Долари за дисиденте

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Амерички ултиматум Владимиру Путину: мора да преда Едварда Сноудена, да изда Башара Асада, а сам да се повуче са власти, иначе може почети нови талас уличних протеста у Москви

Још један „руски опозиционар“, контроверзни блогер Алексеј Наваљни – који је политичку каријеру градио дижући револуцију против Владимира Путина по трговима и улицама и испијајући чај у резиденцији америчког амбасадора Мајкла Мекфола – на најбољем је путу да своје амбиције настави да сања у државној установи затвореног типа, са гарантована три оброка дневно. После Сергеја Удаљцова, лидера „Авангарде црвене омладине“ и „Левог фронта“, који се тренутно налази у кућном протвору због озбиљних оптужби да је организовао масовне немире у Москви уз помоћ новца грузијског режима Михаила Сакашвилија, сада је и Наваљни доспео у сукоб са законом. Због отуђивања дрвне грађе државног предузећа „Кировлес“ 2009. године, у износу од скоро пола милиона долара, Наваљни и његов компањон Пјотр Офицеров осуђени су крајем јула на пет, односно 4,5 година затвора. Власт у Русији више није спремна да „опозиционарима“ који подривају саме темеље државе и даље гледа кроз прсте ради „мира“ са Америком.

 

НЕУПОРЕДИВИ ДИСИДЕНТИ Наравно, са Запада је на Путина полетело поново дрвље и камење. Поредећи бесрамно Наваљног са Нелсоном Менделом – на чији је 95 рођендан, 18. јула, блогер осуђен – Американци, Европљани и њихови саборци углас су завапили: пресуда је још један доказ кршења људских права у Путиновој Русији! Као да не постоји 25-годишњи разводник америчке војске Бредли Менинг – човек који је „имао среће“ јер је избегао оптужбу за издају САД-а. Да је и то снашло овог војника који је „Викиликсу“ проследио хиљаде поверљивих фајлова Пентагона (између осталих и оне о убијању недужних људи у Ираку 2007), сада би, осим 120 година затвора, могао пред америчким судом да добије још и додатну доживотну робију! Овако ће млади ражаловани разводник, када негде средином 22. века изађе из затвора, моћи до миле воље да ужива сва права и слободе грађанина САД-а – под условом да му се не деси ништа горе од држања голог у кавезу, у којем је добрим делом провео протекле три године. То је, ваљда, доказ колико је америчка правда хуманија у односу на руску.

[restrictedarea]

Зато се Вашингтон и љути, јер Кремљ одбија да испоручи још једног бегунца који је открио мрачне америчке тајне – Евдарда Сноудена, бившег сарадника Централне информативне агенције (ЦИА) и Националне безбедносне агенције (НСА). И он, дакако, има среће, јер су из Беле куће свечано обећали да му неће досудити смртну казну, па, ето, може мирно да се преда. Наравно, Сноуден о томе и не помишља и пун је захвалности што му је руска држава омогућила да остане на њеној територији. Као што је и оснивач „Викиликса“ Џулијен Асанж већ месецима заробљен у еквадорској амбасади у Лондону, прогоњен од те исте „правде“ која јури Сноудена и злосрећног Менинга, а који, ипак, није имао куда да утекне.

Злобници би рекли – свако има свог Наваљног. С тим што је овај оригинални осуђен за много прозаичније ствари него што је откривање кршења закона и устава своје земље, као што је случај са Сноуденом и Менингом. Сличност би се могла наћи у томе што је и Наваљни, попут Менинга, за сада избегао оптужбе за издају земље. Мада би и Алексејеви разговори са америчким амбасадором могли да буду веома интересантни, поготово имајући у виду да је његов револуционарни сабрат Удаљцов снимљен скривеном камером како од Сакашвилијевог високог функционера тражи доларе за покретање преврата у Русији. Очито је да руски „дисиденти“ више маре за материјална блага, но за истеривање правде, попут Сноудена и Менинга. Зато су и казне у Русији, изгледа, много блаже за оне који уз помоћ странаца руше легално изабрану власт, него за оне у Америци који објаве материјалне доказе да је влада прислушкивала и убијала.

 

ТАКТИКА НЕСУЂЕНОГ „ГРАДОНАЧЕЛНИКА“ Наваљни је 17. јула, само дан пре изрицања пресуде, успео да региструје своју кандидатуру на изборима за градоначелника Москве, заказаним за 8. септембар. Пошто је свој судски процес, који је месецима вођен у граду Кирову, претворио у ријалити шоу са обиљем сцена „силаска у народ“ и претњи како се неће смирити док не казни „лопове на власти“ – Наваљни је свој рејтинг (према истраживању прозападног „Левада центра“) увећао до 14 одсто. Наравно да му неће поћи за руком да озбиљније угрози главног кандидата, актуелног градоначелника Сергеја Собјањина, који има подршку две трећине од укупно 7,3 милиона бирача Москве, али ће у наредних месец дана Наваљни имати много сати бесплатног телевизијског времена да објашњава како је жртва монтираног политичког процеса. И да се он, оснивач бројних фирми и пријатељ тајкуна и моћних губернатора, није окористио ниједним доларом од поменутих пола милиона, како гласи верзија судије Сергеја Блинова. Напротив, Наваљни је свим својим бићем посвећен разоткривању корупције и „лопова на власти“.

Њему у прилог, ако се тако може рећи, иду и саопштења подршке, која је одмах по пресуди добио од Кетрин Ештон, Карла Билта, Мајкла Мекфола, Стејт департмента, Кеј д` Орсеја и многих других пријатеља. Међу њима, и од представника немачке владе за везе са Русијом Андреаса Шокенхофа, познатог и по томе што је Београду прошле године поставио седам услова ако жели да добије „датум“, укључујући и чувену промену свести. Колико ће Наваљном помоћи ова подршка, видећемо, али је чињеница да су и руске власти повукле потез који ће му омогућити да настави трку за место градоначелника Москве. Њему је, наиме, већ следећег дана по изрицању пресуде, на предлог самог тужиоца, укинута мера обавезног притвора до правоснажности пресуде. Тако ће овај „нормални руски националиста“, како је сам себе називао, наставити своју борбу и већ позива народ да „не седи код куће“, већ да на улици и сваком месту „организовано ради“.

Повела се и расправа – да ли је процес против Наваљног политички или не. Свакако да је она потпуно излишна, јер обе стране суђење Наваљном од почетка стављају у политички контекст, на овај или онај начин. Блогер од свега, са приличном дозом успеха, прави сопствени маркетинг. А власт, иако то из разумљивих разлога пориче, истрагама над Наваљним, Удаљцовом и другима показује бар две ствари. Најпре, да је прошло време када се политичком сценом у Русији командовало из Брисела, Берлина и Вашингтона. Од сада више нема западних „светих крава“ у руској политици. И, друго, да су руски опозициони лидери, у најмању руку, исто толико огрезли у корупцију као и „лопови на власти“.

Како је и Путин у више наврата истицао: „Онај ко жели да се бори против зла и сам мора да буде беспрекоран.“А Наваљни је, очито, своје руке испрљао. Док је 2009. боравио на месту саветника губернатора Кировске области, свог друга Никите Белиха, формирао је у дослуху са другооптуженим Офицеровим посредничку фирму која је од државног „Кировлеса“ куповала дрво по сниженим ценама и препродавала по тржишним. Зато, како је поручио прес секретар руског председника Дмитриј Песков, да би Наваљни добио помиловање неопходан законски услов је да призна кривицу. Како он на то није спреман, јер би уништио каријеру дисидента, мораће да одлежи своје, под условом да другостепени суд не преиначи казну затвора на условну.

Без много околишања, пресуду Наваљном оценио је лидер Либерално-демократске партије Русије Владимир Жириновски, рекавши да подржава све одлуке руских судова којима се обрачунава са корупцијом, мафијом и петом колоном. Жириновски је нагласио да ће сви који су повезани са Западом пре или касније поћи једним од три пута: као Борис Березовски (побегао, преминуо под чудним околностима у Лондону, пошто је написао покајничко писмо Путину и замолио да се врати), као Михаил Ходорковски (осуђен на 14 година због утаје стотина милиона долара пореза) или као Владимир Гусински (побегао у Шпанију и нестао из јавности). „Пресуда Наваљном је директно упозорење нашој петој колони. То је пут за све који су повезани са Западом и раде против Русије“, оцењује Жириновски.

Владимир Путин, како се и претпостављало после његовог повратка у Кремљ маја прошле године, спреман је да се озбиљно ухвати укоштац са Вашингтоном, на шта је указивала и огорчена борба Американаца да то по сваку цену спрече. Прва следећа прилика указаће се већ 9. септембра, када ће опозиција покушати на улици да сруши победу Собјањина на московским изборима. Како упозорава Вероника Крашењиникова, генерални директор Института спољнополитичких истраживања и иницијатива, „америчка позиција своди се на следеће: Владимир Путин мора да преда Едварда Сноудена, да изда Башара Асада, а сам да се повеуче са власти“. Сви потези које руски председник вуче, међутим, указују да он ни не помишља на тако нешто. Међу првима који се у то уверио јесте амерички пријатељ Алексеј Наваљни, родом из села Бутињ, недалеко од Москве – чији градоначелник неће постати бар у наредних пет година.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Bog neka poživi Gorostasnog Vladimira Putina!

  2. HVALA TI GOSPODE STO PROBUDI VELIKOG MEDVEDA SPASIOCA PRAVOSLAVNIH…Bio je nekad CRNI DJORDJE-KARADJORDE PETROVIC….Danas je VLADIMIR PUTIN…BOG CUVA SRBE SA MAJKOM ROSIJOM…AMIN BOZE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *