Улица Гаврила Принципа мења име у Франца Фердинанда

Београд, 3. јул 2013. године (Бе92) На данашњем заседању Скупштине града Београда одлучено је да улица Гаврила Принципа напокон промени име у Франца Фердинанда. До ове иницијативе дошло је на предлог посланика ЛДП-а који иначе немају своје посланике у Скупштини града, али имају прилично снажан утицај на њу преко појединих градских општина.
Да подсетимо, Гаврило Принцип је 28. јуна 1914. године убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, што је послужило као директан повод за крвави Први светски рат, односно Велики рат, како се тад називао, а међу Србима је дуго владала заблуда да је овај убица и терориста заправо херој јер су сматрали да тадашња Босна не заслужује оправдану анексију од стране Аустроугарске него да се тај исти Гаврило Принцип, иначе припадник ултранационалистичке српске организације „Млада Босна“, сматра борцем за ослобођење јужнословенских земаља од западноевропских сила и Турске.
Међутим, како су доказала новија историјска истраживања, али и однос данашње Србије према овим земљама, у питању је била велика заблуда — херој је Франц Фердинанд који је тог дана мучки убијен заједно са својом супругом мирно и пријатељски обилазећи Сарајево.
Ова одлука ступиће на снагу већ наредних дана, а табле ће заменити службеници Комуналне полиције и радници предузећа „Мењање табли београдских улица ДОО“ које запошљава преко 1.000 радника и фирма је која се налази у приватном власништву Марине Станојковић, иначе сестре од куме тетке млађег брата од стрица Драгана Ђиласа.
„На овај начин, ми доказујемо да смо привржени европском путу и интеграцијама и надамо се да ће овим поводом и са највишег врха бити упућено јавно извињење Аустрији због ове историјске неправде. Не заборавимо да се ближи стогодишњица од овог догађаја, те је потребно ове ставове ревидирати у што краћем року како не би затајио месец јануар“, изјавио је Ђилас овим поводом.

Жарко Обрадовић:„Не разумем ове згубидане што се шетају и заустављају саобраћај“

Београд, 2. јул 2013. године (Зета) Министар просвете, науке и технолошког развоја проф. др Жарко Обрадовић поводом данашњег протеста научних радника и још неколико организација и синдиката који су подржали овај протест, изјавио је да му никако не иде у главу зашто се од њега тражи оставка од стране сумњивих грађана који уместо да обављају свој посао усред радног дана, и то од 10 ујутру, демонстрирају тражећи од њега оставку.
„Мој случај је очито исполитизован од стране извесних појединаца који себе сматрају научницима, а све у циљу да се доведе у сумњу кредибилитет моје личности. Ако је неко научник онда сам то ја, у шта се можете уверити кратким прегледом у моју радну биографију. Да постоји било какав разлог за моју оставку, ја бих је први тражио од самог себе. Какве везе с науком имају људи који у по бела дана марширају улицама, ометајући саобраћај, носећи којекакве транспаренте, насмејани и весели? Наука је грана привреде која тражи велика одрицања, рад и самодисциплину, а не шеткање усред радног времена по лепом времену“, појаснио је за наш медиј свој став овај угледни научник са звањем доктора и дугогодишњи министар Социјалистичке партије Србије.
На крају свог излагања, очито изнервиран, овај наш уважени доктор наука истакао је да се очигледно ради о истој оној групи ленштина и спадала који су својевремено ноћу протестовали по парковима због забране продаје алкохолних пића после 10 увече.
„Уосталом, уверићете се у то и ви новинари и новинарчићи кад ова забрана буде поново уведена. То су све ти исти људи“, додао је Обрадовић.

8 коментара

  1. Невероватно је колико смо ниско пали. Сад се ми иѕвињавамо Аустрији ѕа геноцид који је ова држава (тада Аустро-Угарска) извршила над нашим народом (процењује се да је у Првом светском рату страдало 30% станоника Србије). Срамота!!! Не сматрам Гаврила Принципа јунаком јер је његов чин довео до толиког страдања, али улицу која носи његово име сигурно не треба преименовати у убијеног Аустро-
    -угарског прстолонаследника који је у Сарајево дошао на Видовдан 1914. баш из тог разлога да испровоцира српски народ. Да сада не бих гњавио са детаљима из историје тог периода и о разним начинима којима је Аустрија хтела да сахрани Србију изложио бих само један захтев. То је да се против господина Ђиласа поведе медијски линч због овог чина. Надам се да ћете ви као познати лист моћи да утичете на телевизије са националном фреквенцијом да спроведу ову моју замисао у дело пошто ја, а и многи грађани ове земље нисмо спремни да трпимо такво понижење од стране неуких политиканата који газе по српској историји као по отирачу. Унапред хвала.

  2. Kunem te Srbijo što si izdajice primila,
    što se nisi u ponor stvorila,
    što nisi kao devica branila čast svoju.
    Zar da proklinjem tebe tako malu ranjivu,
    zamrženu,iznad svega svadljivu?
    Braća ti se svađaju,kao da večno dele Dušanovo carstvo.
    O,Srbijo,majko Srbijo!
    Gde si to zalutala 5 oktobra 2000god.
    Koga si poslušala za kim si pošla?
    Hoće da te smrve,vidiš li Srbijo gde si došla.
    Konačno marta 2001god.na kolena si pala.
    Ako se ne razbudiš ,nikada više ne ustala.
    Volim te Sbijo,a ti si me razočarala,
    zašto si tako čvrsto zaspala?
    KO te zaveo,u koga si se zaljubila,
    pa si dostojanstvo svoje izgubila.
    Postala ti si Srbija nova,
    Srbija nova,nema istine nema snova.
    sve beše nekako setno,dosovsko transparntno.
    Srbijo mila,sve bih ti oprostila da izdaju nisi ponovila.
    Nisi zapamtila 28.Jun 1389,ni Lazareve kletve.
    Preskočila si sećanje 1999god.kada su te bombardovale
    američke psine.
    Ogrešila si se o istinu i pravdu.
    Kada si 28.Juna 2001god.svog hrabrog heroja,
    najslavnijeg sina predala đelatima.
    Noć tamna,bez znaka,da će skoro zora.
    NOć nad Srbijom vlada,svi su se uspavali,
    ljubav za otadžbinu izgubili.
    Zar su se u evropu zaljubili?
    Razbudi se nisi se bunike najela,
    porušila sva načela,nisi ni od dobrote tako otupela.
    Srbijo majko Srbijo,Srbijo ranjena,Srbijo razjedinjena,
    Srbijo posvađana,ustani dok nisi potonula u sluganskoj vlasti.
    Srbijo,majko Srbijo,zašto sramno ćutiš,svoju slobodu si dala
    zašto si se uspavala,na koga se ljutiš.

  3. Uvaženi večni ministre Obradoviću,pokazali ste svu svoju kulturu
    i vrednost,terminologijom reči”lenštine,zgubidani i sl.”
    U čemu je ta vaša veličina,u kojoj grani nauke,da degradirate druge
    sigurno moralnije od vas…..

    Ko to beše LDP?Da li je to ona skupina ljudi koju predvodi “lider”
    koji nema ni jedan sat radnog staža,čovek kome ništa nije sveto.
    neko ko mrzi zemlju ukojoj živi,i njen narod,koji bi po sopstvenim rečima uništio sve penzionere.S kojim pravom,kako se usuđuje da traži izmenu imena ulice Gavrila Principa,u ime tuđina
    i ugnjetača.nije Gavrilo bio u Beču,već u Sarajevu.Zašto uvek protiv svog naroda,u kojoj bi bi zemlji to mogao raditi?
    I za pet stotina godina i tada zlatnim slovima će pisati
    Gavrilo Pincip,a za tebe niko neće znati!

  4. ИСТО­РИЈ­СКА ЕПИ­ЗО­ДА
    ко­ме­ди­ја о слу­ча­ју

    Ли­ца: Пред­сед­ник, Потпредседник.

    Ка­би­нет пред­сед­ни­ка Ре­зер­ва­та Ср­би­ја. Пред­сед­ник се­ди за рад­ним сто­лом. Пот­пред­сед­ник сто­ји пред пред­сед­ни­ком осло­њен о сто, тре­се се као прут.

    ПРЕД­СЕД­НИК (као из да­љи­не): О, за­ме­ни­че мој, знаш ли да је об­на­ро­до­ван мој спи­сак од хи­ља­ду име­на ко­ја ни­су за но­во вре­ме?
    ПОТ­ПРЕД­СЕД­НИК (дрх­та­вим гла­сом): Знам, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че.
    ПРЕД­СЕД­НИК: Па, за­ме­ни­че мој, је­си ли га про­чи­тао?
    ПОТ­ПРЕД­СЕД­НИК: Ни­сам, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че.
    ПРЕД­СЕД­НИК (уда­рив­ши чвр­гу пот­пред­сед­ни­ку): Због че­га ни­си, за­ме­ни­че?
    ПОТ­ПРЕД­СЕД­НИК: Ни­сам сти­гао, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че. Имам мно­го по­сла, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че. Пре­оп­те­ре­ћен сам, ако смем та­ко да ка­жем, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че…
    ПРЕД­СЕД­НИК (уда­рив­ши чвр­гу пот­пред­сед­ни­ку): Не­ма ва­жни­јег по­сла од чи­та­ња мо­јих на­ред­би. Је ли то ја­сно?!
    ПОТ­ПРЕД­СЕД­НИК: Ја­сно ми је, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че. Ка­ко ми не би би­ло ја­сно. (Пип­нув­ши се ру­ком по гла­ви.) Али…
    ПРЕД­СЕД­НИК (уда­рив­ши чвр­гу пот­пред­сед­ни­ку): Не­ма ни­ка­кво „али”. За ка­зну имаш да на­у­чиш спи­сак на­па­мет. (Ста­вља спи­сак пред пот­пред­сед­ни­ка.) За по­че­так, про­чи­тај ми га на­глас!
    ПОТПРЕДСЕДНИК (чи­та): Ле­њин, Маркс, Ен­гелс, Мо­ша Пи­ја­де, Иво Ло­ла Ри­бар, Ра­де Кон­чар, Са­ва Ко­ва­че­вић, Бо­шко Бу­ха, Ри­га од Фе­ре, Ми­лош Оби­лић, Га­ври­ло Прин­цип… (Пре­ки­да са чи­та­њем. Збу­ње­но.) За­што Га­ври­ло Прин­цип, ако смем да пи­там, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че?
    ПРЕД­СЕД­НИК: За­то што је те­ро­ри­ста.
    ПОТПРЕДСЕДНИК (збу­њен): Ко­ли­ко сам ја оба­ве­штен, Га­ври­ло Прин­цип је наш на­ци­о­нал­ни ју­нак, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че.
    ПРЕД­СЕД­НИК: Он је наш Оса­ма бин Ла­ден.
    ПОТПРЕДСЕДНИК (про­ме­ње­ним гла­сом): Он је, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че, ако смем да при­ме­тим, бо­рац за осло­бо­ђе­ње Бо­сне и срп­ског на­ро­да од аустро­у­гар­ске оку­па­ци­је.
    ПРЕД­СЕД­НИК: Ма ка­кав бо­рац, оби­чан те­ро­ри­ста.
    ПОТ­ПРЕД­СЕД­НИК: Ако смем да при­ме­тим, исто­ри­ја за ње­га ка­же да је био атен­та­тор, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че.
    ПРЕД­СЕД­НИК (уда­рив­ши чвр­гу пот­пред­сед­ни­ку): Ма ка­кав атен­та­тор, оби­чан те­ро­ри­ста. (Гла­сно.) У прин­ци­пу, сви атен­та­то­ри су те­ро­ри­сти.
    ПОТ­ПРЕД­СЕД­НИК (пип­нув­ши се ру­ком по гла­ви): Али…
    ПРЕД­СЕД­НИК (уда­рив­ши чвр­гу пот­пред­сед­ни­ку): Све те­ро­ри­сте тре­ба уни­шти­ти. И име­на им из­бри­са­ти!
    ПОТПРЕДСЕДНИК (пип­нув­ши се ру­ком по гла­ви): Али…
    ПРЕД­СЕД­НИК (уда­рив­ши чвр­гу пот­пред­сед­ни­ку): Да­кле, ни ули­це са име­ном Га­ври­ла Прин­ци­па, ко­ји је из­вр­шио атен­тат на пре­сто­ло­на­след­ни­ка Фер­ди­нан­да, не мо­гу по­сто­ја­ти у на­шем ре­зер­ва­ту.
    ПОТПРЕДСЕДНИК (пип­нув­ши се ру­ком по гла­ви): Али…
    ПРЕД­СЕД­НИК: Не­мој ти ме­ни ви­ше „али”. (Уда­ра чвр­гу потпредседнику.) Од­у­чи­ћу те ја од тог „али”.
    ПОТ­ПРЕД­СЕД­НИК: Хик, за­хва­љу­јем, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че.
    ПРЕД­СЕД­НИК (док по­пра­вља фри­зу­ру): Да­нас ћу објек­тив­но да пре­кр­стим име­на свим ули­ца­ма. Ја то нај­бо­ље знам. (Ус­хи­ће­но.) Ја сам иза­бран!
    ПОТ­ПРЕД­СЕД­НИК (снис­хо­дљи­во): Ех, што ти је обра­зо­ван и на­чи­тан чо­век. Хик, ко би то бо­ље ура­дио од школ­ског пси­хо­ло­га, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че.
    ПРЕД­СЕД­НИК: До­ста смо ми ис­па­шта­ли због тих ман­гу­па. Ето, за по­че­так кре­ну­ћу баш од тог твог Га­ври­ла. (Гла­сно.) Ра­ди ми­ра у све­ту Га­ври­ло Прин­цип мо­ра да усту­пи сво­ју ули­цу жр­тви атен­та­та на Ми­љац­ки, Фран­цу Фер­ди­нан­ду.
    ПОТ­ПРЕД­СЕД­НИК (пип­нув­ши се ру­ком по гла­ви, као за­ди­вље­но): Хик, го­спо­ди­не пред­сед­ни­че, то ће би­ти ваш ве­ли­ки до­при­нос бор­би про­тив свет­ског те­ро­ри­зма.
    ПРЕД­СЕД­НИК: Знам. (По­ка­зу­је на сво­ју фо­те­љу.) За­то сам ја ов­де, а не ти.

    За­ве­са.

    ………………………………………….
    (© 2004 Зоран Спасојевић,
    Књига кратких драма „Резерват Србија“, „АЛМА“, Београд, 2006)

  5. “Menjanje tabli beogradskih ulica DOO”…..Ne zna se ko je gluplji, autor teksta ili oni koji povjeruju u takvu glupost….

  6. Činjenica da čitaoci “Pečata” i dalje nasedaju na ove satirične lažne vesti s jedne strane je poražavajuća, ali je s druge strane ohrabrujuća. Poražavajuća je ukoliko ne prepoznaju da se radi o političkoj satiri, pod uslovom da se radi o istim čitaocima, a ohrabrujuće je zbog toga što ispada da “Pečat” proširuje svoj krug čitalaca, pa samim tim i onih novih koji su još uvek naivni na ovu vrstu oštre, jake i precizne satire.

    • Dačo,kažeš satira,dobro naivni smo,samo ta satira je toliko stvarna da se ne razlikuje od života kojim živimo,i to je ono
      protiv čega se opiremo,da nam takva satira ne postane vodilja
      života kakvog živimo.

  7. Sreca nasa da ovakve stvari ne doticu obicne ljude u svetu tako da nije strasno sto je nas osecaj takak kakav jeste, malo smo sujetni i to je to. Ali mogao bih da se kladim da oni evropski umovi koji sede zavaljeni u fotelje i mudruju , sada pucaju od smeha dok smisljaju ovakve domace zadatke za nase vlastodrsce. verujem da i oni sami ne mogu da poveruju koliko neko moze da ne voli sebe a voli pare.bas sam i ja radoznao, sta ce vam predloziti sledece…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *