Људи, послови и дани

MOMČILO KRAJIŠNIK А9465АQ D-1-11
HM Prison USK
47 Maryport Street
USK GWENT
NP 15 1 X P
WALES – UNITED KINGDOM

Писмо главном уреднику „Печата“

После тринаест и по година, проведених у разним затворима Европе, коначно се приближава дан моје слободе. У нашој отаџбини ћу се наћи (ако бог да) 30. августа или 2. септембра о. г.
А кад о слободи размишљам, размишљам о новом животу у коjем морам много тога да надокнадим и да пропуштено проживим. Знам да је то немогуће јер једна пословица каже:
„Највећу вредност на свету има време. Јер, ако вас неко казни, тукући вас, бол ће проћи. Ако вас превари и новце не врати, новац можете зарадити. Ако вас понизи, време ће понижење побрисати. Ако вам неко драгу ствар украде, имате шансу да истоветну ствар набавите. Али, ако вам неко украде време, тада сте бесповратно кажњени. Украдено време вам нико никада не можете надокнадити.“
To ме подсетило на речи мог покојног ђеда пре шест деценија, који је на питање некога да одговори; како му је живот прошао, одговорио: „Кад би млади знали како живот брзо прође многе би ствари радили другачије и паметније. Најмање што би требало да учине, да живот растегну да дуже траје. А за то је једноставан рецепт; да нигде не журе, да не раде ништа под притиском и да за себе и најближе нађу време за разговор и дружење.“
Ти си хвала богу на слободи, али слобода је велика замка јер у затвору време стане, а на слободи „таксиметар“ ради врло често а да ауто стоји. Зато није згорег да предње имаш на уму.
Међутим, не мери се време сатима него делима које човек иза себе остави. Ти си направио велико дело, a то је твој „Печат“. Дивим ти се и од срца те подржавам да наставиш макар се осећао као Сервантесов Дон Кихот. He сме човек да клоне кад пред собом види велики дебео
зид који би требало да сруши. И за то наш народ има дивну пословицу која гласи: „Тиха вода брегове руши.“
Пошто сам на крају овог „преваспитавања“ хоћу да ти од срца захвалим што си ми слао твоје новине и да те замолим да размислиш да ускоро покренеш дневне новине у Републици Српској са седиштем у Палама. Пре мог одласка у затвор тамо је излазио лист „Српско Ослобођење“. Лист је приватизован с очитом намером само да се велика продајна мрежа купи, јер је касније ова новина престала да излази. Сад је у PC (стицајем околности) у пракси монопол једног листа и једне опције, а што је за демократију погубно. Не знам колико ћу бити у стању, али радо ћу ти у томе помоћи.
Видео сам да си се укључио у издавачку делатност што је врло добро и зато желим да искористим прилику, јер ја сам економиста и на првом месту ми је да у свакој прилици нешто опослим (шалим се), да те подсетим на твоје обећање. Мој брат Мирко ми је пренео да си спреман да ми помогнеш око издавања и рекламирања једне моје књиге. С тим да је у међувремену од једне књиге постало њих већи број.
Kopиcтим прилику и да се теби и твојим дивним сарадницима захвалим за тренутке задовољства које сте ми приуштили док сам у затвору далеко од отаџбине читао ваше текстове.
Уједно те обавештавам да после завршетка овог месеца, највероватније после пријема мог писма, не би требало слати „Печат“ на моју адресу у затвору. Надам се да ћу новине у будућности моћи као и остали нормалан свет куповати на Палама, јер сам од „Печата“ већ постао зависан.
Желим ти добро здравље, јер ко има здравље и растегне време он је божји миљеник и срећан је и поред великих проблема с којима се свакодневно сусреће.
Срдачно,
Твој Момчило Крајишник
USK 7. август 2013.

Трећи човек

Амерички „Њујоркер“ објавио је причу о животу и каријери Новака Ђоковића на девет страна. Спортиста, забављач, хуманитарац, патриота и породичан човек, најпознатији Србин на свету – човек који никога не оставља равнодушним, набраја ова новина.
„Њујоркер“ Ђоковића описује као забавног момка који има „шашав смисао за хумор“. Говори течно пет језика. Верује 100 посто у животну филозофију – „Привлачиш ствари онако како размишљаш. Ти си онакав какве су ти мисли.“ Новак је најбољи тенисер света већ 85 недеља. Осим „Вимблдона“, освојио је још 36 АТП титула, укључујући три „Аустралијен опена“ заредом и један „Ју-Ес опен“. У 2011. години постигао је нешто што многи сматрају најбољом сезоном у историји тениса, забележивши 70 победа у 76 мечева. „Ђоковић је“, наводи се у овом тексту, „веома побожан и не одваја се од дрвеног крста и бројанице које је набавио у Хиландару, манастиру из12. века који је основао Свети Сава, први српски архиепископ.“

Споменик Николи Тесли

Споменик великом српском и светском научнику Николи Тесли биће крајем септембра постављен испред јединог сачуваног објекта у којем је он живео и радио – лабораторије у Шорхему у Њујорку. У агенцијској вести наводи се да ће реплика овог споменика највероватније бити постављена и у Филаделфији, поводом 200 година од доласка Срба у Америку, а ускоро би требало да почну и преговори са властима свих градова у којима је Тесла живео и стварао како би се у њима поставио по један споменик великом научнику. Истовремено постоји могућност да се исти споменик постави и у градовима у којима Тесла никада није боравио, попут Москве, Пекинга и Сиднеја.

Затворено за Обаму 

Председник Сједињених Америчких Држава Барак Обама је желео да посети Свету Гору како би обишао српски манастир Хиландар, као и Атос, али монаси тих манастира нису желели ни да чују, јављају грчки медији. Обама је према незваничним информацијама поднео захтев за посету једној од највећих православних светиња, али монаси на Светој Гори су хитно одговорили и ставили до знања америчком председнику да је „persona non grata“. Да му је одобрен улазак на Свету Гору било би прекршено једно од основних правила, а то је да је приступ манастиру Хиландар забрањен за муслиманске вернике. Претпоставља се да је ову информацију изван граница Атоса пренео Атоски старац, који је верни чувар моралних вредности и који је у световном животу био у војној служби.

Преминуо Андреј Митровић

Историчар и дугогодишњи професор београдског Универзитета Андреј Митровић, преминуо је 25. августа ове године у Београду у 77. години. Предавао је савремену историју Европе, увод у историјске студије и бројне специјализоване курсеве, а 1987. године основао је Катедру за Општу савремену историју на којој је био на челу до пензионисања. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1988. године, а за члана Црногорске академије наука и уметности изабран је 2006. године. Андреј Митровић био је уредник и оснивач више стручних часописа, један од оснивача Удружења за друштвену историју, као и уредник историјских библиотека у издавачким кућама и приређивач више књига у издањима Универзитета у Београду, САНУ, Српске књижевне задруге и других издавача. Истраживао је, држао предавања на универзитетима и учествовао на научним скуповима и пројектима у Немачкој, Италији, Аустрији, Великој Британији, Француској, Швајцарској, Бугарској, Грчкој, Мађарској, САД, као и у свим некадашњим југословенским републикама. Био је аутор више телевизијских емисија, попут серије „Време нетрпељивих“, а једно време и водитељ емисије „Кино око“. Престижну Хердерову награду за допринос историографији добио је 2001. године, медаљу „Константин Јиречек“ Друштва за Југоисточну Европу из Минхена 2004. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *