Почетна / Свет / Обрачун код геј корала

Обрачун код геј корала

за „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Аналитичари упозоравају да ЛГБТ организације финансиране из иностранства стварају ситуацију која може Русију поново да гурне у хаос, а један од њихових циљева је и формирање политичке партије

Антипутинска „геј хистерија“, која је усталасала све западне медије, само на први поглед може изгледати спонтана и изазвана бригом за људска права после усвајања некаквог закона у државној Думи Русије. Синхронизованим акцијама – у којима учествују западни спортисти, уметници, политичари и друге јавне личности – створена је снажна кампања која, на спољном плану, има за циљ дискредитацију Русије и њеног председника Владимира Путина, а на унутрашњем – даљу борбу на дезинтеграцији друштва, сејања раздора и подривања поверења народа у државни и политички врх. А све то уочи 8. септембра и важних избора за градоначелника Москве и Градску скупштину, на којој је један од кандидата и Алексеј Наваљни, коме је недавно досуђено пет година затвора због крађе државне имовине. Наравно да Наваљни нема никакве шансе у изборном судару са актуелним градоначелником Сергејом Собјањином, али уколико би овај опозиционар и пријатељ америчког амбасадора Мајкла Мекфола освојио бар 10 одсто гласова, био би то повод за нови талас протеста. Зато је у очима Запада од пресудне важности управо сада извршити атак на Путина. И само отказивање Обамине посете Москви, између осталог, вођено је управо тим мотивима.

ГЛУМА Не мање важно је и подрити Путинов рејтинг у иностранству. Требало би га представити као бруталног хомофоба, који терорише не само сопствене грађане, већ и странце на руској територији, само ако се дрзну да јавно проговоре о својој „нетрадиционалној сексуалној оријентацији“. Осим медијских удара, у низу земаља, попут САД-а, Велике Британије и Израела, одржане су акције протеста против Закона о спречавању пропаганде хомосексуализма међу малолетницима. Уследили су и позиви на бојкот свих спортских и других манифестација које се одржавају у Русији. Од недавно завршеног Светског првенства у атлетици, преко Зимских олимпијских игара у Сочију, па до СП у фудбалу 2018. године!

„Нека Олимпијада буде било где, нека буде у држави Јута или у Лилехамеру, али Путин не сме да добије подршку цивилизованог света“, завапио је британски глумац Стивен Фрај, толико гласно да је морао да га умирује и премијер Дејвид Камерон. Фрај сматра да је кршење права хомосексуалаца у Русији упоредиво са прогоном Јевреја током берлинске Олимпијаде 1936. године. Уосталом, све изречено је мање-више понављање исте матрице коју је пре неколико недеља, посредством „Њујорк тајмса“ изнео холивудски глумац ЛГБТ оријентације Харви Фирштејн. Оно на шта би у Кремљу свакако требало да обрате пажњу, јесте чињеница да хиљаду пута поновљена прича, па била она и лаж – постаје истина. И ту би се управо могла извући више него занимљива аналогија са 1936. годином. Поготово ако се иста прича лансира истовремено преко неколико најмоћнијих медија, какви су „Њујорк тајмс“ или популарни „Шоу Џеја Леноа“ (који такође подржава акције против Путина) на телевизији „Ен-Би-Си“. Управо у Леноовом програму штафету је ових дана преузео нико други до председник Барак Обама, изјавивши да нико није више од њега „увређен реториком према гејевима и лезбијкама која долази из Русије“!

[restrictedarea]

На тај начин Обама је заправо потврдио да су сви ови напади, који очигледно долазе из истог центра – иако су „извођачи радова“ наизглед из најразличитијих кругова – заправо део државне политике САД-а. Обама је још додао да ће руски тим на Олимпијади у Сочију бити ослабљен, „јер у њему неће бити спортиста припадника сексуалних мањина“! И то је тај тренутак када реторика Американаца прелази линију између истине и лажи. Не постоји никакав доказ да је било који спортиста у Русији ускраћен за било шта, чак и ако је „нетрадиционалан“. То се показало и приликом пољупца на победничком постољу атлетичарки Ксеније Рижкове и Татјане Фирове, приликом доделе златних медаља на недавном СП у Москви. И, мада су западни медији тврдили да је то некакав протест против Путина и чувене шампионке у скоку с мотком Јелене Исинбајеве – која је јавно подржала традиционалну породицу – пре ће бити да је реч о слободи изражавања.

ЛГБТ ПОЛИТИКА Међутим, постоји и друга страна ове медаље. Захваљујући наслеђу деведесетих година, у Русији је данас изузетно бројна и разграната ЛГБТ групација, преко чијих активиста Запад и покушава да изврши унутрашњи удар на Путина. И када Обама каже да је увређен реториком према гејевима и лезбијкама, ту би требало веома пажљиво повући границу између политике и људских права. На ову ситуацију много више светла баца извештај под називом „Хомополитикус“, који је пре два месеца израдио руски Центар за политичке информације. Аутор, Алексеј Мухин, упозорава да ЛГБТ организације које се финансирају из иностранства могу да створе ситуацију која ће Русију поново гурнути у хаос попут оног из деведесетих година. Један од циљева ових организација, како тврди Мухин, јесте стварање ЛГБТ политичке партије. „Они сматрају крајње неопходним да у руске школе уведу рад на инфор-

мисању ученика о толеранцији према овим темама“, наводи Мухин и оцењује да је доношење закона којим се то спречава сасвим оправдано и благовремено. Са његовим закључцима слаже се и убедљива већина Руса. Према истраживању ауторитетног Сверуског центра за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ), чак 88 одсто популације подржава Закон о забрани геј пропаганде међу малолетницима, док је седам одсто против, а пет процената није могло да одговори.

Кампања против Путина одвија се свом жестином на телевизијама „Ен-Би-Си“ и „Фокс“, док је „Си-Ен-Ен“ приметно уздржанији – вероватно због давнашњег пријатељства његовог власника Теда Тарнера и руског председника. Тако су, рецимо, готово истовремено и на „Ен-Би-Сију“ и на „Фоксу“ простор уступили двојици сенатора, демократи Чарлсу Шумеру и републиканцу Џону Мекејну. И обојица, (као) по команди, употребила су исти израз говорећи о руском председнику, називајући га „стари кагебеовац“! То је још један доказ да је кампања брижљиво испланирана у једном центру, и да нема ни говора о „забринутости за људска права“ – ако је неко уопште и поверовао у то. Шумер се најпре пожалио да Путин Американце не схвата озбиљно. Осврћући се на Обамину недавну изјаву да га Путин подсећа на „ђака који се досађује у задњој клупи“, Шумер је додао: „Ја Путина не називам ђаком из задње купе, већ насилником из школског дворишта. А једини начин обраћања према насилницима јесте отпор (…) Супротставити се Путину је веома важно зато што је он силеџија. Он је стари кагебеовац“. Шумер је још напоменуо да Путин жели да обнови руску империју тако што ће да „згази на кичму“ Америци, и да Вашингтон то не сме да допусти. И из овог цитата се види да Америку заправо боли то што Путин жели да обнови моћ Русије.

Да у овом „обрачуну код геј корала“ све, ипак, неће ићи тако глатко по Вашингтон, могли су да се увере и амерички новинари пошто им је, на њихово запрепашћење, водећи руски ЛГБТ активиста Николај Алексејев одржао озбиљну лекцију. Алексејев је упозорио да се његове изјаве изврћу како би се Русија представила у лошем светлу и изазвао политички скандал. У свом блогу на „Твитеру“ Николај је записао: „Здраво Западе! Молим да ме не сврставате у политичке активисте који агитују против Путина. Све што западни медији желе од мене да чују и што су спремни да пренесу, јесте да је Русија г…о. Не желим да учествујем у том лицемерју, нема више интервјуа. Западни медији не поштују Русију и њен народ, укључујући и ЛГБТ заједницу. То како они представљају Сочи и пропаганду хомосексуализма, то је превара.“ Између осталог, Алексејев се наљутио и када је његова колегиница, ЛГБТ активисткиња, у британском „Гардијану“ написала текст у којем је изнела потпуно измишљену причу о томе да „руска влада планира да одузме децу хомосексуалцима“.

И ово је један од примера како се прича о људским правима злоупотребљава у политичке сврхе, где често највећу штету трпе управо они за чију се „ствар“ наводно боре на Западу. И када Американци Путинову Русију упоређују са „последњим данима Вајмарске републике и почетком Трећег Рајха“, они свакако плански стварају атмосферу Хладног рата – где би непријатеља требало уништити. Зато би требало очекивати да ће Запад наставити да притиска руско руководство, захтевајући и легализацију истополних бракова. Ови процеси усмерени су пре свега ка разарању традиционалне породице и Руске православне цркве, као најстабилнијим ослонцима државе. Управо зато ЛГБТ активисти, финансирани из западних извора, чинили су окосницу протеста 2011. и 2012. године. И управо зато Американци дижу толику галаму – јер ће им нови руски закони избити из руку и ове важне адуте.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *