Почетна / Свет / Маскирање евроскептицизма

Маскирање евроскептицизма

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Иако се то брижљиво сакрива од шире јавности, истраживања јавног мњења у земљама ЕУ недвосмислено указују на неумољиви тренд раста неповерења у бриселску Унију

Грчка јавност је затечена најновијим, шокантним податком да је домаћи јавни дуг, због којег грађани већ шест година трпе све ригорозније мере штедње, после толико мука и одрицања – уистину повећан, уместо да буде смањен. Па сад увелико премашује дуговања забележена уочи кризе. А управо је смањење дуга био разлог због којег је покренут болан програм штедње према рецепту бирократа у Бриселу, упркос масовним протестима по улицама грчких градова. Бројке су неумољиве – шестомесечни обрачун (закључно са 30. јуном ове године) открива да је Грчка данас задуженија него 2009. када је криза почела, и да је минус у благајни у односу на другу половину 2012. године увећан за 18 милијарди. У нову (2013.) годину ушла је са дугом од 303 милијарде евра; рекордно задужење у висини од 180 одсто БДП-а је, према опозиционом лидеру странке „Сириза“ Алексису Ципрасу, резултат „политике коју све време форсира премијер Андонис Самарас“. Председник водеће опозиционе странке оцењује да „Самарасова политика представља синоним за тотални банкрот“, а опозициона Комунистичка партија закључује да ће и „овај рачун платити грчки народ, а после ће се Самарас и ММФ договорити – ко је погрешио“.

Извесно је да Грчка неће моћи да савлада економске проблеме без новог отписивања дуга или веће помоћи европског Фонда за стабилност. Немачка, која је на прагу избора, о томе неће ни да чује. То је потврдила канцеларка Ангела Меркел, изјавом да „неће бити отписа дуга“. Што је довело до нове ситуације, у којој су надања становника Грчке окренута ка државама ван Европске уније, па тако шансу за излазак из кризе виде у тешњој сарадњи са Кином и Русијом. Захваљујући актуелним политичким и економским околностима, чак 48,2 одсто Грка сматра да би држава у вези са питањем инвестиција требало да развија ближе односе с Русијом, док би 45,9 одсто хтело чвршће односе са Кином.

 

[restrictedarea]

ПРИГУШЕНИ БАРОМЕТАР Сондирање пулса грчког јавног мњења показује да није уродио плодом „европски диктат“ који су званичној Атини наметнули Тројка и Брисел. Напротив – расте евроскептицизам, али не само у Грчкој; широм Старог континента јача сумња у будућност европског пројекта онако како су га замислиле архитекте Уније. У прилог томе сведоче и истраживања „Еуробарометра“, чији је задатак да мери расположење европске јавности. Негативни показатељи, међутим, нису доспели у „проевропски“ оријентисане медије чланица ЕУ, али ни ван ње. У њима, о порасту евроскептицизма у Европској унији – нема ни речи. Штавише чак се и подаци, до којих су приликом анализе стања на терену дошле ЕУ институције, на страницама „проевропских“ медија помоћу технике „спиновања“ и „креативних интерпретација“ приказују изврнуто, у лажном светлу.

Погледајмо пример „Еуробарометра“ – како пролазе његови резултати истраживања јавног мњења у европским државама? На интернет страници ЕУ која подржава инвестирање у Унију („www.investineu.com“), као и на званичној страници ЕУ („ec.europa.eu“), пише да је последње „Еуробарометрово“ истраживање показало „већу дозу оптимизма“ међу грађанима ЕУ. Извучен је податак да се шест од десет грађана ЕУ осећа „Европљанима“ и да би желели „да сазнају више о својим правима“; факат је, међутим, да више од половине становника ЕУ (54 одсто) нема појма каква су им права. Спиновање се ту не завршава, већ се тек загрева; вођство ЕУ сматра нарочито важним одговоре на основу којих јавност може закључити да је упркос све тежој кризи број оних који су оптимисти у вези са будућношћу ЕУ, у чак 19 (од 28) држава ЕУ већи од оних који су песимисти. Лансиран је и податак да скоро седам од десет Европљана (67 одсто) мисли да је „глас ЕУ важан у свету“. Неко би помислио да у Унији све врца од оптимизма и позитивизма. А да ли је тако? Одговор нам нуди пример Грчке. А ту су још Португалија, Италија, Шпанија, Словенија… У последњој се живи горе него уочи њеног уласка у ЕУ, пре девет година.

Медији у Србији, занимљиво, по правилу не извештавају о незадовољству грађана ЕУ због незапослености и све лошијег живота, али не извештавају ни о другим открићима која се могу сазнати из анкета које спроводи „Еуробарометар“. Није ништа боља слика ни у вези са питањем наших државних органа – на интернет страници Канцеларије за европске интеграције Владе Србије последња вест о једном од истраживања „Еуробарометра“ потиче из – јула 2006. године! За владину Канцеларију задужену за евроинтеграције време је, дакле, стало у тренутку када је обнародовала (данас ужасно застарелу) вест да су „грађани ЕУ све више за придруживање Србије“.

 

ТРЕНДОВИ О свим потоњим „Еуробарометровим“ истраживањима нема ни трага, ни гласа, иако на страницама ЕУ постоје свежи подаци о резултатима анкетирања о, рецимо, односу јавног мњења према ЕУ – чак и у самој Србији. А ти подаци, на пример, показују да 59 одсто грађана Србије нема поверење у ЕУ.

Права истина о расположењу јавног мњења ЕУ (и код нас) поприлично се разликује од слике коју бриселска администрација сервира својој, а спорадично и нашој јавности преко проевропских портала и медија. По окончању последњег истраживања, које је „Еуробарометар“ спровео од 10. до 26. маја ове године на узорку од 32.694 испитаника (у Србији је анкетирано 1.006 грађана), анкетари ЕУ су, између осталог, сазнали да чак 72 одсто грађана Србије сматра да је ситуација у привреди „тотално лоша“, а само 26 одсто да је „добра“. Исто истраживање показује и да 55 одсто грађана Србије верује да „најгоре тек долази“; на ЕУ у Србији „потпуно позитивно“ гледа само 39 одсто грађана, „неутрално“ око 35, док Европску унију „потпуно негативно“ види више од петине – 22 одсто упитаних. Парадоксално, ни они који су већ искусили живот „у ЕУ сновима“ – држављани 28 чланица Уније, не кипе од вере у боље сутра. Одговори житеља ЕУ на важна животна питања – рецимо о стању и будућности Уније – више су него поражавајући.

„Већина Европљана нема поверење у ЕУ“, јавља британски „Експрес“ већ у наслову, понукан резултатима последњег истраживања „Еуробарометра“. „Експрес“ се одважио на такав наслов иако су портали широм Европе у истом истраживању пронашли само „позитивно“, суперлатив до суперлатива, и ни трунку која би побудила подозрење. „Истраживање (‘Еуробарометра’) показује да расте број грађана који се супротстављају Европској унији. За председника ЕУ Хермана ван Ромпеја је право понижење, ударац, то што већина, чак 60 одсто грађана ЕУ тврди да не верује у блок од 28 држава… Дакле, готово две трећине грађана ЕУ не верује у Унију, што је скок од три одсто у поређењу са прошлом годином. Ова бројка укључује и 83 одсто грађана Кипра, 80 одсто Грка, 75 одсто Шпанаца и 71 одсто Португалаца. У Великој Британији 68 одсто упитаних не верује ЕУ. Приде је 76 одсто грађана ЕУ мишљења да њихов глас у ЕУ нема никакву тежину, што је највиши постотак од 2004. године наовамо, откако анкетари постављају то питање“, пише „Експрес“. То је несумњиво забрињавајући тренд за Унију која је основана с намером да се повећа корист од сарадње између држава, од привреде, преко здравства, до владавине права.

Иако функционери ЕУ то не воле ни да чују а још мање знају, факат је да „европски утицај у свету“ слаби. Отуда је разумљивије упозорење председника Европске комисије Жозе Мануела Бароза из априла ове године, када је болећиво приметио да „политички екстреми и популизам руше политичку подршку и друштвено ткиво Европе“, и позвао на јединство. Упркос апелу за „јединством“, све више грађана ЕУ у европским институцијама препознаје оне који спроводе атак на национални „wаy of life“ (начин живота).

 

БРИТАНСКИ УГАО Податке о порасту незадовољства унутар ЕУ увелико користе лондонски медији који подржавају референдум о изласку Велике Британије из ЕУ, уз подршку и политичара из редова конзервативаца, као и партије УКИП, која је веома утицајна и у финансијским круговима лондонског Ситија. Странка УКИП се залаже за излазак Британије из Уније, па је на свом сајту објавила да „истраживање, које је обавила ЕУ, доказује да подршка Унији опада из месеца у месец“, и да се у време када „криза евра постаје социјална криза, незапосленост и безнадежност повећавају неповерење у ЕУ“. Странка упозорава и на чињеницу да се број Европљана који су изгубили поверење у ЕУ током последњих шест година удвостручио, и подсећа да је уочи кризе, 2007. године, неповерење у ЕУ исказивало само 32 одсто упитаних. Све то ставља под упитник опстанак Велике Британије унутар ЕУ. Прикључење Велике Британије евру је гурнуто у запећак, јер би се фунте одрекло само 15 одсто Британаца. Премијер Дејвид Камерон је најавио референдум о изласку Велике Британије из Уније 2017. године, али и ту се политичка ситуација брзо мења. Најновије истраживање групе „Капа рисерч“, обављено између 9. и 13. августа на узорку од 857 испитаника, показује да 70 одсто грађана старијих од 50 година жели референдум о изласку Велике Британије из Европске уније – одмах. Исто истраживање показује да не би покидали баш све везе, већ да би се могле задржати неке споне са ЕУ, док 45 одсто испитаника мисли да ни то није потребно. Истраживање је указало и на локалне разлике – против о(п)станка у ЕУ је становништво које живи у источној Енглеској, док су у Лондону и Шкотској наклоњенији ЕУ. Упркос томе је чак 65 одсто гласача из те категорије наклоњено идеји да се референдум одржи што пре, и не слаже се са Камероновом одлуком о чекању 2017. године.

Нису занемарљиве ни класне разлике – само 16 одсто британских радника воли што су део ЕУ, док 61 одсто једва чека да Британија окрене леђа Унији. Средња класа се нећка, па би 39 одсто упитаних из тог слоја да Британија остане у ЕУ, а 61 одсто да је напусти. Уз то, финансијски кругови у Великој Британији страхују од новог пореза на финансијске трансакције (који је службени Лондон – засад – блокирао ветом), јер би на основу Лисабонског уговора тај намет могао бити наплаћен у виду „опорезивања корисника трансакција“. Брисел би тако пунио своју касу, а влада у Лондону не би могла да учини ништа у циљу заштите лондонског Ситија, финансијске жиле куцавице. Осим тога, финансијски сектор у Великој Британији, захваљујући директивама из 2010, већ спада под надлежност нове европске финансијске агенције ЕСМА. И то је један од разлога због којих Велика Британија планира да у „договору“ са ЕУ врати у своју надлежност 130 овлашћења које је својевремено предала Бриселу.

И британска штампа подвлачи да је јаз између Лондона и Брисела све дубљи. „Гардијан“, на пример, анализира међусобне односе Велике Британије и ЕУ, пронашавши и нешто „подршке британској улози у Европи“, али и „огорчење и негативност“ према унификованом европском пројекту. „Не зна се како и где ће се ово завршити. Ипак, јасно је да се, из недеље у недељу, током којих Европа пролази кроз највећу кризу, Британија и остатак ЕУ крећу у значајно различитим правцима“, оцењује „Гардијан“. Као додатни пример удаљавања Британије од ЕУ наводи се и проширење федерализације политике са економског одлучивања на спољну политику и одбрану. И британски Би-Би-Си упозорава на анализу Чарлса Гранта и Центра за европске реформе који прогнозирају да ће се због свих тих промена ЕУ ускоро поделити на три групе држава –  прву, групу „евра“ са интегрисаном привредом, банкарском унијом и контролом буџета; другу, у којој ће се наћи земље које нису у „еврозони“, али намеравају да преузму заједничку европску валуту и придруже се банкарској унији; и трећу, у којој ће бити остале чланице ЕУ. Аналитичари Би-Би-Сија се слажу да ће Велика Британија завршити у трећој групи: „Европа се мења, и то брзо. Европа ће ускоро бити много другачија конструкција од оне која је постојала 2009. године, када је криза почела.“

И док се Унија под теретом кризе и унутрашњих трвења неповратно мења, јавност у Србији, изложена прикривању података и маскирању лоших вести из Брисела, још увек верује да се креће ка ЕУ „једне брзине“ у којој, наводно, влада „све већи оптимизам“.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. као у савременом Египту, тако ни овде, европљани неће `начин живота`, који им натурају евро-унијатска „браћа“ ?! Што пре то узурпатори буду схватили, биће боље, за све ?! Залуд покушавају да релативизују оно што сви разумни виде, да се ЕУ мења – брзо и драстично – далеко од планова њених `пророка` ?! Једино у Србији, за мале `новце` могу да плате, другачију `свирку` ?!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *