Изборне смутње

Пише Никола Врзић

Није највећи проблем локалних избора на Косову дизајн листића на којима ће се гласати 3. новембра, већ то што ће се гласати по законима независног Косова, што ће моћи да учествују само држављани независног Косова и партије које то Косово у својим програмима признају, и што је њихов основни циљ да суверенитет те творевине прошире и тамо где га никада није било

Требало би се замислити над чињеницом да доказани заговорници независности Косова – какви су, узимамо их сада за пример због њихових недавних изјава, вашингтонски лобиста Данијел Сервер и министар спољних послова Луксембурга Жан Аселборн – предстојеће локалне изборе на северу (независног) Косова називају „кључним“ и „најважнијим“. Зашто је Вашингтону, Луксембургу, о Бриселу или Берлину да и не говоримо, баш толико стало до гласања у неке четири сеоске општине усред Балкана, и то гласања за људе који ће одлучивати о одношењу ђубрета, замени канализационих и водоводних цеви, и цени закупа пијачних тезги у тим општинама? Зар баш толико значаја они придају демократији и гласу народа? Али тај се народ, кога сад призивају да се демократски изјасни на изборима, већ гласно изјаснио; и на референдуму о одбацивању приштинских институција, одржаном у фебруару 2012. године, и на локалним изборима одржаним по законима Србије (упркос противљењу Србије) прошлог Ђурђевдана. Тако да је очигледно да ни Серверу, ни Аселборну заправо и није стало до самог гласа народа, већ до оног гласа којим ће се подржати спровођење Ахтисаријевог плана независности Косова („који је за нас Свето писмо!“, како то рече Луксембуржанин Аселборн) и којим ће се власт оних, гласањем већ одбачених приштинских институција, протегнути и северно од Ибра, на простору досад непокорених општина Косовска Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток. Јер на то се, на то повлачење суверенитета Србије зарад суверенитета независног Косова, и обавезала наша актуелна власт, Бриселским споразумом чији члан 11, уосталом, ту обавезу сасвим јасно и наводи: „Општински избори на северу ће бити одржани током 2013, уз подршку ОЕБС-а и по законима Косова и међународним стандардима.“

 

ЛИСТИЋИ И ОБМАНЕ У томе и лежи сва жалосна суштина онога што, сви они заједно, желе да се Србији и косметским Србима догоди у недељу, 3. новембра 2013. године. Све остало чему смо сада, припремајући се за тај 3. новембар, принуђени да присуствујемо, од тобожње кавге о дизајну гласачких листића – сличне примедбе осуђеника на смрт због дизајна униформи стрељачког строја који се спрема да му пресуди – до бруталног, колико и бестидног лагања о статусној неутралности избора и статусној неутралности општина које ће после тих избора бити формиране – лагања упоредивог само са тврдњом човека коме се по глави управо излила кофа воде да је потпуно сув – сва та кавга и обмањивање, дакле, представљају тек (не)вешти покушај сејања смутњи и прикривања предстојећег издавања српског Косова и Метохије његовим џелатима, Хашиму Тачију и његовим инспираторима.

Управо је расправа о дизајну гласачких листића згодан пример синхронизованог сејања смутњи и обмана. Београд, тврде из Београда, не пристаје да на листићима стоје обележја државе Косово, с Косова на то одговарају да се о обележјима на листићима уопште није ни разговарало; бије се, могло би из тога да се закључи, нека озбиљна битка за обезбеђивање статусне неутралности локалних избора на Косову. Милован Дрецун, шеф скупштинског Одбора за Космет, и Вељко Одаловић, члан српског преговарачког тима у Бриселу, како су нас и навикли, стоје у првим редовима битке. А заправо је још 26. јула Централна изборна комисија Косова (председница: Ваљдете Дака) донела Одлуку, „у складу са овлашћењима датим у члану 87 Закона бр. 03/Л-073 о општим изборима Републике Косово“, којом се „усваја дизајн, формат и садржај гласачких листића за локалне изборе који ће се одржати 3. новембра 2013. године“…

[restrictedarea]

Но, проблеми су, чак и они технички, далеко сложенији од питања да ли ће се на листићима наћи или неће наћи та обележја косовске државолике творевине (а хоће), и сва је прича о листићима, слутимо, јавности и сервирана да би се прикрили ти сложенији проблеми, при чему ту чак и не мислимо на онај основни проблем, на противуставно и једнако неприродно гашење институција Републике Србије и њихову замену институцијама Републике Косово.

Ствар је, наиме, у томе што ће на изборима за локалне органе власти у Северној Митровици (иначе, општини која ће се после 3. новембра формирати у складу са Ахтисаријевим планом), у Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку, моћи да гласају само држављани независног Косова. О томе нам сведочи Изборно правило бр. 02/2013, усвојено 2. јула ове године („Стварање, потврђивање, оспоравање Бирачког списка“), које наводи да ће право гласа имати само они који су уписани у Бирачки списак (наравно), који пак (тачка 3.1.а овог правила) представља списак „свих правно подобних бирача који су регистровани као грађани Косова у складу са Законом о држављанству“, док ће с Космета прогнани Срби моћи да гласају ако попуне формуларе у којима је обавезно уписати и број личне карте независног Косова. Ако нема личне карте, нема ни гласања, а за личну карту је, опет, потребно држављанство независног Косова…

А тек Изборно правило бр. 01/2013, усвојено истог 2. јула, о „регистрацији и раду политичких партија“… Ово правило каже да политичке партије које желе да учествују на предстојећим изборима морају да буду регистроване у Канцеларији за регистрацију политичких партија која делује у оквиру ЦИК-а, при чему је за регистрацију, осим таксе од 500 евра, канцеларији потребно доставити и програм партије (тачка 3.1.8) „који описује политичке циљеве и активности политичке партије које би требало да буду у складу са Уставом Републике Косово и важећим законима“. Што ће рећи да ће, рецимо, Социјалистичка партија Србије или Српска напредна странка – партије чији су челници коаутори Бриселског споразума из којег је све ово и проистекло – на изборима 3. новембра моћи да учествују само ако на подручју јужне српске покрајине формирају огранке који ће у свом програму, као саставни део, имати и одредбу да је Косово независна и суверена држава, онако како то већ пише у уставу Хашима Тачија и Мартија Ахтисарија.

Идејни предводник СНС-а и СПС-а, Демократска странка, већ је најавила да ће (под оваквим условом) самостално учествовати на косовским изборима 3. новембра, и хвала им макар на том искреном признању да јесу оно што смо о њима и мислили…

А да би избегле оно од чега ДС очигледно не преза сад када више није на власти – директно предизборно признање независности Косова – партије садашње власти, сасвим налик на ДС док је био на власти, покушавају да прибегну новој обмани и прикривању нечасне намере. Позивају на формирање заједничке српске листе, тобоже из бриге да се избегне расипање српских гласова, а заправо из бриге да не буде баш сасвим уочљиво да заиста нису много другачији од (с дебелим разлогом омраженог) ДС-а. Јер, у северним општинама Срби ће, захваљујући својој бројности, и без те заједничке листе бити на власти.

 

УСЛОВ БР. 6 Али време цури. И за регистрацију политичких субјеката који ће учествовати на Тачијевим изборима – 4. септембар, сходно Изборном правилу бр. 08/2013 – и за састављање коначног списка правно подобних бирача (10. октобар). А над овим кратким роковима, као претећа сенка, лежи и чувена тачка 6 оног, и даље актуелног, списка од 7 услова које су Србији још прошле јесени донели посланици немачког Бундестага предвођени Андреасом Шокенхофом; то је, подсећамо, тачка која захтева „континуиран утицај Београда на Србе на северу Косова у циљу (…) промене свести“. Примењена на садашњу ситуацију, она само може да значи, у најмању руку, директан и сасвим јасан позив највиших представника (остатка) Србије Србима на северу Косова да 3. новембра изађу на локалне изборе и гласају за Тачијеву државу, позив пропраћен и личним примером, то јест учешћем СНС-а и СПС-а на тим изборима.

Корак у том правцу начињен је ове среде, када је на састанку представника Срба са севера Косова председник Томислав Николић Србима поручио да „не би требало да очекују охрабрење за евентуални бојкот тих избора“. Иако је Приштина хитро поздравила ову поруку („Данашњи позив упућен Србима на северу говори да је Србија без сумње заинтересована да нормализује односе са Косовом и тиме отвори себи пут ка агенди европских интеграција, јер интеграција косовских Срба и стабилизовање ситуације на северу јесу главне премисе Србије на путу ка ЕУ“, изјавио је приштински шеф дипломатије Енвер Хоџај), не би требало сумњати да ће се, како се изборни рокови буду скраћивали, а противљење Срба изборима упоредо с тим опстајало, од Николића и Београда тражити још и више. Све до коначног сламања њихове свести да јесу део Србије, а не Тачијевог Косова, и сламања наше свести после којег ћемо поверовати Хашиму Тачију, Данијелу Серверу и Жану Аселборну да нам желе добро док нам комадају државу и народ, поверовати Николићевом саветнику Марку Ђурићу да су избори статусно неутрални иако се одржавају по законима независног Косова и у оквиру државног система Косова, и свима њима заједно да смо остали суви иако су нам се до последње капи исполивали по главама…

[/restrictedarea]