СУНЦЕ ВАМ КАЛАЈИСАНО!

Пише Драгомир Антонић

Морамо бити храбри и рећи, ако смо Срби, ако нам је до Србије стало, ако желимо добро својим потомцима: доста понижавања и лагарија Сунце вам калајисано! То реците, а заузврат престаните са причама о промени свести и заборављању прошлости

Месец јул разувери многе „неверне Томе“. Стиже на време, као и сваке године. Без условљавања, имплементација, „тешких“ преговора, лаких одушевљења, „историјске победе у дану кад су Срби увек доживљавали поразе“. Шта све живи људи, при том на положају могу изговорити, а да их није срам, уверили смо се претходних дана.

ПРЕКОР И ДИВЉЕЊЕ Но јул дође, као и сваке године од претходних 7.521 колико их има по српском календару. Судећи по свему доћи ће и наредне. Ко буде жив сведочиће. Требало би само истрајати, а потом све дође на своје место. Што би рекао деда Танасије: „Сунце ти калајисано!“ када би желео неког, нешто, али пре свега себе да опсује. У ствари да прекори. Помало и да се диви.
Поменута изрека која се и данас чује у Срба додуше ређе него раније могла би се сврстати међу псовке. Свакако не у оне бахате, увредљиве и непристојне које нарушавају углед псовача, без обзира на то колико у том часу је његова љутња оправдана. Јер кад се псовка или ружна реч изговори могу је чути и потпуно недужне особе које немају никаквог удела у љутњи псовача. Зато се ова кованица „Сунце калајисано“ не може сматрати озбиљном псовком и онај који је изговори неће бити почашћен епитетом да „псује као кочијаш“. Ове речи се обично упућују драгим особама, пре свега деци која су урадила нешто неприлично, али и задивљујуће, не питајући старије. Неприлична радња може изазвати већу штету од начињене, као што може довести у опасност са несагледивим последицама оне коју су ту радњу учинили. Зато кад би неко изговорио поменуте речи у њима је сем прекора садржан и страх да се починитељима, деци, не би нешто страшно десило.
Био сам дечак предшколског узраста, непуних седам година, кад сам са својим вршњаком Мићом Тошићем, нажалост сад почившим, једног летњег поподнева у Пожеги, кренуо у хватање риба на реци Скрапежу. Старији су се одмарали од летње спарине, а ми смо скинули завесе са прозора и побегли на реку да на њеним брзацима ловимо мрене. Авантура се неславно завршила, чипкане завесе – део девојачке спреме баба Рође – су се лако у води поцепале. Успут нас је ухватила летња олуја тако да смо шћућурени у једном обалном усеку чекали да невреме прође.

[restrictedarea]

ВЕШТА РУКА КАЛАЈЏИЈЕ Страх који је наше родитеље, тетке, кумове обузео ми тада нисмо разумели, уплашени од сопственог страха, а плашећи се казне због уништених завеса нисмо желели ни да нас било ко пронађе. Нашао нас је Јова лимар. Кад нас је угледао изговорио је за мене тад најтежу грдњу: „А ту сте се сакрили Сунце вам калајисано“! Све се безболно завршило само је остало сећање и заувек упамћене речи које је Јова, такође одавно почивши, изговорио.
Реч калајисати значи превући или облагати калајем неку металну, пре свега бакарну посуду или неки други метални предмет. Бакарно посуђе је некад било веома вредно, а мајстори, занатлије, калајџије били су веома поштовани. Калајисање је захтевало вешту руку и оштро око – дарове од Бога дате. Сунце је извор живота на земљи стално присутан у религији, митологији, веровањима и обичајима. Ни српска народна митологија није изузетак и Сунце се помиње у многим песмама, обредима и празницима. Многе се обичајне радње изводе „пре изласка Сунца“ или „пре заласка Сунца“, иде се „у сусрет Сунцу“, одређену радњу ваља извести „кад је Сунце у зениту“ и тако даље.
Кад се вештина калајисање бакарних предмета упари са Сунцем које живот даје, добија се изрека која у себи садржи и дивљење и прекор и псовку.
Дивљење за урађено, прекор због страха од помисли шта се све могло десити, и псовка као одушак, олакшање што је све прошло са малим последицама или надокнадивом штетом. Много лепог и драгоценог искуства је садржано у дуговечној народној изреци.

МИ ЊИМА БИЗМАРКА, ОНИ НАМА БАУКА О богатству и лепоти српског језика и тајновитој слојевитости народних пословица и изрека мора се водити рачуна. То је наше благо, остављено у наслеђе од наших предака да нам помогне кад се нађемо у тешким или „нерешивим“ ситуацијама. Зашто се без потребе мучити и неке несувисле понижавајуће реченице говорити кад је довољно само се мало осврнути и погледати сопствену традицију и стваралаштво, где ће се без велике муке пронаћи довољно материјала за одговоре на питања која нам данас постављају, а ми из не знања мислимо да су веома тешка и да се морамо понизити да би на њих одговорили. Управо је супротно. Не смемо бити уплашени као мала деца и шћућурени чекати казну коју нам припремају данас они који нас мрзе. Морамо бити храбри и рећи, ако смо Срби, ако нам је до Србије стало, ако желимо добро својим потомцима: доста понижавања и лагарија Сунце вам калајисано! То реците, а заузврат престаните са причама о промени свести и заборављању прошлости. Није ваљда да су наша свест, наша традиција, веровања, обичаји, поезија, приповедања, бајање, сновиђења… гори од туђих, на пример немачких. Није баук дело српске традиције већ је у њу ушетао из германске традиционалне школе – да плаши децу. Ето вам један пример међукултурне сарадње. Ми њима Бизмарка, они нама баука. Сад покушавају да нама преко вас увале учење друга Гебелса. Добри сте ђаци, али „човек снује а Бог одлучује“! О изреци следећом приликом.
Лето је. Док радите или се одмарате помислите на српске хероје: Војислава Шешеља, Радована Караџића, Ратка Младића… они из казамата не могу ни нос да промоле, али борбу за Србе и Србију не напуштају.
Вечна памјат генералу и хероју Славку Лисици.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Bit ce uskoro promijena u politici, na jesen, dolazi nam Seselj !

  2. Retko se u pisanoj formi u stampi pojavljuje Srpski kalendar. Sve nas su u skoli ucili da Srbi poostoje ,,svega,, 800 godina. Interesantno je i to da mnogi narodi u svetu pocinju brojanje uy novoj godini od za sebe vaznih datuna i dogadjaja. Mi Srbi to radimo od 13 januara (po novom)verujtre da smo mogli da izaberemo i bolji ,,start,, a sve je to u vezi sa onih 800 godina i tadasnje srpske vlastele. Hvala Vam gospodine Antonicu na hrabrosti da javno kazete da mi Srbi postojimo i pre nego sto smo poceli da brojimo godine abilo ih je 7521. Pozdrav

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *