Бранко Жујовић: Зашто се таји да је Србија тек „потенцијални кандидат“?

Државни секретар Министарства пољопривреде, Данило Голубовић, изјавио је 16. августа да Србија није искористила новац из ИПАРД претприступних фондова за развој села и пољопривреде, зато што још није сврстана међу кандидате за улазак у ЕУ.

Вест је у смирај еуфорије око избора Лазара Крстића за министра финансија скрајнута на медијске маргине, али је, по мени, обележила прошлу недељу. Државни секретар Министарства пољопривреде, Данило Голубовић, изјавио је 16. августа да Србија није искористила новац из ИПАРД претприступних фондова за развој села и пољопривреде, јер још није сврстана међу кандидате за улазак у ЕУ.

Средства из ИПАРД фондова доступна су само земљама кандидатима за чланство у ЕУ, а Србија је још увек формално-правно земља потенцијални кандидат, чиме јој је онемогућена акредитација за ИПАРД, појаснио је Голубовић за агенцију Бета.

Мали проевропски неспоразум

Пре тога, председник Одбора за пољопривреду Народне скупштине Републике Србије, Александар Сенић, истој агенцији изјавио је да ЕУ из ИПА фондова није одобрила десет милиона евра, за колико је Србија наводно конкурисала, од иначе доступних, опет наводно, педесет милиона. Државни секретар Голубовић на то је рекао да износ средстава из ИПАРД фондова за Србију, који су пета, делом бесповратна компонента претприступних фондова, уопште није дефинисан, иако се то у Београду оптимистично очекивало.

Види се то из Голубовићеве изјаве да је Министарство пољопривреде Србије очекивало средства, дефинисана као у случајевима Хрватске и Македоније, у процентуалном износу одређеном на основу ИПА средстава за те земље. Та очекивања износила су неколико десетина милиона евра годишње.

Голубовић је демантовао да је неспремност српске администрације и система плаћања разлог изостанка подршке из фондова ЕУ, јер је Министарство пољопривреде, израдом нацрта ИПАРД програма и реализацијом процене испунило основне захтеве акредитације за ИПАРД. По њему, “спољне околности” су утицале да поменута средства не буду доступна српској пољопривреди у овој години.

Другим речима, Србија је рачунала на педесетак милиона евра из ИПАРД фондова, али је због „спољних околности“, остала без иједног евра. Реч је о својеврсном кондиционалу, који ЕУ сваки пут нелојално уграђује у договоре са Србијом. Било да условљава, прети или формално награђује, Брисел увек, за случај евроатлантске нужде, у џепу има сигурносни вентил, златни падобран, како год назовете навику да се понешто у последњем часу дода, другачије протумачи или једноставно изигра.

Потенцијални кандидат – није кандидат

Тако је и у овом случају. Србија је статус кандидата добила почетком марта 2012. године. Одлуку је први и то на „Твитеру“ саопштио председник Европског савета Херман ван Ромпеј, уз накнадну напомену, изречену на конференцији за новинаре, да је то „значајно постигнуће” и да оно „произлази из успешног дијалога, за који су заслужне обе стране”. Одмах после њега, одлуку је, опет на „Твитеру“, потврдио Жозе Мануел Барозо, а онда су медији ударили на сва звона да је будућност стигла у Србију.

„Евроактив“, мрежно гласило ЕУ, већ шестог марта саопштава: „Уз статус кандидата за чланство, Србији се отварају ИПА компоненте три, четири и пет. То су регионални развој, људски ресурси (укључујући образовање и социјално укључивање) и развој сеоских подручја, као и првенствено кључно важна пољопривреда, која је и према проценама Европске комисије важна развојна и извозна привредна грана Србије, с моћним компаративним предностима.“

Управо је та, незграпно дефинисана „важна развојна и извозна привредна грана“, пукла 16. августа у некој врсти полемике Голубовић – Сенић, откривајући још један пар кратких ногу европских интеграција Србије. Инструмент за претприступну помоћ предвиђа помоћ земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима у спровођењу реформи на путу у ЕУ. Састоји се од пет компоненти: помоћ транзицији и изградњи институција, прекогранична сарадња, регионални развој, развој људских ресурса и рурални развој.

Земље кандидати користе све компоненте програма, док потенцијални кандидати имају право на прве две компоненте. Истини за вољу, Србија је 2012. године одлучила да формално не отвара компоненте три и четири јер је остала само једна година до краја европског финансијског оквира за период 2007 – 2013, али је, притом, договорено да пројекти у пуном обиму за компоненте три и четири иду кроз компоненту један, док би се компонента пет за 2013. годину остварила у износу од десет милиона евра, што се, као што видимо, није догодило.

Чекајући ИПА-оа

Од почетка европског пута Србије, претприступни фондови представљани су нереално, нарочито у Београду. Од њих се очекивало чудо европског прочишћења, па су демагошки приказивани као пречица за бекство из националног сиромаштва. Истина је, међутим, поражавајућа. Од ЕУ стизало је мање од двеста милиона евра годишње, а из Србије одвлачено вишеструко више.

Ако је веровати мрежној страници Делегације ЕУ у Србији, укупна издвајања из ИПА фондова за ову годину износе тек 172 милиона евра, на шта Србија додаје 28 милиона. Поређења ради, стране банке, махом из ЕУ, из Србије су прошле године према доступним подацима изнеле између милијарду и по и три и по милијарде евра, плус профит од петнаестак до тридесет милијарди динара.

Истини за вољу, промотери ЕУ у Србији појединачно су упозоравали да би се фамозна пета компонента за пољопривреду могла отворити тек 2014. године, али то је тада звучало помало као јерес. Природу претприступних фондова ЕУ можда је најбоље дефинисао Божидар Ђелић.

Упитан како Србија користи средства која добија из претприступних фондова ЕУ, Ђелић је рекао да Србија добија око 200 милиона евра годишње, али да готово две трећине те суме одлази на трошкове за европске консултатне који сарађују у изградњи институција. Само трећина тог новца додељује се пројектима који се односе на инфраструктуру. То је дефинитивно ограничена сума новца за промену стања на терену, рекао је Ђелић.

Слично је и са српским статусом. Формално, Србија је кандидат за члана ЕУ, а реално је само потенцијални кандидат који ће претприступне фондове у пуном капацитету моћи, можда, да користи од 2014. године. Али, тада почиње нови проблем. Буџет ЕУ за период 2014 – 2020. биће врло извесно смањен.

Тешко је поверовати да ће Брисел одрешити кесу за Балкан, док ЕУ финансијски грца, оптерећена дуговима и високом стопом незапослености, на Пиринејима, у Грчкој, на Апенинима, Алпима и на још доста места. На претприступне фондове до сада је отпадало 0,7 одсто буџета ЕУ.

Званичници ЕУ поштено су упозорили Београд на време да Србија и када почне да користи ИПА фондове у пуном капацитету неће добијати знатно више новца. А питање је у ствари колико је Србија до сада дала новца компанијама из ЕУ. Претходно од поменута 172 милиона евра из претприступних фондова за ову годину треба одбити трошкове консултаната о којима је говорио Ђелић, одабраних медија, невладиног сектора и параде хомосексуалаца. Када се све то зброји, Србија је у чистом минусу, али у Београду то неко треба и да каже ван магловите чиновничке расправе на тему пете ИПА компоненте.

Глас Русије

Један коментар

  1. Avatar

    Eto ga na a ja mislio da smo mi vec primljeni. Ala lazu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *