Нови Ђелић спава у „Дневнику“

Пише Миодраг Зарковић

Срам да буде Емира Бекрића. Нашао да осваја бронзану медаљу баш у четвртак, 15. августа, на дан када је понос „Јејла“ Лазар Крстић био предвиђен да отвори „Дневник“! Уредништво „Дневника“ је стога, због овог подмуклог Бекрићевог подвига – оствареног на Светском првенству у Москви, а та сумњива локација неизбежно значи, како би закључила непревазиђена Бранкица Станковић, да је Бекрић сто посто имао подршку руских десничара, вероватно и Владимира Путина – било принуђено да Крстићеву „ексклузивну изјаву за РТС“ помери за минут-два, а да средишњу информативну емисију започне вешћу са Светског првенства у атлетици.
(Да Крстићу не буде нанета некаква већа штета побринуо се одмах следећи прилог, о његовим школским данима у нишкој гимназији „Бора Станковић“. О свом бившем ђаку су похвалне оцене износили његови бивши наставници, као и директорка школе, а нашло се места и за препричавање анегдоте о његовом „првом сусрету са Америком“, када је био у екипи коју је наставник енглеског изабрао да са њим отпутује у САД, у Охајо. Према томе, Бекрићева диверзија није у потпуности успела).
***
Кад смо већ код Емира Бекрића, јесте он брз, али Лазар Крстић је бржи. У првом поменутом прилогу, у тој његовој „ексклузивној изјави за РТС“ (помислио би човек да некаква јагма влада за Крстићевим изјавама, па је ето РТС успео да престигне Би-Би-Си и „Раша тудеј“ и уграби Крстићеву изјаву пре њих), новинарка Јавног сервиса је, за свог саговорника, у уводу рекла следеће:
„До пре седам дана није ни слутио да ће ускоро постати министар финансија.“
Затим је, у разговору са дотичном новинарком, Крстић открио да ће „у току следеће недеље“ бити готов план политике коју планира да спроводи. Хајде онда да сабирамо мало. Седам дана уназад Крстић није, како тврди РТС, могао ни да претпостави да ће стати на чело Министарства финансија, а најкасније седам дана касније најавио је да ће имати план и програм који ће обухватити финансијски опоравак целе државе. Математика, дакле, показује да је Лазар Крстић у стању да за највише 14 дана осмисли нацрт за спас земље која иначе грца у невољама и тешкоћама.
Да видимо да ли би Бекрић или Усеин Болт кад смо већ код атлетике, могао да престигне Лазара „Брзог Гонзалеса“ Крстића у овој дисциплини!

[restrictedarea] ***
Али, Крстић је био чак и бржи од изнетог рачуна. Није прошло ни целих седам дана, а препаметни и пожртвовани Лазар је поново био у „Дневнику“, овог пута са планом! Што значи да су сва поређења Крстића и једног његовог претходника, такође на сав глас хваљеног Божидара Ђелића, потпуно неоснована и злонамерна: Ђелић је спавао на чувеном теткином каучу, а Крстић очигледно ноћива у „Дневнику“!
Дакле, већ је у среду, 21. августа, Лазар Крстић поново гостовао у средишњој информативној емисији Јавног сервиса – иначе, био је то мудар избор датума, пошто ниједан српски спортиста није могао тог дана да му поквари славу – и тамо у разговору са новинарком Јавног сервиса изнео тај свој муњевито склепани, а можемо само да замислимо колико делотворни и спасоносни, план за српску економију. Једино је необично било то што му је новинарка помагала за време разговора, тако што је, рецимо, завршавала његове реченице у тренуцима када би се он помало збунио и спетљао. А то, некако, не може да улива спокој гледалишту. Зар није, наиме, Лазар Крстић ту да помаже нама, а не ми њему? А, како ће он то да помогне нама, ако без помоћи водитељке није у стању да заврши ни обичан одговор у интервјуу за медијску кућу која му тако срдачно пружа кров над главом у његовом првим повратничким данима у Србији.
***
Иначе, шта мислите, из које ће земље неки следећи Ђелић/Крстић да нам се врати? Из Немачке, нема друге. РТС је већ припремио терен за ту срцепарајућу причу, тако што нам је протекле седмице приказао прилог о томе како Срби воле да уче немачки језик, а да Немачка изузетно цени све вредне и паметне људе који знају немачки језик и хоће да оду у ту земљу да раде за огромне плате.
Тако би, отприлике, могао да буде препричан прилог о наводној великој потражњи за курсевима немачког језика. Реч је, наравно, о још једној бесрамној хвали Немачке, државе која је у више наврата остављала крваве трагове на нашим просторима, али је од свега тога битније то што нам је иста та Немачка прошле године испоставила своје чувене услове, међу којима је и онај чудовишни који налаже „промену свести“.
На наређеној промени свести се, као што видите, навелико ради, чак и преко телевизијских прилога који се баве, замислите, сензационалним податком да је на одређеним курсевима немачког језика број полазника ове године дупло већи него што је био прошле. Кад Ангели Меркел или њиховом парламентарцу Андреасу Шокенхофу који обожава да долази у Београд са све новим и новим заповестима, неко буде превео ту дирљиву причицу о безграничној наклоности Срба према немачком језику, и када буду сагледали чињеницу да се чак и Јавни сервис ставио у службу захтеване промене свести, неће им бити друге него да – испоставе ново паковање услова!
***
„А људи траже своју плату. Ова предимензионирана кућа образац је комунистичког предузећа. Људи сматрају да су уговори о послу доживотни. Раде колико су расположени.“
Овим дирљивим речима је своје запослене описао генерални директор Јавног сервиса Александар Тијанић, у интервјуу „Нин“-у објављеном 15. августа. И тиме је цела прича заокружена: прича о финансијским плановима и визијама, о промени свести, о „европској Србији“. Чим овдашњи људи престану да траже своју плату, свима ће бити боље. Људима посебно.
У ствари, коначно решење намеће се само по себи: нека Крстић и Тијанић замене места. Овом првом да припадне РТС, а овом другом Министарство финансија. Крстић се иовако одомаћио на Јавном сервису, где сигурно проводи више времена него врли генерални директор, а Тијанић, види се из приложеног, зна о финансијама више него што се то може научити на „Јејлу“.

[/restrictedarea]