Континуитет етничког чишћења

Пише Саша Францисти

Списак Државног одвјетништва Републике Хрватске који се односи на оптужене и процесуиране за ратне злочине у Хрватској освануо је почетком јула и у српском Тужилаштву за ратне злочине. Иако је годинама уназад у Загребу упорно понављано да више нема тајних оптужница, списак  у новом, коригованом издању – има 657 нових имена

Хрватска је управо обележила (петог августа) осамнаесту годишњицу етничког чишћења и погрома над Србима. Овацијама и скандирањем дочекани су главнокомандујући у том злочину: генерали Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак. Скандирало се и на помињање имена Фрање Туђмана, креатора тог злочиначког чина и идејног творца нове државе, такође новог етничког  састава, тачније речено државе – без Срба.  А Срби приликом ове свечаности организоване у част обележавања обљетнице  нису ни поменути. Ни осамнаест година, ни две хиљаде мртвих, ни  две стотине педесет хиљада протераних није довољно да се иједан хрватски политичар осмели да на врху Книнске тврђаве изговори реч: Србин.

Мегаломански замишљен празник под називом „Дан победе, домовинске захвалности и Дан бранитеља“ дефинитвно потврђује континуитет  хрватске политике од почетка деведесетих до данашњих дана.  Немуште реченице у којима упадљиво изостаје помињање речи Србин, Срби, српско, и којима су Иво Јосиповић и премијер Милановић позивали на помирење и „пружање руке“ некима „који су били на другој страни“(?), односно „националним мањинама(?) које воле Хрватску“ су моментално изазвале салве звиждука и псовки што је поменуте навело да ипак више причају о „врхунски изведеној операцији“, Анти Готовини и „земљи брањеној по правилима рата с пуно срца и мало оружја“, а министра одбране Анту Котроманића да тријумфално закључи: „Сада смо чисти као суза.“ Тачно, то симболично каже и Хашки трибунал ослобађајућим пресудама Готовини и Маркачу, и чињенично, Хрватска је сада етнички најчистија држава у Европи. Пардон, и у ЕУ.

 

ЧЕМУ У СТВАРИ СЛУЖИ РУКА Дакле, иако хрватска политика још увек није рашчистила са основном фразеологијом у решавању спорних питања, те којој се то „другој страни“ „пружа рука“ извесно је да та рука сигурно није „рука помирења“.  Симболични голуб би у њој давно издахнуо, али зато је згодна за нешто друго. Ових дана та пружена рука доставила је најновији ажурирани списак Срба против којих је у Хрватској у току истрага или су подигнуте оптужнице за ратне злочине почињене у периоду од  1991. до 1995. године. На том списку је сада 1.557 лица, а списак садржи и преглед осуђених лица којима се у Хрватској судило у одсуству и за којима су расписане потернице.

Према извештавању медија, тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је похвалио ажурирање спискова и указао да ће то допринети решавању отворених питања на том плану. Према Споразуму српског и хрватског тужилаштва о уступању доказа, оптужени за ратне злочине који се налазе у Србији требало би да буду процесуирани пред српским правосуђем на основу доказа које би хрватско тужилаштво уступило српском, и обрнуто. Идила. Да подсетимо, пре три године на том списку је било 900 лица и отворено се сумњало да је списак много дужи. У том светлу посебно је интересантна изјава заменика српског тужиоца за ратне злочине Бруна Векарића који је 2010. присуствовао међународној конференцији у Хагу. Оптимистичан и лепо расположен Векарић је пренео оцену својих хрватских колега да је Хрватска током деведесетих отишла прешироко у оптуживању људи за ратне злочине и најаву да ће такво поступање бити кориговано. Такође је пренео и изјаву хрватског тужиоца Младена Бајића да њихово тужилаштво коригује оптужнице и смањује број оптужених.

[restrictedarea]

ШТА ИХ КОШТА ДА СЛАЖУ Колико се да приметити, „корекција“ је успешно прошла и сада већ има неколико стотина новооптужених, односно 657 оптужених лица више.  А Министарство правде и државне управе Србије је позвало све заинтересоване грађане да му се обрате и поднесу захтев како би утврдили да ли се налазе на списку осуђених у Хрватској и да ли је за њима расписана потерница.  Пуким упоређивањем датума  саопштења тужиоца Векарића и датума објављивања списка оптужених, јасно је да је хрватски тужилац  Бајић давно знао чињеницу колико је у ствари лица на том списку. Чему то служи, очигледно је. Држи избегле Србе подаље од хрватских граница, јер нико више није сигуран у то да ће ако једном пређе у Хрватску моћи и да се врати. То је очигледан доказ да оптужнице служе за одвраћање од повратка, јер извесно је да се ни ту не завршава довитљивост хрватских законодаваца. Фамозним списком су обухваћена само лица која су процесуирана, а колики су тек спискови лица над којима се спроводе предистражне радње, пет, десет хиљада? Простим увидом у списак оптужених лица и само задржавањем на годиштима рођења јасно је да се ради о одраслим људима са породицама. Ако рачунамо просечну породицу од четири члана, то је већ 6.000 људи који страхују од повратка на своја огњишта у Хрватској. Уколико постоје додатни тајни спискови број оних који се никада неће вратити увећава се за три до четири пута.

 

А СРБИЈА? На основу универзалне надлежности за гоњење починилаца кривичних дела, која је прихваћена поменутим законом, пред надлежним органима Републике Србије покренуто је више поступака и против починилаца кривичних дела ратних злочина почињених на подручју Хрватске, која нису процесуирана пред хрватским правосудним органима. По ВЕРИТАС-овим подацима, до краја марта 2012. године, пред Већем за ратне злочине Вишег суда у Београду из ове категорије процесуирано је 35 лица – ради се углавном о случајевима у којима је процесуирано више лица, као што су „Овчара“ и „Ловас“. Према подацима Тужилаштва за ратне злочине Србије (стање на дан 27. марта 2012) са хрватском је размењено укупно 54 предмета, али се не наводи колико је укупно обухваћено лица. Према ВЕРИТАС-овим подацима, до краја марта 2012. године, пред Већем за ратне злочине Вишег суда у Београду из ове категорије је 25 лица. Подаци о процесуиранима из фазе истраге су непотпуни, пошто су недоступни, али их је свакако више него оптужених и осуђених.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Avatar

    Da li tužilaštvo(Vukčević,Vekarić)ikada upitaju državno odvjetništvo Hrvatske zašto se u HrvatskojSrbima izriču po nekoliko puta veće kazne nego Hrvatima,za počinjena ista ili čak lakša kaznena djela.No, dovoljno je znati tko je bio tužitelj kad su Srbi zatvarani u Lori i drugim mjestima po Dalmaciji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *