Почетна / Свет / Путин уздрмао Запад

Путин уздрмао Запад

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Снажан притисак Запада на руског председника, жестока кампања која уједињује и либерале и конзервативце, показује да је Путин издржао ударце, а да је сада почео све јаче да их задаје

Два закона и једна одлука председника РФ Владимира Путина, донети у последњих месец дана, били су повод за нову буру у руско-америчким односима. Иако су протеклих година званичници обе државе уверавали да нема ни говора почетку „новог хладног рата“, ствари очито стоје потпуно обрнуто. Док су озбиљни аналитичари и раније упозоравали да није реч о „новом хладном рату“, јер се ни онај стари није никада завршио, садашња ситуација умногоме подсећа на припреме за знатно озбиљније окршаје. О томе сведочи и све огољенија трка у наоружању која, упркос економској кризи, већ годинама не јењава, као и бројни крвави сукоби, револуције и побуне у афричким и блискоисточним земљама. Са друге стране, „случај Сноуден“, свакако без преседана у новијој историји, када агент ЦИА тражи и добија политички азил у Москви, указује на то да прави заплет у леденим односима САД и Русије – тек треба очекивати.

 

БОЈКОТ ОЛИМПИЈАДЕ? Да читав процес клизи у крајње опасном правцу, можда најбоље сведочи чињеница да су неки од најугледнијих америчких медија, попут „Њујорк тајмса“, свој простор уступиле онима који Путина и Русију директно називају нацистима. То, такође, до сада још није виђено. Све су учесталији позиви, чак и од стране утицајних политичара, да Америка откаже учешће на Зимским олимпијским играма, наредне године у Сочију. А то већ подсећа на старе традиције хладног рата, када су Москва и Вашингтон међусобно бојкотовали Олимпијаде 1980. и 1984. године. Најстрашније од свега је то што се позиви на бојкот „аргументују“ поређењем са Хитлеровом Олимпијадом 1936, с тим што су данас, уместо Јевреја, „прогоњени гејеви“…

Последњег дана јуна, Путин је потписао два закона претходно усвојена у руском парламенту. Најпре, то је Закон о одговорности за вређање осећања верујућих, за чијим доношењем се указала потреба после низа скрнављења православних храмова – у функцији политичког обрачуна са Путином и рушења ауторитета Руске православне цркве. После неуспелог „панк-перформанса“ девојачке групе „Пуси рајот“ у московском Храму Христа Спаситеља, отпочео је низ координисаних акција против РПЦ. Сечени су православни крстови, графитима шарани храмови, нису се бирале речи и јавне увреде у обраћању према највишим црквеним великодостојницима.

Нови закон томе ефикасно стаје на пут, допуњујући постојећи члан 148 Кривичног законика, о одговорности за спречавање остваривања права на слободу мишљења и вероисповести. Тако ће од сада, за јавне акције којима се исказује очигледно непоштовање према друштву, и које су учињене са циљем вређања религиозних осећања верујућих – бити предвиђена казна до три године лишавања слободе, плус до 12.500 евра глобе, као и обавезан казнено-поправни рад. Упркос томе што су западни критичари овај закон дочекали „на нож“, јер наводно крши такозване уметничке слободе – трезвеном анализом долази се до закључка да је такав акт Русији био више него потребан.

 

[restrictedarea]

ГЕЈ – ЛОБИ У РАТУ ПРОТИВ ПУТИНА Много горе реакције са Запада уследиле су због потписивања другог закона – о спречавању геј пропаганде међу малолетницима. Овај закон, ипак, не предвиђа затворске казне за прекршиоце, већ само новчане, до 25.000 евра (милион рубаља). Прекршајне пријаве, предвиђене су за ширење информација усмерених на формирање нетрадиционалних сексуалних схватања међу малолетницима, стварање привлачности ка нетрадиционалним сексуалним односима, као и наметање информација које подстичу интересовање за такве односе. Од овог закона западни медији и активисти направили су једно од највећих страшила антипутинске пропаганде. Тврди се да закон омогућава хапшење људи, само зато јер су другачије сексуалне оријентације и изврће чињеница да није дозвољено само – пропагирати хомосексуализам међу децом, на шта су у Русији у последње две деценије потрошени милиони долара.

Међу онима који су се најгласније побунили је и холивудски глумац ЛГБТ оријентације Харви Фирштејн, један од најистакнутијих припадника геј-лобија у Америци. Колико је Харви „јак“, довољно сведочи чињеница да је, практично истовремено, добио запажен простор у два најутицајнија америчка листа – дневнику „Њујорк тајмс“ и недељнику „Холивуд репортер“, који излази од 1930. године. Ови текстови сведоче о томе какву судбину моћни амерички кругови проричу Путину и Русији. Третман који је је Фирштејн добио у медијима, као и његов недвосмислен вокабулар, за пажљивије посматраче исувише су јасан сигнал. Такви текстови о Путину до сада нису објављивани ни у скандалозном „Лос Анђелес тајмсу“, а камоли у његовом угледном њујоршком „имењаку“.

Фирштејн свој текст отвара тврдњом да Путин потписује законе који „крше права хомосексуалаца“. „Истополним паровима забрањују усвајање деце, а полицији је дозвољено да хапси странце за које се сумња да су нетрадиционалне сексуалне оријентације. Сад су се појавиле и гласине да ће органи реда добити овлашћења и да одузимају децу чији родитељи могу бити хомосексуалци. Не чуди што неки Руси размишљају да напусте земљу“, пише Фирштејн у „Њујорк тајмсу“, упркос томе што је Москва гарантовала да нико на Олимпијади неће бити ухапшен због своје сексуалне оријентације. Сасвим је очигледно да овај глумац, који се још са 13 година декларисао као хомосексуалац, намерно иде најгрубље ђоном на Путина, пишући текст који је мешавина лако доказивих неистина и потпуних измишљотина.

Даље, он наводи да се тежња да се хомосексуализам у Русији стави ван закона, објашњава „бригом о породици, деци и смањењем наталитета“. Фирштајн, свакако, веома мало зна о Русији, а поготово о демографској ситуацији, чим није упознат са чињеницом да је руски наталитет рекордан последњих година (захваљујући бројним стимулацијама државе), већ да је проблем у великој смртности. Зато се послужио прилично бесмисленом тврдњом како „на Западу управо истополни парови теже да одгајају децу, док традиционална породица бележи пад“. Друга тврдња , којом покушава да наметне геј-обрасце у Русији, јесте да су „истраживања у америчкој држави Вермонт показала да истополни парови имају већи ниво задовољства и среће, што је довело до легализације геј бракова у овој држави“. И закључује: прави мотиви за доношење овог закона крију се у Путиновој намери да „учврсти своју власт и одвуче пажњу народа од неуспеха сопствене политике“.

 

КАМПАЊА БЕЗ РУКАВИЦА Иако би Фирштејну морало да буде познато да се у сврху одвлачења пажње са унутрашњих проблема много боље користе „спољни непријатељи“ – што влада у Вашингтону већ деценијама обилато чини – то му није засметало да Русију упореди са нацистичком Немачком „где су ван закона стављени Јевреји“. „Стратегија демонизације мањине ради политичких циљева директно је преузета из нацистичког сценарија“, уверава холивудски глумац. Да је пажљивије посматрао, приметио би да око Закона о забрани геј пропаганде међу децом, уопште није подизана медијска прашина у Русији. Али, зато Харви храбро позива „САД и светске лидере“ да свој протест против Путина искажу бојкотом Олимпијаде у Сочију – уколико не укине овај закон! И, опет позивајући се на Хитлера и 1936, филозофски поручује: „За толеранцију према нетолеранцији мора да се плати цена“. На сличан начин, свој текст у „Холивуд репортеру“, Фирштејн је, позивајући „цео свет и посебно САД“ да Путина казне економским мерама, закључио речима: „Једини начин да се то заустави јесте – убити пацова глађу“!

Тако је створена одговарајућа подлога за републиканског сенатора Линдзија Грејема (иако је познат као велики противник хомосексуалних бракова), да и он затражи бојкот Олимпијаде у Русији – овог пута због тога што је Путин донео одлуку да, у складу са цивилизацијским нормама, не испоручи Вашингтону одбеглог агента ЦИА Едварда Сноудена. Грејем је, наравно, намерно заборавио колико правоснажно осуђених криминалаца Запад одбија да изручи Русији, укључујући и најновији случај Вилијема Браудера, креатора „афере Магнитски“, осуђеног за утају пореза. Па водећи руски медији ипак нису ни Барака Обаму, ни Дејвида Камерона, назвали ни „пацовима“, ни „нацистима“.

Овако снажан притисак на Путина, жестока кампања без рукавица, која уједињује и екстремне либерале и конзервативце, показује да је руски лидер издржао многобројне ударце последњих година, и да је сада почео све јаче да их и сам задаје. Наравно да је у позадини свега, поред осталог, и тврд Путинов став поводом Сирије, где Запад већ две године обиграва као мачка око вруће каше, али се до сада није усудио да поново прекрши Повељу УН и примени силу против воље Москве и Пекинга. И, чим су почели да се служе тако провидном демагогијом и људима попут Харвија Фирштејна – значи да их је Путин добро уздрмао. А све то тешко да ће изаћи на добро.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Amerikanci ne predstavljaju nikakvu silu u zimskim sportovima, tako da se njihovo odsustvo sa Olimpijade u Sočiju ne bi ni primetilo! Mislim da je krajnje vreme da Rusija skupi hrabrost i prestane da toleriše američke dopingovane „trkačke konje“ u atletici i plivanju i to javno objavi! Ceo svet već decenijama zna tu notornu činjenicu, ali živi u strahu od odmazde podivljalog hegemona! Ovo bi bio pravi odgovor na fašističku provokaciju, „naših zapadnih prijatelja“ (srpskih sigurno ne, ali „kalifa umesto kalifa“ sigurno da). Ima li Rusija hrabrosti za ovako nešto? Ovo je za mene jedino pitanje…




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!