Почетна / Свет / Путеви обједињавања мађарства

Путеви обједињавања мађарства

За  „Печат“  из Будимпеште ВЛАСТИМИР ВУЈИЋ

Позивајући се на бриселска решења косметског питања, Мађари све отвреније захтевају етничку аутономију  осам  мађарских  општина  на  северу  Војводине и Сикуљске покрајине у Румунији

На  управо  завршеном  24.  ђачко-студентском  кампу  Мађара  у  оквиру  Балвањошког  летњег  слободног  универзитета,  премијер  Мађарске  Виктор  Орбан  призвао  је  митску  слогу  и  савез  такозваних  Седам  сојева  угарске  крви – прогласивши  турула  архетипом  мађарске  крви  и  родне  груде,  предводником  народа  чије  се  државне  границе  не  поклапају  са  националним,  а  себе  вођом  који  је  у  стању  да  уједини  све  Мађаре на обе стране  тријанонских  граница  у  једној  заједници.

ЈАКИ ОПСТАЈУ „Ко  чита  знаке  времена  схватио  је  прву  заповест  настајућег  света:  моћнима  је  суђено  да  се  уједињују  и  разлажу  слабе…  Припадници  јаких  народа  (оп)стаће  заједно,  слабе  нације  ће  се  парчати  и  нестајати.  Мађари  су,  гледајући  кроз  призму  историје,  готово  увек  били  у  првој  групи,  упркос  честим  покушајима  да  из  ње  буду  избачени.  Мађарска  је  и  данас  јака,  све  чини  да  буде  још  снажнија,  али  сведоци  смо  да  је  такав  приступ  Будимпеште  сопственом  развоју – окренуо  велике  силе  против  ње. Ипак,  Мађарска је од  пре три године почела  с унутрашњим дизајном који је  спреман да издржи све притиске“, рекао је Орбан, често  у  говору  прекидан  аплаузима  неколико  десетина  хиљада  Мађара  који  су  у  тушнадски  Камп  стигли  не  само  из  Румуније,  него  из  читавог  региона.

Мађарски  премијер  говорио  је још и о три прекретнице  у животу нације,  после  1918, 1945. и 1990.  године,  о  потезима  његове  владе  који  су  изазвали  гнев  међународне заједнице – новом  Уставу,  Закону  о  медијима,  национализовању  штедионица,  стимулацији  демографских  програма и редефинисању девизних  кредита у финансијском систему терминала.

„Никакав диктат из Брисела не признајемо.  Добронамернима,  који  желе  да  разумеју  наш  сложени  национални подухват, показали смо да идемо добрим  смером.  О  Мађарској, сада и убудуће,  својом  слободном  вољом,  одлучиваће  искључиво  Мађари!  Успели  смо  у   ономе  што  је за  нацију  било  најважније“,  додао  је  премијер  Орбан.

Ватрени националистички говор у Тушнаду одржао је и  лидер мађарских сепаратиста у Румунији, протестантски свештеник, председник Националног савета Мађара у Трансилванији и европарламентарац Ласло Текеш.

„Резултати  пописа  из  2011.  показали су  да  је  у  Румунији  200  хиљада  Мађара мање него пре десет  година.  Сада нас је свега један  милион  227  хиљада  600.  Нема  више  ни  секунде  губљења  времена. Обнављање  мађарске  државе и нације које су Фидес и Виктор Орбан  започели  натурализацијом (двојним  држављанством)  мора  бити  много  брже.“

[restrictedarea]

ЈУЖНИ ТИРОЛ – ЗА ПОЧЕТАК Бискуп  Текеш присутне  је  још  једном  подсетио  на  одлуку  Међународног  суда  правде  у  Хагу  од  22.  јула  2010.  године  да  „декларација  Приштине  о  независности  Космета од 17.  фебруара  2008.  године не  нарушава  међународно  право,  нити  Резолуцију  1244,  чиме  је  дефинитивно  потврђено  да  је  право  на  самоопредељење  јаче  од  права  на  територијални  интегритет  и  да  Сикуљска  покрајина  (која  усред  Румуније  окупља  два  округа  са  већинским  мађарским  становништвом,  Харгиту,  у којој  чине  82,9  одсто  популације  и  257.707  људи,  и  Ковасну  са  71,6  одсто  и  150.468  људи),  исто  као  и  Космет  има  право  на  самосталност  и  пуну  етничку  аутономију!  То  је  Текеш  с  говорнице  поручио  и  председнику  Трајану  Басескуу,  подсетивши  га „да није вратио велику  политичку  противуслугу“  јер је 82 одсто Мађара гласало за њега на  последњим  председничким  изборима  када  је,  само  захваљујући  њима – освојио  и  други  мандат  заредом.

 

„Пошто су до сада све предложене  форме  децентрализације Румуније биле  неуспешне, једино  резервно  решење  остала  је  територијална  аутономија  за  све  историјске  регионе – Мунтенију,  Олтенију,  Молдову,  Банат, Трансилванију и Добруџу, али и то је  одбачено и Румунија је доведена у позицију  СФРЈ  из 1990.  године – пред  распад!?  Јер,  ми,  Мађари,  не  прихватамо  најновију  предложену  регионализацију  којом  нам  Букурешт  административно  одваја  три  национално  најкомпактније  жупаније  (на јесен  планирамо  и  расписивање  референдума).  У  румунском  парламенту,  уз  то,  одбијен  нам  је  и  уредан  правни  захтев  о  аутономном  статусу  „Области  Сикуља“,  па  ћемо  га  проследити  Парламенту  Мађарске  у  Будимпешти  и  Парламентарној  скупштини  Савета  Европе.  Тражићемо  подршку  и  лобисте  за  добијање  истог  статуса  који  је  Беч  обезбедио  својим  сународницима  у  италијанској  регији  „Јужни  Тирол“.  За  почетак!

Наступ  Ласла Текеша ни овог пута није прошао без  новог (ко зна којег по реду) ударца „испод појаса“  српској  нацији.  Познат као (ко)аутор  чувеног израза,  који се против  Срба употребљава у сваковрсном  етничком  конфликту – „атроцитет“,  Текеш је у Тушнаду  подвукао да  су се одвајањем Сенте и Аде од Кикинде (и  њиховим  прикључењем  Суботици) коначно стекли потребни  услови да осам мађарских општина на северу  Војводине (ниједном  речју  није  помињао  да  је  покрајина  у  територијалном  саставу Републике  Србије)  добију аутономни  статус  какав  је  Брисел  наменио  српским  општинама  на  северу  Космета!  У  реализацију  тог  врло  важног  корака  који  нацију  још  више  приближава  заједнички  зацртаном  циљу – обједињавању  мађарства – он  очекује  максималну  подршку  Орбанове  владе  и  парламента  на  Кошутовом  тргу.

Увод у предизборну кампању

Суочен с  парламентарним  изборима  2014,  али и  са податком  да је за три и по године више од 484  хиљаде  трансилванских  Секуја и Мађара  (од  којих  око  68  одсто  има  гласачко  право) по поједностављеној  процедури  добило пасош  Мађарске,  Орбану  је трибина  у  Тушнаду  послужила  и  као  увод  у  предстојећу  предизборну  кампању.  Да  ће она  бити најжешћа од  свих досадашњих,  и да ће уз крајње национални аспект  третирати и економски,  потврдила  је и премијерова  ексклузивна изјава дата током дво и по часовног говора  присутнима  на  балвањошком  Кампу.  Да би помогао  дужницима  који  имају  хипотекарне  кредите  у  девизама,  мађарска  влада  на  чијем  је  он  челу,  од  идуће  године,  како  је  истакао,  увешће  опорезивање  луксузне  робе  по  стопи  од  30  до  35  одсто.

И  ехо  изјаве  Виктора  Орбана  у  румунском  Тушнадфурду  одмах  је  додатно  детонирала  на  тржиштима  новца  у  Мађарској  која  су  се уплашила  понављања  мера  од  пре  две  године  када  је иста  влада  кредитно  (пре)задуженим  држављанима  дозволила  отплату  девизних  кредита  у  паушалном  износу  по  знатно  нижем  курсу  и  тиме  драстично  погодила  банке  и  привреднике,  а  из  земље  отерала  стране  инвеститоре.

У  Мађарској,  иначе,  кредити  у  страним  валутама  износе  око  дванаест  милијарди  евра  (близу  12  одсто  бруто  друштвеног  производа)  и  већину  су  их  одобриле  аустријске  банке  „Рајфајзен“  и  „Ерсте“,  немачка  „Бајерише  Ландесбанк“  и  италијанска  банка  „Интеза  Санпаоло“.  Али  и  највећи  зајмодавац  мађарска  банка  ОТП  врло  гласно  се  успротивила  оваквом  потезу  Орбанове  владе.

Укључивање    први  пут  у  ову  дебату  генералног  директора  ОТП  банке  Шандора  Чањија  схвата  се  као  врло  значајно,  јер  је  он  досад  имао  врло  блиске  односе  са  Орбаном  и  свако  неслагање  с  премијером  брижљиво  је  чувано  од  јавности. Међутим,  када  је  Чањи  у  претпоследњој  недељи  јула  продао  добар  део  акција  у  својој  банци  (у  вредности  2,8  милијарди  форинти,  по  просечној  цени  од  4.555  форинти,  оборивши  тиме  вредност  акција  ОТП-а  на  4.227,   један  евро  је  300  форинти)  упалио  је  црвено  „алармно“  светло  инвеститорима  који  су  већ  били  унервозени  због  владиних  планова  за  отплату  хипотекарних  кредита.

„Тај  нови  корак  Виктора  Орбана  још  више  би  повећао  неповерење  према  Мађарској  и  драстично  смањио  способност  банака  да  привуку  капитал.  Разумем  да  су  кредитно  задужени  људи  дошли  у  незгодну  ситуацију,  али  чинити  то  да  су  банке  једине  одговорне  и  терати  их  да  преузму  сав  терет,  представља  полититички  игроказ  актуелних  владалаца.  Предизборни  овог  пута“,  нагласио  је  челник  ОТП  банке  Шандор  Чањи.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *