Почетна / Свет / Наравоученија окупације

Наравоученија окупације

Зa „Печат“ из Вашингтона Небојша Малић

У самој Србији успешно је успостављен поредак који су амерички интервенционисти призивали деведесетих. Вашингтон, Берлин, Брисел и Лондон не могу више да замисле да би у Београду могли да дођу на власт политичари који би одбили да испуњавају наређења

Како се примичу општи избори 2014, опозиционе странке у Републици Српској наишле су на неочекивану подршку „невладника“ и западних амбасада. Свашта им се нуди, обећава и заборавља, само ако некако из Банских двора уклоне Милорада Додика, који се Империји изгледа лично замерио инсистирањем на Дејтонском споразуму и супротстављањем проконзулима у Сарајеву. Ако ово подсећа на својевремену опсесију Империје Милошевићем, није случајно. Свашта су годинама радили Србији, наводно само да би један човек отишао. А када је отишао, испоставило се да им мета није био он – већ Србија. Уместо инстант благостања које је требало да уследи после петооктобарске „револуције“, Србија је добила – окупацију. Која траје ево већ тринаест година.

 

КОНСТАНТА АНТИСРПСКЕ ПРОПАГАНДЕ Сваке године се од Београда тражило „још само“ ово или оно. Мало помало – нестаде Србије. Марта ове године, у Београд је дошла делегација немачких парламентараца и донела седам захтева гаулајтерима Србије. Превише је у њима паралела са аустроугарским ултиматумом из јула 1914, да би била реч о случајној подударности. Једини легитимни немачки интерес био је захтев број 2, да се пронађу и кривично гоне нападачи на немачку амбасаду. У свим осталим тачкама од Србије се захтева не само да прихвати сопствено комадање и клеветање, већ и да их прогласи добрим и пожељним. Тако се тражи да Србија укине „паралелне институције“ на Косову и Метохији и заврши процес признавања Тачијеве „државе“ отпочет Бриселским „споразумом“ о граници. Али се од Београда такође захтева да у име „помирења у региону“ догађаје у Сребреници назове геноцидом, а да Србима на Косову „промени свест“ како би ови заволели КФОР и ЕУлекс. А кад већ „мењају свест“ једном делу Срба, зашто не и свима? Зар није немачки амбасадор Мас пре три године изјавио да Срби морају да објасне својој деци да је НАТО бомбардовање било исправно, баш као што су њега учили о англо-америчком бомбардовању у послератној Немачкој?

Изједначавање Срба и Србије деведесетих са нацистичком Немачком константа је антисрпске пропаганде од почетка разбијања Југославије, па до данас. Заменом теза и отвореним измишљотинама намеће се слика да су Срби заправо измислили фашизам, а да су историјска непочинства Аустрије, Немачке, НДХ или сепаратиста деведесетих у ствари била само легитимна самоодбрана од „великосрпске агресије“ и сијасет наводних „геноцида“ планираних у Београду.

[restrictedarea]

Ова клевета, лансирана из Загреба, нашла је плодно тло међу пропагандистима на Западу у околностима када им је крај Хладног рата ускратио могућност да покажу својим родитељима – „највећој генерацији“ – да су ето и они способни за велике победе. Вашингтону је послужила као „хуманитарни“ параван за чисто геостратешко ширење на исток Европе. Берлин је, међутим, у њој видео прилику да „опере биографију“ и са себе скине историјску хипотеку за не један, него оба светска рата. Пронемачки историчари на Западу данас отворено пишу како су за избијање Првог светског рата били криви „терористички Срби“ и агресивна Русија.

Да све буде још горе, тезу о Србима као фашистима, агресорима и злочинцима неометано и некажњено већ две деценије пропагирају бројне тзв. невладине организације – које издашно финансирају западне владе, је ли – у самој Србији. Циљ њихове упорне кампање за успостављање РЕКОМ-а је да од власти Србије добију подршку да те клевете и лажи прогласе за званичну историју, чије би оспоравање постало кривично дело.

Управо то је и сврха нелегитимног Трибунала за ратне злочине, основаног пре две деценије. Такозвани Хашки суд никада није имао за циљ проналажење и кажњавање стварних виновника окрутних дела почињених током сукоба деведесетих. На страну сада што Савет безбедности УН нема право да оснива судове, у мандату овог ad hoc тела веома намерно није био злочин против мира, категорија по којој су нацисти и фашисти у Нирнбергу осуђени за започињање агресивног рата. Трибунал је међутим целокупно српско војно и политичко руководство оптужио за агресију и геноцид, по за ту прилику измишљеном принципу „заједничког злочиначког подухвата“, док су сви остали учесници у сукобима остали неоптужени, осуђени за појединачна дела или ослобођени. Далеко од права и правде, задатак Трибунала је да наметне историју по којој су Срби агресори и геноцидни злочинци, сви остали само и једино невине жртве, а НАТО витез на белом коњу који је на Балкан донео мир и благостање.

Зато изложба о „Међународним судовима, од Нирнберга до Хага“, отворена недавно у Нирнбергу, не би требало да буде изненађење, јер се савршено уклапа у ову мисију. Стављањем лажног трибунала у исти контекст и континуитет са нирнбершким, гради се легитимитет Хага, док се Нирнберг злоупотребљава за понављање клевете о наводном српском нацизму. Тиме се са Немаца скида хипотека историје, а НАТО интервенције и окупација благосиљају као „ослобођење“. То што се за данашње жртве проглашавају све листом Хитлерови савезници и виновници оригиналног холокауста, за који никада нису одговарали, одавно је одбачено као „великосрпска пропаганда“ и пориче се као орвеловска зломисао.

 

ШТА КВАРИ ИДИЛИЧНУ БАЈКУ Потрага за разлозима што је на Западу тако лако створена и општеприхваћена клевета о Србима као новим нацистима, академски је подухват. Питање од врхунског политичког и националног значаја за Србе требало би да буде како ће се они поставити према тој клевети. Хоће ли Срби пристати на наметање лажне историје и све остало што се тиме правда: отимање територије, насилна промена идентитета народа, а можда чак и нестанак српске државе? Народ можда није вољан, али у верзији „демократије“ какву у Србији примењује Запад, народ се и не пита.

Претходна власт је као један од својих приоритета поставила „промену свести“ народа, и отпочела процес прихватања лажне историје кроз проглашавање српских ослободилачких ратова „бесмисленим“, а Сребренице „геноцидом“. Ова садашња је наставила још бржим темпом, признавањем окупираних територија као државе „Косово“, најавом подршке РЕКОМ-у, а сада и причом о некаквом „Маршаловом плану“ – тако свесно или несвесно прихватајући клеветничко поређење са нацистичком Немачком.

У самој Србији, дакле, успешно је успостављен поредак који су амерички интервенционисти призивали деведесетих. Вашингтон, Берлин, Брисел и Лондон не могу више да замисле да би у Београду могли да дођу на власт политичари који би одбили да испуњавају наређења. Идиличну бајку о тријумфу доброг Запада над злим Великосрбима ремети само један детаљ: Република Српска.

Низ отворено колаборантских режима у Београду спустио је праг родољубља толико ниско, да Милорад Додик није морао да учини много да би стекао репутацију патриоте. Док се у Србији устав редовно крши, а државни врх се понаша као окупациони гаулајтери, а не власт суверене државе, премијер, а потом председник Додик успешно се супротставио диктатури низа страних намесника („високих представника“) и зауставио процес кршења Дејтонског споразума одузимањем надлежности од РС. Некада неприкосновени диктатор, „високи представник“ је данас само фигура, понајвише захваљујући бањалучким властима.

Додик, дабоме, није непогрешив. Олако се, рецимо, одбацује аутохтоност Срба у Босни и Херцеговини причом о Србији као „матици“, док је јавна подршка Борису Тадићу и Демократској странци на прошлогодишњим изборима гаф који би председник РС највероватније заборавио да може. И не би било коректно Српску сматрати зависном од опстанка једног човека на власти, пошто је преживела и прогон својих оснивача, и диктатуру „високих представника“, и две колаборантске владе. Али искуство Србије указује да су слатке речи Запада опозицији у Српској пре Тројански коњ за затирање тог последњег „реметилачког фактора“, него доказ истинске посвећености демократији, људским правима и слободи избора.

[/restrictedarea]

7 коментара

  1. Apsolutno, vrlo ISTINIT komentar koji običnim rečima objašnjava ekspanziju „četvrtog rajha“, koje belosvetski mediji /i naši/ nemaju snage da ga PROZOVU! PRANJE FAŠIZMA je vrlo moderno a i OPASNO!!




    0



    0
  2. Sve bi moglo lakše da se podnosi,kada bi vlast bila uz narod,no ona je protiv naroda,države,slobode,nije preterano reći protiv,svakog oblika slobode svoje države.Zato svoje ogorčenje reći ću kroz reči~E.Dramonda:Ko neće da misli,bogat je,ko ne sme da misli rob je“čini se da više niko ne sme izgovoriti istinu.




    0



    0
  3. Veliki Engleski pesnik Bajron,daje sve što ima od poseda i novca za slobodu Grčke,zemlje koju je voleo,a šta bi naši dali,od mukotrpno stečenog bogatstva za svoju Srbiju,koju su obogaljili?




    0



    0
  4. Kako bi,Tomas iz kempisa rekao“Doći će vreme kad ćeš želeti jedan dan ili jedan čas samo,pa da se popraviš“ali neznam hoće li ti se dati.Veliki je greh,neoprpstiv,u to veliki broj ljudi i ne sumnja,šta se čini od Srbije-naroda,Kosova,Republike Srpske,čemu pristajanje na sve,čemu ruženje svoje zemlje i naroda,čemu pristajanje na sve što je,protiv nas?Zar nisu svesni da je nama sve jasno.Zašto žele uništiti Dejtonski sporazum,zašto su uništili Rezoluciju o Kosovu?Kažu,neka pričaju šta hoće,oni idu dalje.Mislim da u glavama naših političara vlada čudna,još ne imenovana bolest.Koliko ljudi,brojčano treba da bude žrtvovano,zbog njihove samovolje?Kako je tupo i tvrdo čovečije srce,samo o sadašnjem misli,a buduće ne predviđa“.




    0



    0
  5. Poštovano uredništvo,neznam,šta je sporno u mom komentaru,koji čeka od juče,sada sam videla.Mislim,da nije u suprotnosti s tekstom,moguće,da nisam dovoljno obrazovana,za komentar na vašem sajtu i,ako su mi kristalno jasna sva zbivanja.nemam dovoljno kredibilnosti za komentar.Iskreni sam rodoljub,ljubitelj pravde,možda je i to sporno.“Pečat mi je najsvetlija tačka,nešto,bez čega ne bih mogla,zato sam pomalo povređena.




    0



    0
  6. Ova slika,našeg počivšeg predsednika,biće,jeste,i,ostaće kao najveća sramota,svakog srbina.Ova slika boli i opominje.“Malo je svetlosti u nama,pa inju često zbog nemarnosti pustimo da se utuli“,i, onda još ne opažamo,kako smo iznutra slepi!Može li neko normalan poverovati,da je šest-sedam miliona ljudi,započelo fašizam,genocidno nastrojeno,ne, ne može istoriju pisati umno bolestan čovek.Zar neko može poverovati Kandićki,Biserko,Čedi i ostalim mrziteljima Srbije.Kaže se-ružan spolja, ružan i iznutra“Devetnaest zemalja,bezrazložno bombarduje jednu malu zemlju,ničim izazvani,osim,svojim sebičnim ciljevima,pravom jačeg.Tadić,oprašta bombardovanje,ne traži odštetu,pa oni nas duže.Povlači se tužba protiv Hrvatske,a nas još više duže i ruže.Zašto mladi amerike,ne pitaju,gde su autohtoni ljudi-indijanci,zar su ih srbi pobili,gde su kule,bliznakinje,ko je dovoljno poremećen da veruje u teroriste,nadleteli neometeno vazdušni prostor,sred Amerike.Pođi kuda hoćeš,traži šta hoćeš,nema uzvišenijeg puta gore,ni sigurnijeg puta dole,od puta svetoga krsta“Slušam,vice premijera Vučića danas.Kaže“podićićemo ugled Srbije,ko sroza Srbiju,oni, što pristadoše da im Amerika postavlja min.finansija,da im baš sve diktira,samo da bi ostali na vlasti,imaju podršku šezdeset posto,dali je baš tako“?




    0



    0
  7. Izdrzi narode jos samo malo, dolazi nam uskoro Seselj!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *