесцење насилно откупи земља ради изградње пруге. И више је него комично када се још пословично начитани премијер хвали како је неко такво поређење од њега „украо“ његов потпредседник.

Немајући храбрости да посеку или уклоне дрво са трасе аутопута или сеоског друма, они који су пред празноверјем устукнули сада за то криве цео један, тобоже заостали, народ. Српски народ. Уосталом, судећи по темпу којим се у Србији граде аутопутеви све дрвеће је више него безбедно. Да се заиста брине о шумама и дрвећу одавно би били купљени неки канадери да обуздају свакогодишње катастрофалне шумске пожаре или би бар биле посађене читаве храстове шуме уместо једног храста насред пута. Тако би се доказала модерност и општа брига.

Када је реч о довођењу странаца у нашу државну администрацију, инсистирамо искључиво на Строс Кану. За то има небројено много разлога а најмање важан је онај да је био на челу ММФ-а. И ту би требало стати сем у случају да набавимо неког експерта из Тиране.

Треба сачекати да се продају Телеком и ЕПС, и преостала државна имовина, а тада неће ни бити инструмената ни разлога да Срби уопште управљају Србијом. Враћањем имовине потомцима хонведа и фолксдојчера знатно ће се проширити и кадровска база странаца за руководећа места у власти.

До тог тренутка, са бриселском администрацијом требало би направити неку врсту мешовите и транспарентне, а не прикривене, персоналне управе над Србијом, поверити им нека министарства и званично саопштити да нема, нити ће бити, избора да се Србија не би демократијом дестабилизовала. Зар, коначно, највећи успеси у модернизацији нису постигнути када није било вишестраначке демократије и уопште се није проверавала изборна воља грађана. То није само наше искуство. Ако ћемо право и стабилности је било највише и најдуже под вишевековним окупацијама којих смо се неразумно ослобађали и правили највеће грешке и штете свом народу.

У међувремену некоме у Србији може пасти на памет да одиста донесе крупне одлуке и напусти постулате слепог монетаризма и полутанског неолиберализма, да сачува преосталу домаћу производњу и да је заштити и финансијски помогне, да изврши економску ревизију ССП-а, да сачува и пословно развија јавна предузећа, да се посвети развоју енергетике и пољопривреде, да се окане расипничког буџетског трошења у циљу привлачења страних инвеститора, да искрено потражи подршку од историјски проверених, а моћних пријатеља и да можда учини оно што с пуним правом и покрићем предлажу највећи, а – страни – неокензијанци.

[/restrictedarea]

7 коментара

  1. Srpski Corbast Pasulj:
    „“““Dacic strelja, Vucic kolje.
    Niko nezna sta je bolje.““““




    0



    0
  2. Ova „rekonstrukcija“,je obicna otimacina za vlast…
    SNS hoce (i) policiju,hoce sve…i bez izbora.
    SLEDECA VLADA,kazu,bice „ona prava“,ona ce nas definitivno, prevesti „zedne preko vode“,uz ushicenje medija,da prelazimo „iz carstva nuznosti u carstvo slobode“…
    SLEDECA VLADA,vratice veru i nadu,ne samo Srbima,vec i siptarima,da je moguca politika „i posle Tita-Tito“.
    SLEDECA VLADA,dokazace da se u „kosovskom pitanju“,moze ici i dalje…da „Srbija moze bolje i brze“,od svih…
    U tom smislu,hrvatsko „danke dojcland“ i siptarski spomenik Bilu Klintonu,pasce u zasenak,glavnom projektu SLEDECE VLADE,a to je IZGRADNJA MONUMENTALNE BISTE MONIKE LEVINSKI U CENTRU BEOGRADA.

    To je ideja vodilja,to je ono sto treba da nas inspirise,da nam snagu daje i svest promeni…da idemo pred taj „hram“,da se tu edukujemo,vaspitavamo i napajamo snagom,da shvatimo svoje mesto i ulogu,u srpskim evroatlanskim integracijama.

    Sledeca godina,2014.g.,nije samo godina obelezavanja jednog veka od borbe nad okupatorom,i borbe Srba,protiv „sile i nepravde“…
    vec je i godina,kada istice mandat Aleksandru Tijanicu,direktoru RTS-a,te „zlatne koke“,gde ce mnogi,naravno,zaboravljajuci Kosovo i sve nacionalno…iz licnih interesa,velicajuci SLEDECU VLADU…
    pokusati da poloze,“svoja jaja“.

    Ti,koji zamene Aleksandra Tijanica,objasnjavace nam,da odlazak pred bistu Moniki Levinski,U CENTRU BEOGRADA,znaci da Srbi „shvataju svet oko sebe“ i svoje „mesto i ulogu“,u tom svetu.




    0



    0
  3. …. подсећа на стари „Змајов“ комбајн, који је балирао и сламу ?! Хучи, бучи, млати празну сламу па после неког времена – испаде бала ?! Па сад, ако морска `гица` `смаже` морског парцова, ко јој гарантује да се неће, и сама наћи на `менију` – морског пса ???




    0



    0
  4. Било како било држава Србија оста без владе ,али зато постоји
    НАТО ИМПЕРИЈА да чува границу са косова кажу држава.И кажу гарант
    мира биће та империја јер ми немамо смелости и жеље да им кажемо
    нисте пожељни на КОСМЕТУ.Некад смо гледали волеј шутеве чувеног
    Моше и Костића уз свесрдно тапшање. Али овај леви волеј разиграног Дачића, шутну мало десно па погоди у центар Динкића.
    У тим шут позицијама, с лева надесно помогну му и Николић да недође до разигравања народа. Памте они Жуту греду јогурт револуцију и догађање народа. Ови што шутирају заборавили су даје држава Србија сва у рупама,где нема тих закрпа да дасе закрпе сви фондови који зврје празни.Неко се сетио великих бело
    светских стручњака који упропастише здраву капиталистичку привреду и доводе у празну оглодану српску привреду. Глодари српске привреде су ђаци разних Строс Кана и мешетари либералног
    капитализма. Српска нација има изњедрила је много врсних стручњака у свим областима привређивања. Шта треба урадити???
    Јавно их позвати и пристојно наградити са нагласком дасу потребни
    за целокупан препород српске нације на својим етничким просторима
    Веровати је даћесе пробудити они атоми искрености у сваком Србину
    било где даје рођен овде или тамо далеко.Исто тако може дасе деси
    уместо волеј шутера неко одан народу и држави Србије пробуди
    уснули СРБАЉ и подвикне доста расипничке политике, и на крају
    понизности код назови политичке КЛИКЕ ових и оних што Србију гурнуше међу просјаке поред богате ЗЕМЉЕ СРБАЉА.




    0



    0
  5. Milanka Vukomanović

    DOBRO JUTRO, KOLUMBO!

    DOBRIM NAMERAMA, I POZICIJE I OPOZICIJE,
    POPLOČAN JE PREDUG PUT NAŠE TRANZICIJE.
    NAS NEKO K’O DA UPORNO VOZI U RIKVERC,
    MI, OD KOLOVODJE, EVO, STIGOSMO NA KEC.

    NAŠ MAŠINOVODJA KONTRA ZAKAČIO LOKOMOTIVE,
    PA KARAVANOM JURI U EVROPU BEZ ALTERNATIVE,
    SA BISAGAMA ZA PARTNERSTVO I EVRO-STRATEGIJU,
    A POŠ’O BEŠE NA ISTOK, U RUSKO-AZIJSKU REGIJU.

    I KOLUMBO POŠAO U INDIJU, ZA SVILOM BELOM,
    A DOČEKALI GA INDIJANCI SA LUKOM I STRELOM.
    KOLUMBO POŠAO U INDIJU, A STIGAO U AMERIKU,
    A NAMA, NI RT DOBRE NADE, JOŠ NIJE NA VIDIKU.




    0



    0
  6. Lep avgustovski dan,topao,sunčan no nekako provejava, miriše,na jesen,na tugu,koja obavija celu Srbiju.A,moglo je drugačije.Nekad je početak jeseni dočekivan veselom pesmom ratara,bogatog jesenjeg ploda,opštim zadovoljstvom,jer je trud bio nagrađen.Danas,zbog ljudske pohlepe,nezejažljivosti,nezasitosti idemo pogrešnim putem,putem bez povratka.A,čovek je tako mali u svemiru,njegov život,jedan tren.Za sve što nam se dešava,krivim široke narodne mase.Zašto to ne reći?Onaj,što je tražio još bombardovanja Srbije,doživljava se kao vizionar,čega?srpske propasti.Sve dok ne sagledamo svoje greške,ne može nam biti bolje.Za beznačajan sitniš,ljudi su izašli na uliceŠta su dobili?Ovi samo razmišljaju o ministarskim mestima,kako ih povećati,da bi se svi zadovoljili.Zašto sada ne izađu na ulice,čega se boje,ovo je „demokratska“ zemlja,ili možda nije?Nema sitniša sa zapada.Verovalo se,Tomi,Vučiću,Dačiću niko i nije,osim onih koji su preko te veštačke partije dobili posao.Treba li žaliti ovaj narod?Sigurno ne,osim onih koji to nisu hteli.Poslušna raja,za koru hleba.Vodali smo opanke turčinu,sada,glancamo kaubojske čizme.Nismo bili hrabri da zaštitimo svoje generale,heroje,hrabre ičestite,naravno,tu ne spada g.Pavković,jer je prodana duša.Učite od hrvata,i,ako ubice Gotovina i ostali,oni ih brane.Nama se sveti naša ravnodušnost.Ova vlada,neka se seti stare pesme-U po burne crne noči Feriz paša iz sna skoči,žižak dršće ko da čita stravu sanka s bleda lica“Savest proradi i,onda je to pakao.Zašto ne idemo na referendum,zbog E U,zbog Kosova koje su tako bahato predali,sve uz onu glupu reč, mi,nećemo priznati nezavisno Kosovo.Šta to još treba da urade,da bi se mi opametili.Vlada je drska i bezočna.Narode,izbori’,ako je ostalo još bar malo obraza.Izbori




    0



    0
  7. Na lotosu belog cveta,na latici nežne boje,
    blistaju se ,suze naše,govoreći teške jade,
    što Srbiju danas more.
    U cveću ti duša spava,odmara se od teške boli,
    Još Srbijom šapat ide,još uvek te narod voli.
    Dok lipa ti hlada pravi,
    vetar šapće lišćem grana,i,anđeo s tobom blagi,
    Tvoj rođendan danas slavi.
    Duboka je Tvoja tuga,od nepravde,od ne ljudi,
    đelatu Te predadoše,izdajice,kukavice,svi bezvredni neki ljudi.
    u,srcima i,sećanju onih pravih,
    Tvoj lik živi za vremena svas,slava Tebi,i,mir večni,
    predsedniče Srbije,
    nek bog kazni izdajice, nek ih savest nemirna budi,
    nikad se ne mogu ubrajati da su ljudi.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *