Амбасадорка Кубе Мерцедес Мартинез Валдес – Како је Куба успела

Разговарала МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Наша саговорница приводи крају своју дипломатску мисију у Србији, остављајући као ретко који дипломата пре ње безброј искрених пријатеља међу такозваним малим људима

Професионална, шармантна и пре свега добронамерна, амбасадорка Валдес је служила за пример дипломатској колонији у Београду, поготово онима који су обучавани да се у земљи домаћину понашају као газде. На бројним јавним трибинама широм Србије Мерцедес нам је откривала скривено лице Кубе, и давала наду да и у најтежим околностима борба за бољи свет има смисла.

 

Госпођо М. М. Валдес, захваљујући вама Србија већ четири године одржава живи контакт са Кубом, што је довело до драгоцене размене искустава између две земље изложене терору такозване међународне заједнице. До сада смо разговарали о бројним политички врелим темама, па су екологија и пољопривреда остале у другом плану. Прилика је да то надокнадимо.

То питање покрећемо у правом тренутку, с обзиром на то да је председник Раул Кастро недавно изјавио да „пољопривреда спада у ранг области од примарне важности за националну безбедност“. И министар спољних послова Кубе мр Bruno Rodríguez Parrilla, у свом говору пред скупштином Савета безбедности УН, којом ове године председава Куба, рекао је да не може бити равнотеже у свету без учешћа 600 милиона становника Латинске Америке и Кариба, доведених до просјачког штапа – упркос природном богатству њихових земаља. Том приликом је нагласио нужност бриге о заштити природе и пољопривреди, што у пракси увелико спроводимо. Пре неколико дана смо са Хаитијем и Доминиканом засадили заједнички расадник за будуће пошумљавање, како би се ублажиле последице тропских олуја. То је само део пројекта „Биолошки коридор Кариба“, започетог 2007. којим се превентивно припремамо за сценарио по којем ће се до 2050. ниво мора подићи за 20 цм.

Чувени еколог и политички активиста, Американац Ричард Левинс,  носилац медаље Кубанске академије наука за допринос развоју екологије и пољопривреде, већ тридесет година покушава да реши енигму Куба, питајући се „Како је Куба успела?“

Ми смо окружени непријатељском империјом, у јеку светског економског и еколошког колапса, ипак нашли сопствени пут еколошког развоја и развијамо механизме за самоодржање. При том су поштоване основне идеје: правичност и једнакост, што је уз квалитетно и свима доступно образовање дало резултате. Наша наука је отворена, некомерцијализована и усмерена ка задовољавању потреба народа. Проналазачи немају никакав монопол на сопствена открића, нити могу да их користе за личну добит – сва интелектуална добра припадају народу и размењују се у кубанским научним круговима. Одсуство трке за патентним правима омогућило нам је да не доносимо исхитрене процене, као што је то случај са ГМО. Наши научници већ скоро две деценије експериментишу са генетички модификованим организмима, али још увек не дају зелено светло за њихову производњу.

Генерални директор агенције УН за храну и пољопривреду (ФАО) José Graziano da Silva, послао је писмо захвалности Фиделу Кастру за напоре кубанског народа да испуни циљ зацртан на Самиту у Риму 1996, да се број неухрањених на планети преполови до 2015. Кастро је том приликом рекао: „Звона која данас звоне онима који свакодневно умиру од глади, сутра ће звонити за читавим човечанством уколико одбије, омане или не буде довољно мудро да их спасе.“ Који пут је одабрала Куба?

[restrictedarea]

Куба је у почетку прихватила концепт „зелене револуције“, да би се убрзо одустало од читавог пројекта, усмереног само ка енормном повећању производње, без вођења рачуна о еколошком аспекту и квалитету хране. Захваљујући економском ембаргу, нама су биле недоступне „напредне“ методе у пољопривреди, које не поштују природу, а које Запад намеће широм планете. Наши еколози већ одавно заговарају еколошку и органску пољопривреду, што подразумева избацивање пестицида, а акумулирано искуство је показало да је агроекономија продуктивна, економична и безбеднија од хемијских средстава. Институт за изучавање тропске пољопривреде Александар Хумболт развија пројекат поликултуре, микробиологије земљишта и биолошке контроле штеточина, а програмом за формирање заштићених области већ је обухваћено 25 одсто територије. Временом смо дошли до закључка да је неопходно променити досадашњу стратегију високог образовања, па смо усмерили младе ка факултетима везаним за пољопривредну производњу. Само су на Медицинском факултету остала отворена врата, зато што су медицински радници наш основни извозни производ, као и фармацеутски производи… Тренутно имамо 30.000 лекара у свету.

Кубански научници тврде да спровођење у праксу „Агенде 21“ води у регресију (високо увођење вештачког ђубрива, пестицида и механизације) и у потпуности угрожава праксу одрживе пољопривреде.

Иако смо притиснути егзистенцијалним проблемима, будно пратимо и усклађујемо своје прописе са међународним стандардима, међу којима је и Рио+5протокол, али се и критички односимо према њима. Што се тиче пољопривреде: ми смо се јасно определили за биолошки узгој хране; у тај програм је тренутно укључено 55.000 пољопривредника и 100 научника. О дометима наше теорије и праксе говори међународна награда за екологију Голдман 2010. додељена кубанском научнику Умберту Риасу из Националног института за пољопривреду. Ова награда је у рангу „зеленог Нобела“, а програм еколошки оријентисане пољопривреде усвајају индивидуални пољопривредни произвођачи, који после увида у расположиви семенски материјал сами одлучују који ће усев узгајати. Само за пасуљ постоји 200 сорти, што доприноси биодиверзитету и чувању домаћег семена. Свака област располаже банком семена, а децентрализација пољопривреде је омогућила сељацима да вишкове производа (пошто држава откупи обавезну квоту) без посредника изнесу на слободно тржиште.

Зависност од електричне енергије ублажавате пројектом „Отварање врата карипском ветру“.

После неуспелог покушаја вађења нафте из подводних извора, као и после смрти Хуга Чавеза (који је Кубу снабдевао нафтом) наши научници планирају да се Куба до 2030. значајно преоријентише на алтернативне изворе електричне енергије. Коришћење биогорива од шећерне трске није се показало као стабилан извор, па смо се окренули искоришћавању снаге ветра, али и Сунца. У провинцији Cienfuegos (300 км од Хаване), непогодној за обрађивање земље, започела је изградња једне од седам соларних фарми, са 14.000 фотонапонских панела.

Ових дана се на Куби са симпатијом и хумором спомиње 50. рођендан књижице за рационално снабдевање грађана – познате под називом „Libreta de abastecimiento“.

Libreta de abastecimiento је уведена јула 1963. и део је педесетогодишње стратегије против блокаде. Она је помогла да се обезбеди правична расподела хране за 11 милиона Кубанаца, који су на тај начин, по повлашћеним ценама, добијали пиринач, пасуљ, хлеб, кафу, јаја, месо, шећер, уље…Либрета је одиграла велику улогу у нашем животу.

Надамо се да ће после вашег одласка Србија у вама имати свог незваничног амбасадора. Наша мисија у Србији праћена је напорним радом на учвршћивању билатералних односа између наших влада и народа. Одлазимо у Хавану задовољни због обављене дужности, али и испуњени радошћу што смо упознали једну дивну земљу и стекли много пријатеља. Овом приликом изражавам нашу искрену и дубоку захвалност за небројене доказе пријатељства, којима сте нас обасипали током нашег боравка у Србији, за благонаклоност и симпатије с којима сте увек прихватали све што смо обављали у оквиру наших обавеза. Онима који верују у праведност нашег процеса, чак и уз евентуалне грешке, јер сваки процес планирају и спроводе људи, а људи греше, желим да поручим да не посустају у подршци нашим циљевима. Ми Кубанци ћемо наставити да унапређујемо нашу Кубу да буде боља отаџбина, и у тим настојањима нећемо изневерити своје пријатеље и све оне који деле уверење 11 милиона Кубанаца да је „бољи свет могућ“. Поздрављам се са свима опроштајном реченицом нашег Че Геваре – Заувек до победе! Hasta la victoria siempre!

[/restrictedarea]