Почетна / Други пишу / Валентин КАТАСОНОВ: ШПИЈУНСКИ СКАНДАЛ И ПЕРСПЕКТИВЕ „ЕКОНОМСКОГ НАТО-а“

Валентин КАТАСОНОВ: ШПИЈУНСКИ СКАНДАЛ И ПЕРСПЕКТИВЕ „ЕКОНОМСКОГ НАТО-а“

Светски медији су добили нову тему:оснивање нове зоне за слободну (бесцаринску) трговину (ЗСТ) која треба да значи  трансатлантску трговинско-економску интеграцију САД и ЕУ. Тај пројект је већ добио звучан назив: „ЕКОНОМСКИ НАТО“.  Први пут се о тој теми чуло 2011.године, али је последњих пола године она почела да се развија све већом брзином. У фебруару ове године су председник САД Барак Обама и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозу  изјавили да су спремни да почну преговоре о формирању ЗСТ. У јуну, на састанку „осморице“ у Ирској  је договорен  и датум почетка преговора – 8.јули ове године.

Укидање царина и скидање различитих ограничења може позитивно да допринесе економском развоју Европе и Америке. Истина, царина између ЕУ и САД је и сада врло ниска: просечно између 5 и 7%. Али ако се зна да се сваке године преко Атлантика пренесе  роба за више од пола билиона евра, постаје јасно: оптерећење бизниса се броји у милијардама.  На пример – европске хемијске компаније су за извоз својих производа у САД америчкој државној благајни само у 2010.години дозначиле 700 милиона евра. С друге стране, америчке хемијске компаније су Европи платили око милијарду евра.

Процена утицаја трансатлантске интеграције на економију је  противуречна. Званични  представници  САД и ЕУ дају различите цифре за  очекивани  раст  БДП-а и извоза обе стране, за раст  запослености, смањење буџетских дефицита. Често се цитирају цифре премијера Велике Британије Дејвида Кемерона, који је изјавио  да ће споразум о зони слободне трговине Европској унији омогућити да кроз неколико година постигне раст БДП-а  од око 100 милијарди фунти стерлинга (прибл. 157 милијарди долара), Сједињеним Државама – око 80 милијарди фунти,  а осталом свету – око 85 милијарди. По процени Трговинске коморе САД  укидање трансатлантских царина ће за пет година обезбедити пораст обрта између САД и ЕУ за више од 120 милијарди долара. Председник Европске комисије Барозу је изјавио да ће закључивање уговора омогућити да се БДП Европске уније повећа за пола процента. „То значи много милијарди евра годишње и десетине хиљада нових радних места“ – подвукао је шеф „европске владе“.

Наравно,  обе стране имају и друге циљеве, а не само економске. Споразум о зони слободне трговине треба да ојача позиције све старије западне цивилизације пред нападом земаља које су изван зоне „златне милијарде“. Ради се пре свега о Кини, земљама БРИКС-а и неколико других држава чија се економија развија. То Европљане узбуђује мање, али за САД представља велики проблем. Барак  Обама је више пута досада рекао да ће споразум САД и ЕУ не само проширити доступност на европско тржиште америчким компанијама,  стимулисати извоз, повећати запосленост и повољно утицати на дефицит буџета, већ ће   променити и  стратешки однос САД и Азије. Уосталом, Вашингтон више воли да политичке циљеве трансатлантске трговинске интеграције не избацује у први план.

Скептици и противници ЗСТ

 Политичари, бизнисмени и експерти се према планираном споразуму  односе различито. Прво, скептика има на обе стране Атлантика. Они не негирају да ће он имати известан позитиван интеграциони ефект и на економију САД, и на економију ЕУ, али сматрају да су цифре које се односе на очекивано повећање трговине, БДП, запосленост, увеличане. Чак и када се не би сумњало у изнете процене, тај очекивани раст би ипак био недовољан да се економија „златне милијарде“ извуче из јаме, из кризе која и даље траје.

Друго, у Европи постоје снаге које се плаше споразума о слободној трговини са Сједињеним Државама.  То су они европски политичари који не желе да „старији брат“ настави да јача. После Другог светског рата Вашингтон је, користећи механизме НАТО-а,  преузео контролу војне политике и оружаних снага Западне Европе. Трансатлантски споразум о слободној трговини се зато и посматра као „економска“ верзија НАТО-а, која ће дефинитивно Европи  да одузме суверенитет. За преговоре са Америком , како то сматрају многи европски политичари, изабран је најнезгоднији могући тренутак.  Европска унија преживљава кризу  (дужничку, буџетску, економску), те ће у таквим условима Вашингтону  бити још лакше да за себе у току преговора освоји надмоћ.

Многи медији будући споразум приказују поједностављено. Као, стране треба  да се само договоре о потпуном укидању свих увозних царина, и да тако обезбеде апсолутно слободну циркулацију роба и услуга на трансатлантском економском простору.  Међутим, при том остају многобројни нетарифни инструменти за заштиту тржишта и средства којима се подржава извоз. То су еколошки и социјални стандарди, буџетске супсидије, порези (пореске олакшице и порези који испуњавају улогу увозних царина), услови доступности кредитним ресурсима и сл.

У светској економији позиције појединих земаља на међународним тржиштима се најпре одређују преко   могућности  њихових „машина за штампање новца“, односно кроз њихове централне  банке  које имају улогу емисионих центара. У оквиру „економског НАТО-а“ Вашингтон ће имати оружје које се зове „Систем федералних резерви“. Уз све његове слабости и недостатке она има већи потенцијал него Европска централна банка.

Европски медији често подсећају на претње каква је потпуно одузимање европског тржишта  филмске индустрије од стране америчког Холивуда. У Европи се према споразуму који се припрема односе са скепсом и заштитници права потрошача, као и еколози. Посланик Европског парламента француске партије „Зелених“ Јаник Жадо  упозорава на робу која може из САД да покуља у Европу: „Ми не желимо генетски модификоване прехрамбене производе, говедину која је одрасла на хормонима, месо које је дезинфиковано хлором“. По питањима која се односе на безбедносне критеријуме за прехрамбене производе, представе Европљана и Американаца се битно разилазе.

Треће, према плановима Вашингтона и Брисела у вези са оснивањем зоне слободне трговине земље које ће бити изван њених граница се односе са великом пажњом. У случају реализације планова на њу ће отпасти око 50% светског БДП-а (осим САД  и земаља ЕУ у њој ће бити и Канада и Мексико који су већ сада чланови Северноамеричке зоне слободне трговине). Највероватније је да ће се новој интеграционој групацији придружити Аустралија  и Нови Зеланд. На тај начин  ће доћи до трговинско-економске консолидације „златне милијарде“  која ће неизбежно да искомпликује могућности економског развоја свих земаља са „друге“ стране – Кине, осталих земаља БРИКС-а,  Јапана.

Шпијунски скандал

Само што је била донета одлука да 8. јула почну  преговори о стварању  зоне слободне трговине између САД и ЕУ, када је букнуо скандал који је имао везе са именом Едварда Сноудена и сакупљањем информација о грађанима других земаља од стране америчких тајних служби. Најпре – о грађанима чланица Европске уније.

Вашингтон је прво тврдио  да је прислушкивање телефонских разговора и праћење онлајн-преписке вођено само код  обичних странаца   и само да би се предухитриле терористичке акције. Међутим, испоставило се да Американци обмањују  – „антитерористичкој провери“ су подвргавани и неки високи функционери Европске уније  и из појединих земаља из ЕУ.

Праћено је укупно 38 објеката, између осталог и штаб Европске уније у Бриселу, дипломатске мисије Европске уније и амбасаде више европских земаља у САД. Америчке агенте су највише интересовали Французи и Немци: свакодневно је прислушкивано око 2 милиона француских и 15 милиона немачких телефонирања.

Берлин и Париз су већ затражили објашњење Вашингтона. А руководилац Европског парламента Мартин Шулц је изјавио да уколико се информација потврди, то ће „нанети озбиљну штету односима Европске уније и САД“… А главна претња, како изјављује представница ЕУ за правна питања  Вивиен Рединг, наднела се над преговоре о закључивању уговора о формирању ЗСТ. Према  њеним речима, „партнери не шпијунирају један другог“.

„Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

2 коментара

  1. Ovaj izraz zaista pase „..integracioni efekat na ekonomiju usa…“ Samo neka pregovaraju, dok im svi gradovi ne proglase bankrot. Koja spacka?




    0



    0
  2. профил х

    … а оно на слици, у средини… не подсећа ли на нешто као `стаклено море`, са знаком АНТ 0 + (АХ) ???




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *