Новинар у гротлу рата

Пише Наташа Анђелковић

Пакао Другог светског рата и Хитлеровог нацизма у Хејстингсовој интерпретацији неће значити корак напред у историјској науци, али ће мобилисати велики број читалаца, јер тема и начин на који је тема обрађена отварају „врата за многе кориснике“

Иако конципирана као детаљна монографија о Другом светском рату, књига „Пакао – Свет у рату 1939-1945“ није историјска студија, као што и њен аутор, сер Макс Хејстингс није историчар, него новинар и ратни извештач. Управо због тога она и јесте писана тако да најшира публика може да је чита и разуме, истовремено пратећи анализе историјско-политичког следа догађаја и исповести, записе или писма учесника и сведока овог највећег окршаја двадесетог века – војника, медицинара, радника у фабрикама ратне индустрије, сељака, домаћица, обичног становништва. Колико год да је концепт историјског штива са укључивањем гласова обичног народа био нов или другачији у односу на стандардне историјске књиге, зачудо (или пак очекивано) у двотомном делу Макса Хејстингса он представља најслабији део. Писма војника својим мајкама или женама, писма жена својим мужевима на фронту, разноразне изјаве анонимних лица о животу у окупацији или на фронту, не доносе жељену илустрацију живота људи у рату већ делују као клишеи и општа места усиљено уметнута у ауторово основно излагање и нарацију о овој комплексној теми.

НЕКА ДРУГА АМЕРИКА Управо Хејстингсова нарација и сведена анализа чине важан вредносни потенцијал ове књиге. За разлику од чисте историјске литературе која на научни начин представља речене догађаје и период, ова књига о рату прича причу која се лако може пратити и доноси објашњења, анализу политичких одлука, односа великих сила, положаја и судбина мањих земаља и народа, војних тактика и офанзива… Саме страхоте живота у тој свеопштој суровој кланици ишчитавају се и препознају из оваквих описа.

Пратећи ток Другог светског рата на свим фронтовима, од окупације Пољске до уласка Црвене армије и савезничких трупа у Берлин, Хејстингс настоји да одржи објективан и критички став, не либећи се да укаже на погрешне или чак погубне одлуке Савезника и енглеске владе у одређеним фазама рата, као што открива дуго времена тајене и заташкаване злочине које су у рату чинили и припадници његовог народа (Енглеза) у име борбе против нацизма. Та непристрасност која се препознаје у представљању европских актера сукоба, нажалост ишчезава када почиње описивање америчке улоге у рату.

[restrictedarea]

Интересантно је пажљиво подсећање на однос политичких снага и геополитичких преокупација великих сила у том периоду који се умногоме разликују од данашњег, али из чега данашње стање ствари произлази. Америчко држање по страни и немешање у европски сукоб одудара од слике и улоге ове земље какву је препознајемо данас, али Хејстингсово предочавање стања духа у тој земљи у време рата, који се своди на тихи, неприметни унутрашњи сукоб између народног пацифизма с једне стране и нарастајућих геополитичких и економских апетита владе с друге стране, открива процес којим је дошло до развијања и усавршавања ратне индустрије која је за кратко време надмашила Хитлерову.

ЖИВОПИСНО И ПОТРЕСНО Својеврсни портрет Источног фронта, односно улоге Русије у Другом светском рату, у Хејстингсовом излагању поред тога што је доследно објективан истовремено је и живописан и потресан. Слике замрзнутих немачких војника или совјетског становништва које умире истовремено од граната и од глади, сведочења о учесталим случајевима људождерства, као и подаци о броју и начину погубљења Стаљинових неистомишљеника и војника повратника из немачког заробљеништва, делују застрашујуће и стравично.

Питање објективности врло је интересантно у погледу представљања улоге Југославије у Другом светском рату. Сви подаци које је Хејстингс изнео, очигледно су тачни. Он објашњава околности које су претходиле немачкој окупацији земље, указује на постојање идеолошког и религијског проблема који је резултирао грађанским ратом, и без околишења или неких резерви говори о усташким злочинима над српским становништвом. Оно што је, међутим, индикативно јесте да је у књизи од два тома на хиљаду страна, поглавље о нашој (бившој) земљи заузело свега седам страна. У Хејстингсовој ратној причи заиста се ту и тамо може пронаћи по која реченица која говори о одважности југословенских партизана чији су герилски успеси и герилски рат били много значајнији и смелији од других сличних или већих покрета отпора, али то не доприноси општој слици у којој се овај фронт, иако у срцу Европе, доживљава као трећеразредни.

Пакао Другог светског рата и Хитлеровог нацизма у Хејстингсовој интерпретацији неће значити корак напред у историјској науци, али ће мобилисати велики број читалаца, како оних који прате његов историјско-публицистички рад, тако вероватно и оних који се за ову врсту литературе не занимају много, јер тема и начин на који је она обрађена отварају врата за многе „кориснике“.

[/restrictedarea] займ круглосуточно без отказаекапуста оформить займзайм под птс москва

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *