Почетна / Зелене стране / Од Жила Верна до агенције НАСА

Од Жила Верна до агенције НАСА

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Кад су на сцену ступили предатори из војног бизниса, загревање Арктика је прешло у ресор „националне безбедности“, а вештина загревања  „weather modification“ постала део војног арсенала

Прошао је још један протест заказан за 25. август, на којем су народи диљем Планете изашли на тргове и рекли НЕ геоинжењеринг експериментима, тражећи да им „Велики брат“ врати плаво небо. Судећи по медијским реакцијама ништа се није догодило. Ипак, покушаћемо да надокнадимо пропуштено и пренесемо „најновије вести“, које би морале да покрену механизме за самоодбрану.

 

ПОЗАДИНА ЈЕЗИВОГ СПЕКТАКЛА Пођимо од извештаја Тарика Алија о „ватромету“ приређеном на празник 4. јули, у режији агенције НАСА. Том приликом су са острва Валопс лансиране две ракете, са задатком да „испитају глобалну електромагнетну струју ветрова Земљине јоносфере“. Већа ракета Black Brant V носи мерне инструменте „за мерење неутралних и наелектрисаних честица у јоносфери“, док мања Terrier избацује литијум, што ће научницима омогућити да прате обрасце кретања ових струја. Шта је оно што би требало да знамо о литијуму? Литијум је коришћен као компонента у термонуклеарном оружју, високо је реактиван и запаљив, а у контакту са влажним ваздухом кородира, претварајући се у прах. Литијум карбонат је коришћен као лек солваy 4492 за биполарне поремећаје, а очекиване реакције после запрашивања литијумом су умор, премор, главобоља, гушење, дијареја, мука и повраћање, конфузија, летаргија. Труднице могу да очекују трајне последице на плоду. Већа количина удахнутог литијума изазива запаљење плућа и срчани удар.

Следећу вест нам је донео Dane Wiggington, коаутор филмова Ко нас то и зашто запрашује? износећи податке из извештаја агенције НАСА о повећаном нивоу метана који избија из пукотина на арктичком леду, насталом услед наглог пораста температуре. Ако се загревање не заустави очекује се неконтролисано ослобађања метана заробљеног у пермафросту (залеђени слој земље у сибирским тундрама), што ће довести до додатног раста температуре.

Добили смо још једну, медијски неатрактивну вест, од бившег сенатора из Јужне Дакоте о тромесечним вежбама удружених међународних оружаних снага (укључујући руске), праћеним активностима у вези са ФЕМА камповима – аветињским логорима непознате намене коначно стављеним у функцију. У њих се допремају милиони вакумираних следовања воде, суве хране и санитетског материјала, а школска деца се одводе на тродневни дриблинг за упознавање са вештином преживљавања. Те последње седмице септембра биће тестиран и систем за алармирање, а Обама за 29. септембар најављује „први глобални експеримент везан за сателитске везе и комуникације“, уз обећање да ће се ускоро обрачунати са климатским променама и свим непријатељима царства демократије.

За сада је немогуће прозрети позадину овог језивог спектакла, нити је извесно како ћемо се изборити са пакетима литијума и метана, али се са сигурношћу зна да је топљење Арктика изазвано намерно, удруженим снагама моћних компанија и САД-а, не искључујући руски допринос, с обзиром на то да је ХААРП изграђен на рушевинама совјетске технологије и Руске радарске станице Краснојарск (РЛС) урушене удруженим снагама Горбачов-Јељцин-Шеварднадзе. Запад је откупио читаве тимове из фирми обучених за програмирање ове технологије. Уложени новац у ово оружје гарантује да ће бити и употребљено.

 

[restrictedarea]

ПЛАНОВИ ЗА ТОПЉЕЊЕ АРКТИКА Подсећамо да је идеја о контроли климе зачета у глави Жила Верна, чији се роман „Куповина Северног пола“ бави намерама једног бизнисмена да купи Арктик и уз помоћ „топа“ промени нагиб земљине осе, како би свој посед претворио у атрактивну туристичку дестинацију и „поправио“ климу на земљи. Вернову машту су, у наредним деценијама, превазишли научници. У сваком погледу.

Међу првима се јавио харвардски геолог Натаниела Шалера, са предлогом да се топла курошио струја из Северног Пацифика, преко Беринговог мореуза усмери ка леденом континенту; њујоршки индустријалац Карол Л. Рикер предлаже изградњу гигантског мола на Њуфаундленду, ради преусмеравања голфске струје ка Арктичком базену, предлажући и узгредно померање земљине осе. Медији су ову идеју окарактерисали као „занимљиву“. Немачки физичар Херман Оберт предлагао је изградњу гигантског огледала, постављеног на свемирску станицу, ради усмеравања сунчеве енергије ка Земљи. Ово би довело до топљења леда и ослобађања морских путева до сибирских лука. Џулијан Хаксли, некадашњи генерални секретар УНЕСКО-а, предлагао је да се отопљавање обави уз помоћ експлозије атомске бомбе изнад поларних региона, уз коментар медија да се ради о „сјајној, новој идеји“! Хари Векслер је 1962. проучавао могућност разарања озонског омотача (уз помоћ хлора и брома), предлажући да се ово изведе уз помоћ детонације 10Х бомби у Арктичком океану (објављено у Научном магазину, 1958). Инжењер Аркадиј Маркин је 1958. предложио да САД и СССР саграде гигантску брану дуж Беринговог мореуза, и уграде пумпе на нуклеарни погон, којима би потерали топлу пацифичку струју према Арктичком мору, а нафтни инжењер ПМ Борисов, преферира варијанту посипања угљене прашине изнад Арктика и Гренланда!

Кад су на сцену ступили предатори из војног бизниса, загревање Арктика је прешло у ресор „националне безбедности“, а вештина загревања  „weather modification“ постала део војног арсенала, омогућивши им да неометано наставе са поигравањем Теслиним научним легатом и плазма технологијом. Улога нацистичких научних магова из операције „спајалица“, убачених у лабораторије агенције НАСА, незаобилазна је и у овој трагичној епизоди цивилизације на издисају. За њихову безбедност и неометани рад побринула се Империја, доносећи Акт о националној безбедности, којим је легализовано стварање агенција ЦИА – задужене да наци-лабораторије држи далеко од очију Конгреса и јавности.

У уводном тексту научног рада „Owning the Weather in 2025“, објављеног од стране Војног ваздухопловства САД-а, њ се поглавље посвећено функционисању тржишта климом: „Технологије које ће се развити у наредних 30 година биће на располагању сваком ко располаже неопходним средствима и стручношћу да модификује временске обрасце и њихове ефекте, макар на локалном нивоу… то ће бити подстицај за многе земље и групе да се укључе у програм… Модификација времена ће бити део политике САД-а, везане за националну сигурност… Програм се може изводити унилатерално или у оквиру НАТО чланица, као и чланица УН, или учешћем у коалицијама. С обзиром на то да наша политика националне сигурности за 2025. укључује и модификацију климе, то ће бити саставни део војног плана… Одговарајућа примена модификације времена (климе) може да обезбеди доминацију на бојном пољу до незамисливих размера.“

 

У СУСРЕТ ГЕОФИЗИЧКОМ РАТУ Од Верновог топа се прилично одмакло, па Министарство одбране, пројектом дефинисаним 1958, предвиђа трошкове за манипулацију облацима „како би се уз помоћ електронских ласера јонизовала или дејонизовала атмосфера изнад означеног подручја“. Планови предвиђају експерименте са натријумовим испарењима, „избациваним из млазних авиона током прелета над непријатељским земљама“, ради утицања на временске прилике. Средином деведесетих, на небу САД-а су се први пут појавиле формације облака непознате у метеоролошкој науци. Појава ових облака коинцидира са изградњом највећег јоносферског грејача на свету ХААРП (активиран 1994), да би од 2009. до 2012. био примећен појачан интензитет запрашивања изнад Северног пола. НАСА извештава о појави озонске рупе изнад поларног региона, не помињући улогу електромагнетних таласа, распоређених у оба поларна региона, у функцији задржавања топлоте у тропосфери, ради подизања површинске температуре на Земљи. Ови документи уклањају сваку сумњу да геоинжењеринг аеросоли загревају планету представљајући једини узрок „глобалног загревања“.

Највећу корист од арктичког златног телета имаће нафтни картели, нестрпљиви да се лед што брже истопи, а своју стратегију развијају уз помоћ прашине бачене у очи забринутом човечанству, организовањем међународних самита „за смањење емисије CO2“, стављајући на оптуженичку клупу још једног невино оптуженог. Наручени извештаји инспирисали су законодавце да уведу таксу на издахнути CO2, образлажући ову сјајну идеју убрзаним дисањем власника спортских бицикала који „током вожње троше више кисеоника, и сходно томе избацују више опасног CO2 од којег се топи Антарктик“.

Амерички геофизичар и сарадник агенције НАСА (1959) Gordon Mac Donald, у поглављу „Уколико не дође мир“ предвидео је да ће будућа средства за насилно решавање националних циљева зависити од човекове способности да контролише и манипулише природним амбијентом планете Земље. MacDonald је упозорио да ће „наше тренутно примитивно разумевање последица намерне промене животне средине учинити тешко замисливим свет у којем се практикује геофизички рат. У таквом ће свету – уместо нуклеарног оружја за масовно уништење – бити коришћене еколошке катастрофе.“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *