Почетна / Друштво / Герой нашего времени

Герой нашего времени

Пише Стефан Каргановић

Српски медији упорно прећуткују појединости из америчког школовања Лазара Крстића, појединости које би на новог министра  могле да баце сасвим другачије светло од наметнутог

У маниру у којем јужноамеричке хунте постављају своје цивилне чиновнике, доведен је Лазар Крстић да накратко одложи крах. Сигурно не да – интензивнијим убризгавањем већ коришћених отрова – српску привреду спасе.

Уочи састанка са Пјером Лавалом српским Виши режимом („Дневник“ РТС, 14. августа 2013), методични Крстић је у шест тачака изложио програм будућег рада. Његов инвентиван план: стезање каиша. Будућег рада? Непосредно затим испоставило се да је Никола Тесла разорених српских финансија у писање програма уложио огроман интелектуални труд – упразно. На суштину најновије опсене, у злурадом званичном саопштењу, аналитички прецизно је указала странка Крстићевог презреног претходника: „спасоносни план“ Лазара Крстића у ствари је наставак нашег досадашњег рада. Недоречени закључак донедавних мародера српске привреде депресивно је јасан и беспрекорно тачан. Довођење Крстића није мотивисано намером да се стварност поштено сагледа и проблеми реше. Крстић је нова маска омражене старе политике, још један „економски убица“. Он не долази да донесе нове спасоносне идеје, него да испали финансијски „coup de grâce“ у потиљак полумртвој Србији.

 

ПОВРШНО И БЕСМИСЛЕНО Српске реакције на помпезно најављено постављење „генија са ‚Јејла‘“ и новог Николе Тесле, који пожртвовано оставља добро плаћени посао у консултантској фирми „Мекинзи“ да би послужио својој руинираној отаџбини, по обичају биле су површне и бесмислене. За многе, највећи проблем су Крстићева младост и недостатак искуства. Напротив, то је потенцијално једна од његових највећих предности. Резултати рада старијих и „искуснијих“ колега погубни су у толикој мери да ниједном жутокљунцу не би пошло за руком да оствари гори учинак. Интелигентна и морална млада особа без баласта њиховог радног искуства – нарочито у балканским подлостима – брзо би и лако научила све што је потребно.

Фундаментално питање није може ли Лазар Крстић да научи посао министра финансија, него да ли је лојалан Србији. Бар једнако колико Мехмед-паша Соколовић.

Уместо наводног програма лишеног једне једине изворне мисли, оно што Крстић српској јавности стварно дугује јесте објашњење боравка у туђини током последњих десетак година. Чињеница да је дипломирао на престижном „Јејл“ универзитету не говори ништа и не пружа одговор ни на једно питање. Бити дипломац „Јејла“ не значи бити генијалан, без обзира на шарлатанске тврдње купљених српских медија. Џорџ Буш Млађи такође је дипломац „Јејла“, али у Америци влада консензус да је најглупљи председник кога је та земља икада имала.

Крстићеви процењени интелектуални капацитети засигурно надмашују Бушове, јер у противном будно око „Младих српских лидера“ (Serbian Youth Leadership), програма амбасаде САД-а у Београду, не би га у априлу 2001. године ни запазило. Зато у Крстићевом случају право питање не гласи има ли он изванредних способности, јер да нема у њега не би био уложен ниједан цент.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. практичан пример, како се стварају већи ђаволи од њихових `учитеља`, развијањем самољубља и хвалољубља ?!

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *