Почетна / Друштво / Пљачка јавног здравља

Пљачка јавног здравља

Пише Светлана Васовић-Мекина

Државне апотеке на вештачки начин остварују „профит“ како би он на крају завршио у рукама локалних самоуправа. Државне апотеке набаве лек по ценама нижим од оних које прикажу РФЗО и – ето остварене „добити“ која иде градским властима

Информација Републичког фонда за здравствено осигурање, да је „Апотека Београд“ локалној самоуправи дала донацију од преко 12 милиона евра, изазвала је протеклих дана полемику између градоначелника Београда Драгана Ђиласа и РФЗО. Та полемика је истовремено разголитила накарадну градоначелникову логику „бриге за јавно здравље“, иза које се заправо скрива дивља комерцијализација јавних услуга, нетранспарентно пословање и преливање новца из џепова пореских обвезника, преко јавних установа које брину о здрављу грађана – у фондове града Београда. Где је на делу трка за „профитом“ и „добити“ од које грађанима остају мрвице, док су сваким новим даном суочени са све лошијим и скупљим лековима. И све то под кринком „успешног менаџмента“.

 

ОДЛУКОМ ПРОТИВ ЗАКОНА Оптужбе на рачун „Апотека Београд“ је брзометно пробала да демантује Драгана Симић, директорка те установе; она је истакла да су напади на „Апотеку Београд“ неосновани, и да су у пословању поштована правила, пошто је установа на чијем је челу „по прописима у обавези да 50 одсто добити пренесе локалној самоуправи“. Због прегледа пословања „Апотека Београд“ – које је у току – директор РФЗО професор др Момчило Бабић није желео да коментарише тврдње директорке Симић да је Апотека радила према закону, нити да је за „донације“ утрошено само 309 милиона динара, а не готово милијарду и по (тачније 1.371 милиона динара), како је он изјавио. Директорка Симић уз то тврди да је профит „Апотеке Београд“ прошле године износио 75 милиона динара. „‘Апотека Београд’ је велика установа и отуда такав профит. Имамо 124 апотеке у свом саставу, а питајте приватника са само четири апотеке у ланцу, колику добит има. Државне апотеке имају комерцијалну продају лекова који нису на листи лекова, као што то имају приватне апотеке. Такође, ми продајемо козметику, у својим лабораторијама израђујемо магистралне лекове и козметичке препарате који се не финансирају новцем из РФЗО“, објаснила је прва жена „Апотека Београд“.

Стручњаци су, међутим, другачијег мишљења. Упозоравају да Апотека није смела да поклања профит који је остварила, јер и за државне апотеке – као кориснике јавних средстава – важи Закон о буџетском систему, према којем је одређено да се новац добијен коришћењем јавних средстава не може поклањати, упркос Одлуци о буџету за град Београд за 2013. годину, који прописује да су јавна предузећа и други облици организовања, чији је оснивач Град, дужни да део од најмање 50 одсто добити за 2012. годину уплате у градску касу и то „најкасније до 30. новембра 2013. године“. Намеће се питање: Да ли је приоритет јавних установа, као што је „Апотека Београд“, „зарада“/„добит“ или побољшање услуга и јавног здравља?

Тим поводом се огласио и актуелни градоначелник Београда Драган Ђилас; он каже да „Апотека Београд“ није „поклонила 12 милиона евра“, иако се већ из наслова и поднаслова текста који је објављен у „Политици“ види да је „Апотека Београд“ управо тај износ „дала свом оснивачу, граду Београд“. Испада да је споран само глагол, односно да ли је „Апотека Београд“ новце „поклонила“ или „дала“. А у чему је разлика између „поклањања“ и „давања“? За грађанина, пореског обвезника – никаква. Јер у оба случаја се, иако грађане нико ништа није питао, „поклања“, односно „даје“ јавни новац, значи новац који су издвојили порески обвезници. Драган Ђилас сматра, међутим, да град Београд као оснивач сме слободно да располаже са „добити“ „Апотека Београд“.

А баш ту се крије и највећи грех таквог преливања јавног новца, јер изједначавање „добити“ и „донација“, дакле једнако третирање донација и профита – као да се ради о истим финансијским инструментима – није оправдано. Добит и донација нису исто. „Поклањање новца“ путем „донације“ смањује добит „Апотеке Београд“, чију половину Град, по речима самог градоначелника – наводно великодушно усмерава у „финансирање боље здравствене услуге за све грађане Београда“. У преводу, описаним „донацијама“, односно „поклањањем новца“ смањује се „добит“ „Апотеке Београд“, чиме се смањује и она половина средстава које је Град наменио за финансирање „боље здравствене услуге“ (ма шта то значило). Напомена градоначелника Ђиласа, којом лаконски признаје да је донирани износ „далеко мањи од 1,3 милијарде динара“ (12 милиона евра!) стога је невешт покушај навлачења смоквиног листа преко нечедних послића. Јер да је „поклањања новца“ било мање или да га уопште није ни било, онда би и средства за побољшање здравствених услуга за Београђане могла бити већа, чиме би и услуге морале бити боље.

 

[restrictedarea]

ЕВРОПСКА ПРАВИЛА С обзиром на то да је градоначелник Београда уједно и председник странке која се вазда заклиње у „европску Србију“, требало би подвући да у европским земљама јавне установе (изузев у изузетним случајевима које прописују оснивачки акти, што у Одлуци о оснивању „Апотеке Београд“ нигде не пише) – ни под којим условима не смеју „поклањати новац“. Добит у европским јавним установама по правилу сме да се употреби само за обављање оне делатности за коју је јавна установа и основана, а ако се нешто „поклања“ – то може да буде само из „добити“ која је настала додатним пословима, продајом услуга и робе на тржишту. Али то никако не сме да буде основни циљ јавних установа као што су јавне апотеке. Што значи да би у случају „Апотеке Београд“, која је тек једна од 27 здравствених установа које је основао Град Београд и која према Одлуци о оснивању „послује са средствима у државној својини“ (а не приватним капиталом), морала цела добит, а не само половина – да буде употребљена за финансирање „боље здравствене услуге“. Тако би морало бити уколико би се вођство града Београда придржавало „европских правила“, на које се градоначелник Ђилас тако радо позива.

Отуда се намеће још једно питање: Како је уопште могуће да се једна здравствена установа, која би требало да ради у корист свих грађана Београда на подручју јавног здравља – једном потпуно неевропском праксом претвара у „профитну организацију“? Организацију која служи за извлачење новца из џепа грађана и за пуњење буџета Града, односно локалних самоуправа. У време социјализма, грађани су се бар питали да ли желе путем „самодоприноса“ да дају неку пару у друштвену благајну ради неког строго дефинисаног пројекта, док демократија, како је схвата Драган Ђилас, служи за „преливање“ овако натегнутих и прекомпонованих „самодоприноса“ ради финансирања локалних самоуправа.

Посебно спорна је чињеница да је „Апотека Београд“ бар део своје добити остварила на нетранспарентан начин – набавкама без тендера. Државни ревизор Радослав Сретеновић је крајем децембра прошле године оптужио државне апотеке да нису спроводиле поступак јавних набавки и да су на тај начин злоупотребиле државни новац, тј. да су незаконито потрошиле 33 милијарде динара.

Погледајмо како је то у ЕУ. Узмимо пример „Лекарне Љубљана“ (у преводу, „Апотеке Љубљана“) из нама блиске Словеније, који је добра опомена за све који Србији намећу наопаке кораке на подручју јавног здравства. Глад за „профитом“ у словеначком пандану „Апотека Београд“ и третирање грађана као „потрошача“ од стране „Лекарне Љубљана“ налетела је на жестоке критике од стране свих словеначких државних надзорних органа. Домаћа комисија (одређена од стране Министарства здравља) која је спровела надзор у „Апотеци Љубљана“ открила је да су челни људи „прекројили“ пословне књиге, па су приказивали већи „профит“ (остварен продајом лекова), који су у финансијским извештајима представили као профит из комерцијалне продаје робе и услуга на тржишту. Потом су тако „остварени“ профит – уплатили у градски буџет Љубљане. „Лекарне Љубљана“ су тако промет из наслова јавне службе вештачки смањиле за око 16 милиона евра, а промет из наслова „тржишне активности“ у истом даху „надувале“ за око 24,7 милиона евра. Познато?

Готово у длаку исти маневар је примењен и у случају „Апотеке Београд“, због чега тај пример заслужује посебну пажњу. Пописујући неправилности које су нађене током контроле, надзорник РФЗО је у случају „Апотеке Београд“ у јавном саопштењу навео да су „добављачи за лекове и помагала која се издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања, књижним одобрењима умањивали обавезе по основу каса-сконта и бонитета, који су уговорени са добављачима, али апотека истовремено није умањивала и своја потраживања од РФЗО“. То је дакле „мустра“ на основу које државне апотеке на вештачки начин остварују „профит“ како би он на крају завршио у рукама локалних самоуправа. Државне апотеке набаве лек по ценама нижим од оних које прикажу РФЗО и – ето Ђиласу остварене „добити“.

Али то је тек један од проблема. Још већи је поређење јавних апотека са приватним. А управо то је учинила директорка „Апотеке Београд“, која на новинарска питања одговара са „питајте приватника са само четири апотеке у ланцу, колику добит има“. Словеначка државна комисија је, осудивши исти маневар код куће, изнела став да је погрешно већ то што „Апотеке Љубљана“ (послујући по истом „моделу“ као „Апотека Београд“) „као централни циљ свог пословања имају повећање продаје робе, а тиме вишу зараду и профит, чиме ‘Апотеке Љубљана’ не следе основном позиву апотекарске професије, дакле снабдевању становништва лековима како на рецепт, тако и без рецепта, као и магистралним  лековима“. Извештај словеначких ревизора упозорава и на чињеницу да „прекомерно уживање лекова штети здрављу и повећава јавнофинансијске издатке за потребе лечења“, а тиме „угрожава јавно здравље“.

Словеначко фармацеутско друштво је оштро критиковало „тренд“ који у трци за „профитом“ заговара и Ђиласов кадар, директорка „Апотеке Београд“ Драгана Симић. „Забрињавајући су приступи који воде у комерцијализацију апотека и који их претварају у општинска трговачка предузећа. Општинска вођства уводе у апотеке и јачају профитне активности, а доходак ненаменски преусмеравају у општински буџет. Апотеке на тај начин претварају у привредне субјекте који постају извор финансијских средстава за општинске касе“, упозоравају словеначки фармацеути. Начин продаје лекова, какав су практиковале „Апотеке Љубљана“, по мишљењу Министарства здравља Словеније, „примерен је за ресторане са самопослуживањем, уместо да ‘Апотеке Љубљана’ лекове продају на стручан начин и само онима којима су хитно потребни“. На неправилности је упозорила и словеначка Комисија за спречавање корупције, а Апотекарска комора Словеније је због сумњи у кршење етичких и стручних правила – већ увела поступак надзора. У међувремену је град Љубљана из система апотека над којим држи шапу – успео да на своје рачуне пребаци 19 милиона евра из Апотекиних „добити“, иако је факат да је та произведена на рачун државног новца, а словеначки Рачунски суд ни до дан-данас није успео да утврди на шта су тај новац (19 милиона евра) уопште потрошили. Љубљански пример је изазвао прави стампедо међу другим општинама, које су свака на свом терену хтеле да имају своје апотеке које би могле да музу и које би им служиле за „попуњавање“ рупа у буџету. Па су општине постајале или „оснивачи“ апотека, или су са другим општинама правиле споразуме о подели добити у случају када су дозволиле да нека друга „општинска апотека“ ради на „њиховом“ терену. Сва је прилика да ће последња открића словеначких државних органа описаним лошим праксама убрзо стати на пут. У Словенији.

А шта ће бити код нас? У Србији, Републички фонд за здравствено осигурање још није окончао поступак контроле рада „Апотеке Београд“. Судећи према великом интересу градоначелника Драгана Ђиласа за „добит“ апотека, као и захваљујући високом месту које „профит“ апотека има у плановима и аргументацији директорке Драгане Симић, било би велико изненађење ако и у „Апотеци Београд“ процеси комерцијализације не доведу до истих накарадних резултата, попут оних у случају „Апотека Љубљана“.

Увозимо најгору „европску праксу“

Нису градоначелник Београда Драган Ђилас, ни „Апотека Београд“ измислиле спорно манипулисање јавним новцем. Слично је већ виђено у неким ЕУ земљама. Почевши од Словеније, која је искорачила из истог екс-ју миљеа, а где је градоначелник Зоран Јанковић помоћу сарадника и пријатеља Марка Јаклича (донедавног шефа „Љубљанских лекарни“ – тамошњег пандана „Апотеке Београд“) без јавних конкурса набавио лекове у вредности 101.000 евра преко предузећа „ЛЛ Гросист“. Јаклич је, зар сумњате, био директор и те фирме. Приде је фирма „Хакл ИТ“ без јавног конкурса ућарила готово милион евра тежак посао сервисирања програмске опреме у апотекама Љубљана, после чега је око 300.000 евра „донирала“, боље речено поклонила, Заводу „Тиволи“ и вртићу „Цицибан“, чији оснивач је град Љубљана. Махинацију је разоткрио словеначки Рачунски суд. Такво пословање је оценио незаконитим, а Марко Јаклич се нашао под истрагом и Комисије за борбу против корупције. Под притиском јавности је убрзо остао и без места директора „Апотека Љубљана“, а словеначки медији су објавили да Јаклич каријеру наставља у Србији, у којој већ има неке инвестиције.

Све то је градоначелник Београда могао да сазна и приликом сусрета са градоначелником Љубљане, на пример када је 2010. године потписан споразум о братимљењу између Београда и Љубљане. Случај „Апотеке Београд“ и ставови градоначелника Драгана Ђиласа о „донацијама“ јавних завода, намећу, међутим, закључак да уместо да од ЕУ копирамо само оно што је добро и најбоље, „пословодство“ града Београда преузима само најгору европску праксу.

 

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *