Позив избеглицама да се приjаве за стамбено збрињавање

БEOГРAД – Kомесариjат за избеглице Владе Србиjе упутио jе позив избеглицама и прогнаницима коjи jош нису остварили станарско право у Хрватскоj и Босни и Херцеговини да до 31. августа поднесу захтев за стамбено збрињавање.

Помоћник комесара Србиjе за избеглице Иван Гергинов нагласио jе у разговору за Танјуг да jе ово последњи рок за остварење станарског права и да више неће бити продужења рокова.

Oн jе обjаснио да захтев могу поднети сви носиоци станарског права коjи jош нису стамбено збринути, а у случаjу њихове смрти, захтеве могу да поднесу њихови наследници.

Гергинов jе нагласио да, оваj пут, право на подношење захтева за стамбено збрињавање у Хрватскоj имаjу и избеглице и прогнани с подручjа ван “посебне државне скрби” (бриге).

Tо су подручjа попут Истре, Загреба, Шибеника и других места у коjима ниjе било ратних деjстава, рекао jе Гергинов уз напомену да jе и даље отворен рок за стамбено збрињавање на подручjима “посебне државне скрби” (Српска Kраjина).

Oн jе подсетио да jе рок за стамбено збрињавање у Хрватскоj већ двапут продужаван и да jе, нажалост, у претходним роковима захтеве поднело само 1.450 људи, иако jе, према проценама OEБС-а, у Хрватскоj одузето 32.000 станарских права.

Гергинов jе обjаснио да jе одзив био мали jер услови стамбеног збрињавања нису били повољни и нагласио да су сада побољшани захваљуjући сталним притисцима Србиjе, а пред улазак Хрватске у EУ, и притисцима међународне заjеднице.

Oсновни услов jе додуше непромењен, па тако повратник, носилац станарског права у Хрватскоj, и даље има право на 35 квадрата стамбене површине, а сваки члан домаћинства по jош 10 квадрата.

Mеђутим, како jе обjаснио помоћник српског комесара, сада се носиоцу станарског права мора вратити стан на териториjи на коjоj jе одузет, па се рецимо стан у Загребу не може заменити станом у Воjнићу.

Стан jе, као и досад, могуће користити у своjству заштићеног наjмопримца и отплаћивати на рате, с тим што су сада цене откупа знатно повољниjе од тржишних, навео jе Гергинов.

Додатна погодност jе то што оваj пут потомци имаjу право наследства; стан се може и одмах откупити, а уколико се плати ођедном, постоjи и бенефициjа, истакао jе он.

Што се тиче БиХ, ситуациjа jе потпуно другачиjа, рекао jе Гергинов и подсетио да jе за пет година враћена имовина више од 70.000 људи коjи су избегли у Србиjу. Mеђутим, више хиљада, углавном Срба, у кантонима 1. и 10. федерациjе БиХ, у коjима су била велика ратна разарања, ниjе искористило право на обнову имовине.

Tо су махом села у коjима jе сва инфраструктура после рата систематски уништена, нема пута, воде ни струjе, па се наjвећи броj избеглица с тих подручjа у безнађу определио за интеграциjу у Србиjи.
Сад jе прилика да до 31. августа поднесу захтев за обнову своjе девастиране или уништене имовине, нагласио jе Гергинов.

Oн jе апеловао да сви коjи на то имаjу право, у року поднесу захтев за стамбено збрињавање, а ако нису у стању из било ког разлога да одмах приложе сву потребну документациjу, могу то учинити накнадно.

За образац захтева и све информациjа о томе коjа им jе докуметациjа потребна могу се обратити Kомесариjату за избеглице или поверенику на општини у коjоj живе, а обрасце могу наћи и на саjту Kомесариjата.

2 коментара

  1. Meni stvarno nije jasno zasto vi nosioce stanarskih prava u Hrvatskoj kojima su po zakonu uzimali odredjeni proceanat plate koji je isao za stambenu izgradnju, pozivate da se jave da se stambeno zbrinu. Zasto Hrvatska ne zbrine one Hrvate iz Bosne, sirotinju Hrvate iz Sibenika, Hrvate (jako upitno) iz Janjeva u Srbiji i sve ostale koje je dovukla u nase srpske stanove po Hrvatskoj. Mene nema potrebe niko da zbrinjava. Ja samo zelim da mi se vrati onaj isti stan koji mi je oduzet. Po kojem to zakonu Hrvat iz Mostara moze imati moj stan i drzati onaj u Mostaru a mene treba da zbrinjava Srbija? I sta ako sam ja u medjuvremenu kao svaki drugi vrijedni Krajisnik, izgradila kucu u Srbiji?! Hoce li mi neko odredjivati koliko ja nekretnina mogu imati u posjedstvu?

  2. @Milojka – U potpunosti se slazem sa Vama.. I moj stan u Zagrebu je takodje u istoj situaciji.. Nije mi jasno da vec sest puta produzavaju rok za prijavu i pretportavljam da su se do sada prijavili samo oni neoprezni koji nisu videli za koga radi KIRS u Srbiji, kao i optimisti da se nesto stvarno promenilo dolaskom nove vlasti. Pre svega, KIRS treba “ocistiti” od placenika prethodne vlasti, drzava se treba vise zalagati za nas polozaj, pa ce mozda potom osvanuti neki tracak nade da ce se nasi pravni problemi resiti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *