Дмитриј СЕДОВ: Јарослав Хашек и будућност Србије

У роману Јарослава Хашека постоји једна епизода која описује разрушену Галицију кроз коју језди воз са новим регрутима. Опустошена и спаљена села, разрушени путеви, остаци извучене борбене технике – простирали су се где год да окренете поглед. Та велика територија, насељена Русинима, постала је жртва сукоба две цивилизације, које су немилосрдно тукле једна  дугу у жестоком сукобу.

Роману се навршава скоро сто година, а рекло би се да његове епизоде описују нашу данашњицу.

Шта се крије иза не баш паметне тежње Западне Европе да створи нову “модерну империју”? Да ли је истина да та империја неће увући у себе потпуно равноправне народе, него да ће то бити подобије упокојене Аустро-Угарске? Можда народни протести у Грчкој против политике ЕУ представљају ехо старозаветне забране да се гради Нови Вавилон?

Јер је у подсвести свих градитеља империја увек живела идеја Новог Вавилона – концентрација разних народа под њиховом управом. И увек се та градња лоше завршавала.

У крајњој инстанци, роман Јарослава Хашека и говори о томе да се сви људски покушаји изградње Новог Вавилона на земљи, завршавају крвљу и великим страдањем народа.

Али ЕУ упорно избегава да извуче поуке из историје и шије “модерно одело” у нади да ће постројити светски центар који ће бити способан да одговори на изазове будућности.

Ти планови нису заобишли ни народе Балканског полуострва, који су у великој мери обманути привлачним бајкама о благостању у Европској Унији. Те бајке су се судариле са жестоком стварношћу, о чему идеолози ЕУ више воле да ћуте.

Сада кроз процес “пробања новог модерног одела” пролази раније стабилна Србија, која је у резултату политике тог истог Запада, постала једна од најсиромашнијих земаља Европе.

Истина, нада да ће Запад који је прво опљачкао Србију, потом почети да је засипа благостањем, веома је ефемерна.

Да би схватили шта чека Србију у годинама које долазе, довољно је бацити поглед на кратку ленту о економским новостима о њој.

Ево кратких исечака из садржаја:

–       Америчка агенција за кредитни рејтинг «Fitch» известила је о смањењу прогноза рејтинга за Србију са негативним прогнозама за Србију и потврдила је да ће дугогодишњи суверени кредитни рејтинг  у иностранству и национална валута остати на нивоу “ВВ”. Негативна прогноза одражава погоршање фискалне позиције Србије и њеног спољњег финансирања, а такође и перспективе слабог економског раста” – објашњава «Fitch».

–       Нова влада је уместо фокусирања на корекцију растућег пореског дефицита и друштвеног дуга, променила закон о Централној банци, на тај начин да је подровала поверење инвеститора и може да закомпликује потписивање споразума о новом зајму са ММФ-ом – примећује се у саопштењу агенције.

–       Средња нето зарада у Србији у мају месецу износила је 41. 821 динар (363 еура), што је реално и номинално за 10% мање него у априлу текуће године – саопштава Републичка управа за статистику.

–       “Блиставе перспективе” стоје и пред српским пензионерима – од 1. октобра 2013 до 1. априла 2014. године њихова пензија ће бити повећана за 0,5%, а од октобра 2014. године и за цео проценат – саопштио је јуче министар финансија Млађан Динкић.

–       Потрошачка корпа за становнике Србије је сваким даном све скупља. Како показују резултати истраживања које је спровела агенција “Нина медија” за “РТВ Прва”, Срби све чешће одустају од куповине меса, а за куповину одеће већ недостаје новца.

–       Негативна тенденција у Србији огледа се и на пољу грађевинарства. Због ниске куповне моћи грађана и скупих кредита, не очекује се побољшање ситуације. За прва четири месеца ове године било је изграђено 40% мање станова него у истом периоду прошле године.

–       У  буџету за 2012. годину планиран је економски раст од 1,5%, а ММФ прогнозира раст од свега 0,5% у тренутку кад је ниво незапослености у Србији близу 25%, што представља један од највећих процената у Европи.

–       Влада Србије је саопштила планове о обнављању преговора са ММФ-ом који је у фебруару замрзнуо зајам од милијарду еура, тако да Србија није достигла показатеље који су обећани у буџету за 2012. годину.

Да појаснимо онима који не воле да баратају у сфери економске казуистике:

Западни партнери нису задовољни одбијањем владе Србије да заустави повишице плата и пензија. Јер ће то успорити исплату огромног спољњег дуга. А кад је тако, онда се у Србији не могу очекивати ни нове инвестиције са Запада. Намере Београда да обнови преговоре са ММФ-ом о добијању кредита од милијарду еура, припадају рубрици “није штетно желети”. Нико толики новац не даје у зајам земљи која не слуша наређења из Брисела.

Једино је Русија дала 300 милиона долара у виду пријатељске помоћи.

Политика ЕУ по питању пријема нових чланова подсећа на скупљање регрута у армију из болница у којима лежи симулант Швејк. Чак и на смрт болесног од туберкулозе регрутовали су као здравог и упутили на фронт. Сад је приступ исти – нама је потребно пушчано месо и није важно како се оно само осећа. Корист од Србије по правилу ће почети још пре њеног укључења у редове ЕУ.

Видимо да је стара мудрост пруских каплара о томе да новорегрутовани не мора бити ни  сит ни паметан, присутна и данас у пуној мери. Каплар намерава да замрзне све социјалне пакете српске владе, како би она коначно схватила “свеопште” приоритете те екипе – није најважнији животни стандард тог становништва, већ ниво дохотка монополиста. Београдски политичари ће се учити да се беспоштедно односе према својим поданицима све док они не усвоје ту науку. Исто онако као што су учили грчке политичаре, који су раније сматрани оцима нације, а данас ту нацију огољевају до голотиње. Они то не желе, али их на то присиљавају.

То је веома важна околност за народе у којима се до последњег тренутка сачувала национална солидарност. Истерати солидарност уз помоћ капларове економске палице, учинити те народе озлобљеном и безличном скупином индивидуалаца  – то је основни задатак економске политике ЕУ.

Да ли је тако жестока економска политика апсолутно неопходно “чистилиште” за улазак у ЕУ? Свакако да није! Водеће земље ЕУ себи лако праштају огромне спољне дугове. Но, разлика је у томе да ти монструми узимају дуг и због тога их не боли глава, а Србија се мора научити да дуг враћа без обзира на све. Макар и цркла од глади. Тако се и догађа да се болесни и исцрпљени српски регрут дресира на плацу пруског каплара.

Нацију траумирану поразом у рату и отетом територијом, лакше је проћи гусеницама економског диктата. Тим пре што је велики део њене елите доведен у заблуду бајкама о равноправном партнерству у ЕУ.

Капитализам не би био капитализам уколико не би предложио српској привреди угодне услове за улазак и прилагођавање у ЕУ.

Наравно, кад-тад ће у малокрвну Србију потећи танак млаз инвестиција из ЕУ, исто онако као што су текли у Бугарску, Румунију, Прибалтичке земље. Но, то уопште није повод за ликовање. Све те инвестиције су угодне инвеститорима у одређеним најпрофитабилнијим областима, а никако не и за целокупну привреду земље.

За оне који хоће да завире у будућност своје земље у ЕУ, могу посетити Литванију или Естонију па се уверити како их је ЕУ од некада свестрано развијених република СССР-а  претворила у једнокуке наказе које нису способне да трче за својим лидерима.

Вредело би попричати са становницима тих република и чути од њих сурову истину о регрутацији у ЕУ.

Ипак је то велико дело, књига “Догодовштине доброг војника Швејка”. У њој је речено све о заједничком суживоту словенских и романо-германских држава у Европи.

Читајте Јарослава Хашека, он ће вам помоћи да сагледате будућност.

„Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *