О непријатељском деловању и негативним појавама на Космету

Архив Србије, ф. ЦК СКС 1956-1972, Извештај је за потребе ИК ЦКС припремио Војин Лукић, републички секретар за унутрашње послове Србије (без датума на документу, али је по свему судећи реч о 1962. када је и била седница ЦКЦКС)

(Извод из књиге Славенка Терзића „Стара Србија (XIX-XX век) драма једне цивилизације“ у издању „Православне речи“ и „Историјског института Београд“, награђене „Печатом времена“ за 2012. годину)

IV
ПРИТИСАК НА ЖИВАЉ СРПСКЕ И ЦРНОГОРСКЕ НАЦИОНАЛНОСТИ СА ТЕНДЕНЦИЈОМ ДА СЕ ИСЕЛЕ ИЗ ОВЕ ОБЛАСТИ

Одмах у почетку нагласићемо да немамо потпун преглед колико се становништво српске и црногорске националности у последње време иселило. Међутим, сама чињеница да се становништво ових националности стално исељава – добрим делом због притиска који се на њега врши, показује да се ради о озбиљном политичком проблему.
У селима где заједно живи становништво српске, црногорске и шиптарске националности, шовинизам и нетрпељивост у сталном су порасту. У већини насеља шиптарски живаљ је у бројчаној већини, па самим тим и физички притисак и друга малтретирања врше се од те националности према националностима које су у мањини.
Притисак се врши у разним формама, почевши од сталних претњи – психичког притиска, до физичких напада, намерног уништавања добара, незаконитог присвајања непокретнина и томе слично. Притисак се врши и на лица шиптарске националности која хоће да купе непокретности од лица српске и црногорске националности, са тенденцијом да се насељеници присиле да непокретнине продају у бесцење, и то само оним лицима која на одређено домаћинство врши притисак . Колико се у томе отишло далеко и колико су се лица која врше притисак осилила, најбоље ће показати пример ако наведемо да се притисак врши и на породице лица која се налазе са службом у ресору унутрашњих послова на територији Космета, као и на породице активних официра ЈНА.
Гро насељеничког живља који се на Космет доселио после Првог светског рата, 1941. године протеран је са ове територије. После рата око две трећине избеглих породица нису се ни вратиле на ово подручје.
Једном броју насељеника није враћена ни земља коју су уживали пре рата. У замену су им дате необрадиве површине и на тај начин су доведени у тешку економску ситуацију.
На насељенички живаљ врши се притисак у виду претњи (говори им се да ће Космет ускоро бити припојен Албанији и да ће тада за Србе и Црногорце поново настати 1941. година, када ће сви бити истребљени), као и притисак под видовима као што су ови: пуштања стоке да уништава летину, сеча шуме, воћњака, винограда, забрањује им се употреба пољских путева, преоравају међе, скреће вода са канала за наводњавање, забрањује пуштање стоке на пашу на сеоске утрине. А било је и случајева загађивања пијаће воде у бунарима, затварање сточних појила, забрањивање омладини да пева песме на српском језику када пролази поред кућа припадника шиптарске националности, физичко нападање, силовање женске деце и томе слично. Карактеристично је да у последње време највећи број притисака, као што су напред наведени, чине малолетници (14-19 година), који се на такве радње наговарају од стране родитеља, са намером да би избегли кривична гоњења.
За последње две године са ове територије, према непотпуним подацима, иселило се преко 500 породица српске и црногорске националности. Само са територије коју обухвата Испостава Гњилане, иселило се 117 породица, (далеко већи број врши припреме за исељење). Са територије која обухвата Испостава Пећ до сада се иселило 356 породица, од којих са подручја Н00 Исток 121 породица. Најјачи притисак врши се на насељенички живаљ на подручју општина Подујево, Дреница и Ђаковица. Последњих година из већег броја села са подручја Дренице иселили су се сви насељеници. Какво је стање на територији бившег среза Ђаковица показује овај податак: пре рата на подручју овог среза живело је око 4.500 насељеничких породица. Данас их живи око 300, од којих 80 одсто врши припреме за исељење и вероватно ће се у току наредне године сви иселити.
Навешћемо један број примера из којих ће се видети какве се све врсте притисака врше и у којим облицима на насељенике.
Из села Оденовца иселио се Петровић Коста, из разлога што му је спречавано да користи пијаћу воду, забрањиван пролаз сеоским путем и на имању стално наношена пољска штета.
Из истог села иселио се Јовановић Драгољуб, јер му је стално наношена пољска штета, вршен притисак на породицу (покушај силовања жене), и томе слично. У истом селу Рамон и Фета Баша заорали су српско гробље.
Из села Корените иселио се Станко Пауновић, јер су му Авдуљ Велија и Денун забранили да се користи сеоским путем. Пауновић је наведено тужио суду, који је донео одлуку да се пут мора отворити, после чега су Денун и Велија почели Пауновићу да прете убиством, због чега се и иселио.
У истом селу Иса Ћазим и Ахмет Дураку саградили су капију на сеоском путу, затворили га да се не би могао користити у правцу засеока, где живе породице српске националности (то је једини пут који води у овај заселак, а отворен је тек по одлуци суда). Из овог села до сада се већ иселио највећи број насељеничких породица због притисака који се на њих вршио.
У селу Влашњи Весаљ Вебија и његова породица вршили су свакодневни притисак на Миленковић Саву, уништавајући му виноград, воћњак, шуму и пољске усеве. Када се Миленковић иселио, Вебија је његов воћњак присвојио без икакве надокнаде. Исти са породицом врши притисак и на Русимовић Николу. Прошле године истоварио је једну гомилу камења у његову башту, а када је Русимовић поставио питање зашто то ради, Вебија је захтевао да му Русимовић прода башту, на шта је овај пристао, али му је онда Вебија одредио и цену по којој мора да му прода башту.
Из села Великенца иселио се Јашовић Милија. На Јашовића се вршио притисак од стране Идриза Рамадана. Једном приликом Јашовић је покушао да истера са свога имања Идризову стоку, али је тада био физички нападнут од стране Идриза и његових синова. Јашовић је због тога поднео тужбу суду, али је процес изгубио, јер су сви сведоци шиптарске националности сведочили у прилог Идриза, па је Јашовић за минималну суму у односу на вредност морао да прода имање и да се исели.
Кљакић Идриз, из Коморана, иначе непријатељски настројен, захтевао је од Грубор Лазара, пред осталим члановима породице, да му поред имања прода жену и малолетну девојчицу, јер су оне, наводно, навикле да живе у тој кући, а он има довољно новца да и њих купи.
Смаиљ Даут, из Чикатова, шумар, прилази насељенику Стојнић Јови и пита га зар се још није иселио, казавши му да је пожељно да то што пре учини, јер ће му доцније бити касно или ће на главу морати да стави белу капу, па је боље да што пре бежи.
Дана, 15. августа 1961. године, упали су у воћњак Савић Спасоја, Келменди Раждија и Ука Беха и почели да га ломе. Када се Савић томе успротивио, наведени су га физички напали и претукли. Ово је приметио његов комшија Ђинђић Милорад и пошао у станицу НМ да тражи заштиту. Када су наведени приметили да Ђинђић иде у станицу НМ да их пријави, пресрели су га, премлатили и запретили му да не сме да их пријави станици Народне милиције. (Беха је кажњен са 12 дана затвора).
Бериша Рахман напао је патролу НМ, вичући: „Сви сте ви, милиционери, бандити. Шта ви хоћете?“ Рекао је да ће он Србима, који код њега раде на вршалици, дати само парче хлеба да могу да преживе, док комунистима неће дати ни мрве. (Кажњен је са 30 дана затвора од судије за прекршаје).
Синови Печар Садика, из Светље, три пута су палили стрниште у непосредној близини куће Голубовић Кате, са намером да јој запале кућу. Када је она замолила Печара да спречи своје синове, физички је нападнута.
Дана, 25. августа 1961. године, Пљаколи Реџеп и његов брат физички су напали Бубала Илију, због тога што је изгонио стоку из свог кукуруза. Бубало је толико изударан да је морао да тражи хитну лекарску интервенцију, јер су му нанете тешке телесне повреде. Њему је запрећено да се у што краћем року мора иселити.
Исти случај је био и са Тодором Здравковићем, кога је физички напао Реџеп Сагојев, када је изгонио његову стоку са своје њиве и запретио му је да се мора иселити у што краћем року.
Дана, 29. августа 1961. године, Исуф Бајрама Селим покушао је да силује 13-тогодишњу девојчицу Гашић Љубинку. (Кажњен је са 30 дана затвора).
Истог дана Караиман Шабан напао је и претукао Ристић Јагоду. Док ју је тукао, викао је: „Све ћемо вас Србе најурити за Србију. Овде вам није место. Ако нећете милом – хоћете силом.“ (Кажњен је са 30 дана затвора).
Пљакић Иљаз, из села Летанце, физички је напао и претукао ћерку Богавац Борислава, зато што је она изгонила његову стоку из своје летине. Ова је била толико претучена да је морала да буде пренета у болницу. Тужила га је суду, али од маја месеца до данас Пљакић није позван ни на саслушање.
Ејуп Нуда, из села Главника, дошао је да сече врбе на имању Симић Добросава. Када га је овај само упитао зашто то ради, физички је од истог нападнут и запрећено му је да мора што пре да се исели. Симићу су такође напали ћерку и покушали да је силују.
Код Стефановић Радисава из Доброг Дола, дошао је Љута Хајин и захтевао да му прода њиву, јер се он и онако, као и сви Срби мора да исели.
Половином децембра 1961. године насељеник Мердовић Малиша, из села Ђољ, НОО Ђаковица, када је отишао у свој гај ради сече дрва, затекао је да у истом дрва сече Бежи Химона Пашо, кога је Малиша упозорио да је то његов гај и да ту не сме да сече дрва, рекавши му: „Није ово окупација, ни 1941. година“. Како Малиша изјављује, после тога Пашо је на њега полетео секиром, вичући: „За мене је 1941. година“. Малиша је побегао из свог гаја, отишао кући, натоварио на кола сву покретну имовину и породицу, довезао их у Ђаковицу пред Општински комитет, отишао код секретара комитета и рекао му да се над њим врши такав притисак да више у селу не може опстати, због чега мора са породицом да се исели. После тога секретар Комитета послао је три члана Комитета у наведено село да изврше свој утицај, да се на Мердовића не врши притисак, после чега се Мердовић вратио у село.
На становништво српске и црногорске националности врши се притисак и распирује шовинизам и на тај начин што се организују омладинци – шиптарске националности – и ноћу одлазе на гробља где ломе и уништавају надгробне споменике.
Овакви примери су масовни. Нашим органима свакодневно стижу жалбе у којима насељеници траже заштиту, износећи да им је ограничена слобода и да не смеју слободно да располажу са својом имовином.
У вези са овим питањима углавном интервенишу само наши органи, који против извршилаца оваквих дела подносе пријаве судијама за прекршаје, који за оваква дела изгреднике обично кажњавају од 10 до 30 дана затвора. Овакве изоловане мере, које се у суштини своде на интервенцију органа НМ и то после учињеног дела – доводе до тога да је притисак на насељенички живаљ и њихово исељавање са територије Космета у сталном порасту.
Да је велики број исељења са територије Космета становништва српске и црногорске националности, и да је он у сталном порасту, најјасније показују статистички подаци о попису становништва. Када упоредимо статистичке податке из пописа који је извршен у 1953. години са подацима из пописа у 1961. години, види се да у неким општинама где се врши највећи притисак на живаљ српске и црногорске националности, данас имамо мање тога живља него што је било у 1953. години.

7 коментара

  1. Šta sada da kažem? Kada sam o tome blagovremeno pisao na stotine pisama, bila je neobjašnjiva cenzura u medijima, prikrivanje i friziranje neprijateljskog delovanja na Kosovu, Zapad. Makedonije i Juga Srbije (Srbi da ne remete bratstvo i jedinstvo)? Zbog višedecenijske kukavičke i kapitulantske politike (Srbija je pored teritorijalnog, izgubila i 100% dobijeni, medijski rat), Srbija je izbombardovana i izgubiće.predaje-poklaanja teritoriju? Sve gorenavedene šovinističke pritiske i zulume prema Srbima da se iseljavaju-beže sa Kosmeta meni su poznate i sa drugih teritorijalnih područja, a ne samo sa Kosmeta?
    Predlažem da uz naveden arhivski feljton o neprijataljskom delovanju – paralelno objavite i TV snimak “Jugoslovenske platforme o Kosovu da se zaustavi iseljavanje Srba i stvore uslovi za povratak – Savezna Skupština 1967 god (izjave diskriminisanih Srba u skupštini i Pionirskom parku)”?

    Slede nekoliko mojih “priloga” o “uzrocima, krivcima i adekvatnim merama? Ako objavite, da ne pišem džabe?

  2. (nastavak 2) Neprijateljsko delovanje na Kosmetu. Period 1950 . 2013. CILJ: Albanizacija (progon nealbanaca), otimanje teritorije. METODE: Demografska eksplozija (čije ovce tome i livada), separatistički fašizam, raznovrsni zulumi, atak na imovinu, dostojanstvo, fizičku nesigurnost…? Celokupno neprijateljsko delovanje odvijalo se i van Kosmeta gde žive Albanci. Na primer, Zapadna Makedonija. Najmerodavniji pokazatelj SU STATISTIČKI IZVEŠTAJI, ali na žalost Srbija skoro da i ne koristi “statistiku” (gde su tromesečni-šestomesečni izveptaji: pravoslavci prodaju, albanci muslimani kupuju…)- zato i gubi medijski rat, koji je prema dogadjajima na terenu na srpskoj strani? Slede primeri u Makedoniji: PERIFERNO ISELJAVANJE. Makedonci u nekim gradovima beže od Albanaca iz naselja i naseljavaju se na drugi kraj grada gde nema albanaca (Makedonci prodaju većinom ispod cene, Albanci kupuju(!)? Dali to znači da su i Makedonci prodali Makedoniju, kako se to u Srbiji i Beogradu pripisiva Kosmetskim Srbima i lepe etikete – da su prodali Kosovo (a ne da beže od separatističkog fašizma)? Zašto se Makedonci ne brane, da se ne iseljavaju, ko je kriv? Zašto se ne iseljavaju Srbi u Vojvodini (zato što nema separatističkog fašizma i enormnog nataliteta, nego postoji ramnoteža u odnosima i životu)? Na primer, pre dve godine mi je pričala žena iz Tetova da doživljavaju šovinističku netrpeljivost i provokacije, fizičku nesigurnost? U makedonsko napredno selo Vevčani Albanci iz susedna sela su hteli na silu da im otmu-sprovrdu izvorsku vodu, Uz klanicu pored rečice noću istovarili pun kamijon uginule domaće životinje (!)? Žalbe u Skoplju nisu delotvorne (kapitulacija zakona i pravde)? Nastavak…

  3. Do svega ovoga nebi doslo da je lovac na slici umesto na bespomocne fazane, pucao u levo.

  4. @ Rogljevac, (… umesto na fazane, da je pucao u levo)? Nije problem u pucanju (odbrana od separatizma mora da bude konstantno organizovana i oficijelna-narodna – da je ugrožen narod uljlučen), problem je u višedecenijskoj kapitulantsko-izdajničkoj politici Srbije prema Kosmetskim Srbima , i gore od toga, Srbija je dugogodišnjim fondovima za nerazvijeno Kosovo novčanim i materijalnim sredstvima potsticala i nagradjivala Albanski separatistički fašizam i enormni natalitet? Albanski separatisti maksimalno koriste srpski oportunizam i defanzivu i nastupaju IDEOLOŠKI (Enver Hodža: “Svaki Albanac najmanje petoro dece u porodici, ko ima manje on je neprijatelj Albanije”), AGRESIVNO, ilegalno NAORUŽANO, ORGANIZOVANO I UJEDINJENO po verskoj i političkoj osnovi? Primer:

    JA SAM kao omladinac zahtevao dozvolu za malokalibarsku pušku (otac bio pokojan), i nisam je dobio iako je moj otac 2 godine ratovao u II sv. r, i bio ranjen, imao nekoliko odlikovanja. Referenti moje nacije me omalovažavali, a na ulici pitali komšiju Albanca (koji je imao 5-6 vrste oružja) “šta će mi puška”(!)? Da sam imao pušku ne bi se iseljavao. Imao sam ogromnu energiju da se suprotstavim šovinističkom ponašanju prema pravoslavcima-hrišćanima, ali nije moglo od domaćih izdajnika. Nekoliko puta sam pokušavao ovako, jednoj devojci (pravoslavka, belo roblje) rekao sam da beži kući – da je majka traži, kada je zabradjena maramom izašla da pomete pred kapijom na ulici (pre toga je mesec dana zakjučavana katancem da ne pobegne)? Albanac je i pre nje dovodio na prevaru devojke, podvodio i nestajale…? Ali, ova zadnja me izdala. Albanac je rano ujutru kucao na mojoj porti, kad sam izašao – pretio mi je, hvalio se da je bio po zatvore u Evropske države, da ima 10 pištolja, ali komšije smo, da se ne mešam. Nakon nekoliko meseci i ta devojka je otišla (pobegla ili belo roblje) a došla druga? Albanci se uče i odnarodjavaju naše devojke, a svoje albanke čuvaju na odstojanje. Da sam imao pušku (kao da imam 10 drugara) ja bi se otvorenije suprotstavljao šovinizmu pa šta bude neka bude (što treba da radi milicija i država)? Sledi nastavak: Odbrana od separatizma?

  5. ODBRANA OD SEPARATISTIČKOG FAŠIZMA NA KOSMETU:: (da ne zamaram, neprijatno mi je, ima mnogo za pisanje, da skratim. U prvom komentaru greška: “Jugoslovenska platforma o Kosovu 1987 god”, predsednik Savez. Skupštine Ilijaz Kurteši)
    1/ Da se odbace kapitulantsko-izdajnički “Briselski dogovori” kojim se kompletno istorijski predaje-poklanja vekovna srpska teritorija Kosmet Albanskim separatistima, i poništi protivustavno postavljanje granice, i protivno (četiri) principa Saveta Evrope od 2007 god:: “nema promene granica” (a Ivica Dačić postavio granicu da preda teritoriju)?
    2/ Da se zaustavi kompletno oduzimanje-otimanje teritorije Kosmet od pravoslavne Srbije i predavanje muslimanima Albancima – što istovremeno ima znaćenje NASILNE ISLAMIZACIJE Kosmeta, što bi u budućnosti stvaralo teške posledice i sukobe imajući u vidu “tihu islamizaciju” šire prostore van Kosmeta, što je u suprotnosti sa EU integracijama i standardima. Treba otvoreno upozoriti neke EU države, na primer Francusku, da i njoj preti islamizacija dela teritorije po Kosovskom modelu (imaju sedam miliona muslimana)?
    3/ Da se pozovu na odgovornost Dačić, Vučić, Nikolić, zbog kršenje Ustava i predaju teritorije, kao i zbog defanzivne i promašene politike “povratka 250.000 hiljada proteranih Srba sa Kosmeta”? Svesno su širili verbalizam o povratku, a ne “terenski povratak, i omogućili Albancima da bez Srba prave etničku albansku državu Kosovo?
    4/ Da se uputi Zaktev Ujedinjenim nacijama za pravedno rešavanje STATUSA južne Srpske pokraine Kosmet, uz predhodni povratak 250.000 Srba, na principima dva entiteta (Srpski i Albanski), ne narušavajući integritet Srbije, po modelu Kipra (“model” Kipra je od pojedinaca EU kvalifikovan kao promašaj i greška – da bi se Srbiji otela teritorija, a srpski političari su ćutali da se ne zameraju EU parlamentarcima)? Zašto je Kiparski model promašaj? Jel je trebalo ceo Kipar dati Turcima, sigurno ne Grcima, ili napraviti jednu državu u kojoj bi Grci na dug period prošli kao Srbi na Kosovu? Jel to beogradski političari ne vide i ne znaju da kažu?
    5/ Da se povrati celokupna državna, crkvena i privatna uzurpirana i oteta imovina Srba i Srbije na Kosovu?
    6/ Da se i SPC uključi ramnopravno u odbrani integriteta Srbije, poštujući sva prava Albanaca i svih nacionalnih Zajednica po Ustavu Srbije?
    7/ Da se u budućnosti srpaka politika sprovodi na principima “pariteta i reciprociteta” u medjunacionalnim i medjudržavnim odnosima kakvi su važili po medjunarodnom konvencijom posle II svetskog rata, ali te principe Srpija nije poštovala i sprovodila, dopuštala masovnu ilegalnu emigraciju Albanaca iz Albanije na Kosmetu, tolerisala i prikrivala višedecenijski separatistički fašizam i etničko čišćenje 650.000 hiljada Srba od 45″ do danas – što je izmenulo etničku strukturu do istrebljenja Srba na Kosovu? PARITET I RECIPROCITET u svim domenima društvenog i privatnog života (Da Izrale nije sprovodio pomenute “principe” bio bi zbrisan sa geografske karte, prolazili bi kao Srbi ns Kosovu)?
    8. Da se u budućnosti obavezno prilažu tromesečni ili šestomesečni izveštaji sa Kosmeta i okolna područja o kupoprodaji nepokretne imovine izmedju Srba i Albanaca, i ako u tome nema ramnoteže, da ima dijametralne razlike, da država reaguje adekvatno i zaustavi uzroke koji suštinski predstavljaju “nevidljivo etničko čišćenje” (a krivci Srbi, prodali Kosovo(!)? Što Srbi ne Prodaju Beograd, što ne prodaju Vojvodinu – zato što nema separatističkog fašizma!? U Evropi i SAD ako se prebije i ubije neki crnac ili emigrant – dižu se demonstraccije sa parolama : RASIZAM, FAŠIZAM? Pre više meseci u Grčkoj je ubijen pakistanski azilant, diglo se 5.000 demonstrenata sa parolama “rasizam-fašizam)? Na Kosovu se decenijama Srbi prebijaju i ubijaju i uzurpira njihova imovina – otvoreno etničko čišćenje do otimanje teritorije – a nijedan srpski beogradski političar neće i ne sme da kaže da je to “separatistički fašizam”!!!??? To je dno srpskog patriotizma, što se osvetilo Srbiji (izbombardovana za džebe, za ciljeve separatističkog fašizma)?
    9. Da prestane Beograd da sprovodi medijsko-političku diskriminaciju Kosmetskih Srba, oni najbolje znaju i treba da kreiraju svoj opstanak i odbranu integriteta?
    Sledi završetak ovog komentara, možda zadnji?

  6. @Rogljevac: Poštujem tvoje zalaganje, to je jedna opcija, a postoje desetak. Nema efekta što pišem, ali nek se čuje. Smatram da je NAJBOLJA OPCIJA – IDEOLOŠKO JEDINSTVO, snaga USTAVA, ZAKONA, suvereniteta, integriteta, patriotizma? Da se potsetimo, Srbija se nikada ne uči na političkim greškama, nego ih sakriva, i zato joj se dešava (dešavaće se) rasparčavanje teritorije. Ja smatram (ubedjen sam) da su najveće (istorijske) prilike za rešavanje Kosmet. problema propuštene za vreme Slobodana Miloševića, i to:

    PRVA OPCIJA: (koju sam ja unapred zamišljao) Da je Milošević iskoristio okupljanje na Gazimestanu (imao stoprocentni medijski rat zahvaljujući Kosmetskim Srbima), da je unapred mesec dana napravio plan za povratak prognanih Srba (pozivajući se na Jugoslovensku platformu 1987 god u Saveznoj Skupštini), da je unapred tajno naoružao Kosmetske Srbe i mitingaše iz Srbije (95% Srba uz Miloševića), da je pojačao pozicije vojske i milicije, i za vreme skupa da je izdao naredjenje: 1/ Niko ne sme da stvara sukobe sa Albancima; 2/ Svi prognani Srbi koji hoće da se vrate na Kosovu neka zauzmu mesta u srpskim kućama i uzurpiranoj imovini (ja sam nameravao sa porodicom da idem), itd. Da je Milošević tako uradio – verujem da bi tada više desetina hiljada Srba sa mitinga ostalo na Kosovu i pripremalo teren za povratak ostalima. Ako Albanci napadnu agresivno – Srbi su spremni za odbranu. To bi bio gradjanski rat (srpski odbrambeni rat protiv albanskog separatističkog fašizma);

    DRUGA OPCIJA: Milošević je trebao da se drži Kosmetskih Srba, da pojača vojsku i miliciju na Kosovu, da napravi plan za povratak prognanih Srbi i krene u realizaciju, i izda naredjenje da niko od Srba ne izaziva sukobe sa Albancima. Kratko i jasno: Milošević je trebao da se drži Kosmeta, i da stvara miroljubivu politiku sa drugim republikama?

    JA SAM se lično zalagao za istinu o Kosmetu. Mnogo je da pišem. Dovoljno je da navedem nekoliko mojih parola (od 20-30 objavljene u štampi) sa transparenta na mitinzima: “Bez povratka Srba na Kosmet – izgubljena bitka”; “Albanski separatistički fašizam – destabilizatorski faktor na balkanu”; (Sa mitinga na Trgu Republike – da se zaustavi isporuka Miloševića Haškom Tribunalu): “Srbima zapadna demokratija – Albancima srpsko Kosovo”: “Nezavisno Kosovo = etnička Albanska država”?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *