Пред пријем у ЕУ расту и уцене

Већ почели да расту апетити суседних држава које испостављају услове за наставак нашег европског пута. Букурешт жуљају Власи. ЕУ нам дала високе оцене за поштовање права мањина

СРБИЈА још није ни започела приступне преговоре са Европском унијом, а већ су почели да расту апетити појединих држава, поготово из комшилука, које отворено поручују под којим условима се може рачунати на њихову подршку наставку интеграција наше државе.

Међу првима се огласио званични Букурешт, чији је председник Трајан Басеску критиковао Србију, рекавши да она „треба да пређе још много корака како би постала демократска држава“ и поручио да ће једно од посебних питања у приступним преговорима бити и положај румунске мањине у Тимочкој крајини.

Нашег суседа већ дуже време „жуља“ чињеница да Србија признаје постојање Влаха, које Букурешт сматра припадницима румунске мањине. Исти проблем „искочио“ је и у фото-финишу одлуке Брисела о статусу Србије као кандидата за чланство, када су Румуни свој глас условили решавањем овог питања. Тада је потписан и споразум Србије и Румуније о томе шта све наша земља треба да учини за Румуне у источној Србији.

Шеф дипломатије Иван Мркић узвратио је у уторак да је Србија, по оценама Европског савета и ЕУ на самом врху по поштовању, заштити и институционалној помоћи националним мањинама и да никада није спроводила њихову политичку асимилацију:

– Уверен сам да председник Басеску није имао лошу намеру према Србији јер је то лидер изузетно пријатељског народа. Свако може на нас само да се угледа, када је реч о националним мањинама, а и нашој демократичности уопште, јер се она кали већ два века.

Гордана Стаменић, државни секретар у Министарству правде, која копредседава Међувладином мешовитом комисијом за националне мањине Србије и Румуније, каже за „Новости“ да је ово тело већ пуно тога урадило – на локалним телевизијама почеле су да се емитују емисије на румунском језику, а кренуло је и увођење овог предмета у школе. Остало је још да две цркве, међу собом, реше отворена питања.

– То што се Власи не препознају као припадници румунске нације, већ као аутохтони национални ентитет, у потпуности је у складу са свим међународним нормама. Изјашњавање Влаха више је проблем за Букурешт, него за Румуне који живе у Србији – каже Стаменић.

То нам је потврдио и председник Националног савета ове мањине Марчело Драган:

– Устав Србије гарантује да сваки грађанин има право да се слободно изјасни ком народу припада.

Александар Попов, директор Центра за регионализам, објашњава нам да све „млађе“ чланице ЕУ имају потребу да покажу „мишиће“ према новим кандидатима за улазак у ЕУ и да се односи у региону понекад злоупотребљавају за прикупљање политичких поена на домаћем терену. По њему, Србија не треба да страхује од „претњи“ из Букурешта, јер је наша земља у више наврата из ЕУ добила високе оцене за поштовање права националних мањина.

УЦЕНЕ У ТАЛАСИМА

ИСТОРИЧАР Чедомир Антић из „Напредног клуба“ упозорава да би чињеница да Србија често попушта пред уценама зарад наставка европског пута могла да изазове талас разних захтева према Београду: – Наша земља има најлибералнији закон о националним мањинама и недемократски су захтеви Букурешта да Србија треба да помогне у стварању румунске мањине од Срба и Влаха из источне Србије.

http://www.novosti.rs