Почетна / Друштво / Србија на странпутици

Србија на странпутици

Обраћање председника Демократске странке Србије Војислава Коштунице Главном одбору странке, у Новом Саду, 13. јула 2013. године

 

Поштовани пријатељи,

Ускоро ће се навршити годину дана од када је формирана садашња Влада Србије. Време је да погледамо где се данас Србија налази, шта је за ових годину дана урађено, у каквом нам је стању држава, уставни поредак, економија, једном речју како живи држава и како живе грађани Србије. То значи подвлачење црте о раду владе и подношење стварног извештаја о стању нације и државе Србије.

БРИСЕЛСКИ СУНОВРАТ СРБИЈЕ Да би то учинили морамо да се осврнемо на експозе који је председник Владе Србије поднео 27. јула 2012. године, и морамо да упоредимо овај програм владе са стварним животом како бисмо видели да ли је рад владе био успешан или је реч о неуспешној и штетној влади по  државу и њене грађане. Свако ко данас прочита програм рада владе, дакле програм који је сама влада себи поставила и против којег је Демократска странка Србије гласала у Скупштини Србије, може извести само један, јасан и недвосмислен закључак: ова власт нанела је Србији тежак ударац и угрожава озбиљно њен развој и будућност.

Зашто је дошло до таквог суноврата Србије? Зашто је власт бриселским споразумима наумила да доведе у питање и да разори сваки траг српске државности на Косову и Метохији? Зашто нам је привреда на издисају? Зашто је све мање запослених у Србији и зашто нам народ живи као у запуштеном старачком дому? Зашто данас у Србији једино пензионери знају да ће добити макар и бедна примања? Зашто млади научници и културни радници протестују на улицама? Зашто нас је сваким даном све мање, зашто нам изумиру села? Зашто се у Србији дешавају најстрашнији породични злочини какви се не памте у нашој земљи? На сва ова тешка питања суморне и тегобне стварности која притиска Србију, власт не даје одговоре. А одговор власт и не може да саопшти народу јер је она заслепљена Европском унијом и упорно, непоколебљиво иде погрешним путем који дословно уништава Србију и затире сам њен идентитет.

Погрешан и разоран пут којим иде влада установљен је експозеом о програму рада владе који је пре годину дана усвојен у Скупштини. У експозеу је речено да ће косовско питање бити решавано, цитирам, „уз поштовање Устава Републике Србије“. После формирања владе видели смо како се председник Владе отворено руга и подсмева Уставу Србије, говорећи да се дуго лагало да је Косово наше. А шта је под тим стварно мислио премијер најбоље се видело када је 19. априла потписао Бриселски споразум. Стварност нам сведочи да је садашња власт одговорна јер је закључила Бриселски споразум који је противуставан, антидржаван и антисрпски споразум са албанским сепаратистима. Није лаж да је Косово наше, него је лаж саопштена у програму владе да ће решење за Косово бити у складу са Уставом Србије.

Потом је та иста власт натерала Уставни суд да сагне главу и срамно прећути све бриселске споразуме, одбијајући захтев народних посланика да оцени да ли су бриселски споразуми у складу са Уставом. Тиме су Уставни суд и заштита правног поретка у земљи пали на најниже гране. С разлогом се поставља следеће питање: Ако Бриселски споразум поштује Устав Србије, због чега онда Уставни суд то не каже и не донесе такву одлуку? Зашто Уставни суд не оцени да су правни поредак Косова, косовско правосуђе, Министарство полиције Косова и косовски закони, што све стоји у Бриселском споразуму, сагласни Уставу Србије? По налогу власти Уставни суд је изабрао да ћути и тако је извргао руглу велике принципе уставности и независности судства.

Ако су понашање власти и Уставног суда пример недопустиво деструктивног односа српске државе према Косову као својој територији, онда је одговор српског народа на Косову светли пример како би се требало борити за своју државу. Образовањем Скупштине АП Косово и Метохија српски народ штити и брани своју државност на Косову, док власт по налогу Брисела покушава да затре сваки помен српске државности на Косову. Неће бити да је народ толико неразуман да не схвата да није у његовом интересу да живи под српским државним институцијама, већ да је за њега најбоље да живи под институцијама лажне државе Косово. Свака власт која мисли да зна боље од свога народа шта је у његовом интересу, и при томе беспоговорно испуњава налоге страних сила, једноставно речено, води политику која директно доводи у питање и уништава суштинске државне и националне интересе.

 

ПОГУБНА ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА Ако власт води овакву политику према Косову, погледајмо какво је стање у привреди и да ли је ту политика садашње власти урадила нешто добро за Србију. У програму владе записано је да ће економска политика бити развојна и да ће за свој циљ имати повећање животног стандарда осиромашених грађана. Питајмо грађане Србије да ли им је данас, годину дана од формирања ове владе боље или горе. Ако има некога коме је у Србији данас боље, то онда свакако није обичан народ. Народ живи све теже и теже, све горе и горе, многи већ потпуно неподношљиво и испод елементарног људског достојанства. А ако је неком боље тај сигурно не живи од свога рада, јер више у Србији мало ко може нормално да живи од свога рада.

Економска политика ове владе је погубна и сада смо на самој ивици потпуног урушавања привреде у Србији. Колико је стање у српској економији тешко најбоље сведочи чињеница да је у првих пет месеци мањак у буџету био готово сто милијарди динара. Србија ће ове године, само на отплату камата за кредите, платити готово 800 милиона евра. Подсећам да, када је Демократска странка Србије предводила владу, унапред смо враћали кредите и две године смо имали суфицит у буџету. Неразумном економском политиком, која се заснива на слепом срљању у европске интеграције, а спроводи путем Споразума о стабилизацији и придруживању, разарају се сами темељи српске привреде. Погледајмо само чињеницу да се 2008. године од царина у буџет слило 65 милијарди, а да ће се ове године овај приход готово преполовити, и свести на 34 милијарде. Ово најбоље сведочи да осиромашена Србија из године у годину финансира државе чланице Европске уније.

Али можда један од најбољих, заправо најсликовитијих  показатеља у каквом нам је стању привреда јесте податак да је за годину дана у Србији урађено девет километара аутопута на Коридору 10. Када погледамо програм владе онда видимо Србију премрежену аутопутевима, док нам стварност говори да је на Коридору 10, веровали или не,  дневно изграђивано 26 метара аутопута. Питамо шта је то труло у држави Србији, ако се снага ове земље огледа у томе да дневно изграђујемо 26 метара аутопута.

И док се у Србији већ годину дана тако „изграђује“ важна путна мрежа, дотле у програму владе читамо да ће се брзо и на најбољи начин искористити енергија људи, сунца, воде и ветра за високу продукцију хране и енергије. Применићемо, пише у програму владе, достигнућа науке да укинемо смену родних и неродних година. Када упоредимо на шта нам личи Србија са овим маштаријама из програма рада садашње владе, онда једино што можемо закључити је да се ова власт отворено подсмева свом народу.

 

ВОЈВОДИНА И УСТАВ СРБИЈЕ Има једна ствар коју је влада испунила онако како је и записала у свом програму. Наиме, влада је обећала да ће поштовати достигнути степен аутономије Војводине онако како је дефинисан Статутом Аутономне Покрајине Војводине. То је и разлог зашто група људи која себе назива Уставним судом још од 2009. године није донела одлуку да ли је Статут противуставан. А да је Статут намерно и смишљено прављен као противуставни акт којим се даље разбија Србија то од првог дана зна цела Србија, а понајбоље творци оваквог Статута. Сепаратисти свих боја кажу да није добар Устав Србије јер спречава дезинтеграцију земље и да би га зато требало мењати и уподобити европском Статуту Војводине. План је, очигледно, да се важећи, државотворни Устав промени и устроји сагласно разбијајућем Статуту Војводине.

Где год погледамо, на ма коју област друштвеног и привредног живота у земљи да се осврнемо, видимо  безнађе, пропадање, сиромашење, беду. Колико је само у последње време породичних трагедија и најнеразумљивијих породичних убистава у Србији. Тако нешто Србија не памти. Истовремено, никад више вулгарног весеља и програма на нашим телевизијама којима се газе и разарају елементарна морална начела и вредности. Што Србија више пропада, што је народ сиромашнији и без посла, то је више непримереног и бесмисленог телевизијског програма.

Данас у нашим медијима нема озбиљног и одговорног разговора и полемике како да се Србија ишчупа из ове беде и пропадања. Упркос свим заклињањима властодржаца, новинара и њихових удружења, власничка структура медија и даље је велика тајна. У медијима се велича власт и њена  политика као у време комунизма, партијска и лична власт и самовоља нагризају и уништавају институције државе и друштва, а Србија све више губи и привид демократије и плурализма, и све мање личи на државу.

Уверен сам да је стање у земљи много горе него што наше речи у једном излагању могу да опишу. Сваки иоле непристрастан извештај о стању у нашој нацији и држави може да садржи само оцену да су прилике у Србији не само забрињавајуће већ и застрашујуће, да нам је држава угрожена, привреда пред колапсом, а народ у сиромаштву. Шта нам онда ваља чинити? Прво, морамо се помирити да садашња власт није променила   и да неће да промени деструктивну политику коју је преузела од режима Демократске странке. Ова власт не може и неће да промени однос према Европској унији који се заснива на беспоговорном испуњавању свакојаких диктата и претњи које стижу из Брисела. Исто тако, садашња власт не може и неће ништа да уради да би се заштитио уставни поредак Србије, већ ће напротив да уради све да примени бриселске споразуме и потпуно се одрекне и преда Косово. А када је о економији реч, власт не може и неће ништа да уради да се промени поданички  однос према Европској унији, који разара и уништава нашу привреду.

 

ПУТ ПРЕПОРОДА Када је то тако, а тако је, шта онда Демократска странка Србије као једина парламентарна странка која се противи оваквом правцу владајуће политике може да уради? Видимо да се поново затварају медији за наше мишљење које је супротно од владајућег. Поново покушавају да нас изолују и покажу као странку коју тобоже интересује само Косово и која није довољно модерна и отворена за развој Србије. А наш одговор мора бити крајње јасан и одлучан. У тренутку када су се тамни облаци надвили над Србијом, наша је велика одговорност да Србији понудимо истиниту политику, засновану на државотворној идеји и националним интересима, која ће се супротставити политичкој и идејној бујици која прети да све преплави.

Али, да кренемо редом. Да ли ми држимо до Косова? Па држимо више него што непријатељи Србије и помишљају. Да ли ми држимо до економског опоравка Србије? Држимо и то више него било ко други у земљи, јер нема заштите државних и националних интереса без јаке српске привреде. То смо најбоље и показали када смо предводили две владе Србије. Да ли смо ми за модерну земљу? Свако мора да зна да само државе које су способне да прате стварне токове модернизације могу уопште да опстану, а остале су осуђене на пропаст.

Србија неће бити модерна и развијена држава ако настави да слепо слуша заповести Брисела, већ ће се заглибити на странпутици историје. Што више Србија буде слушала Европску унију, то ће бити мање држава, а више марионетска творевина. Пут за препород и опоравак Србије, њених државних, националних и економских интереса води преко једне сасвим другачије и државотворне политике. То је политика неутралности, која омогућава да сарађујемо са свима и у свим областима водећи рачуна о само једној ствари. А то су интереси Србије.

Нова власт је пропустила велику прилику да промени политику коју је водио режим Демократске странке. Иако су грађани већински били за то, нажалост, та прилика је неповратно пропуштена и СНС се определио да, без обзира на пропадање Србије, следи политику европских интеграција коју је утрла Демократска странка.

Никаква реконструкција владе не може да исправи суштински лошу политику. Шта ће та реконструисана влада да уради? Да неће да смањи јавни дуг земље? Да неће да повећа запосленост? Или ће можда поништити бриселске споразуме? Или суспендовати катастрофални споразум ССП-а са Европском унијом? Наравно да неће ништа од тога да уради, и наравно да ће под том реконструисаном владом живот у Србији бити све неподношљивији.

Ова власт може да уради нешто добро за своју земљу, а то је да распише изборе и препусти народу Србије да одлучи којим путем би требало да идемо даље. Нико не може против народне воље и ако народ на изборима каже да хоће да Србија и даље иде путем европских интеграција, онда ће то тако и бити. Стање у земљи је толико тешко да народ на изборима мора да саопшти своју вољу, ма каква она била. Избори су велика прилика да Демократска странка Србије изађе пред грађане и објасни да је политичка и војна неутралност онај пут која гарантује да Србија спасе свој суверенитет и слободу, да сарађује са свима у складу са својим интересима, да се нормално развија и да се грађанима врати нада.

Наравно, сви смо свесни да су западне силе против избора док се не примене бриселски споразуми. Већ због тога што садашња власт беспоговорно испуњава све задатке и налоге из Брисела и Вашингтона избора неће бити, већ ће се наставити агонија и пропадање Србије. Али то значи да ће и неминовно пропадати сама власт. Ако буде до краја и беспоговорно слушала шта јој кажу странци када су у питању избори, то онда и саму власт може веома скупо да кошта.

Избори су увек шанса да се промени државна политика и зато се Демократска странка Србије залаже да се одмах распишу избори. Без избора знамо шта нас чека. Морамо се, као странка, припремити и да ће овај режим под контролом и по диктату западних сила наставити да траје. А то значи да Демократска странка Србије мора пре свега да сачува политику неутралности, као добро семе које ће када дође време дати свој прави плод. То што смо данас једина парламентарна странка која је отворено против учлањења Србије у Европску унију и за политичку неутралност, може данас да изгледа као слабост, али већ сутра или ако не сутра, а онда прекосутра, то може да буде највећи капитал који једна странка поседује. Јер нека се нико не заварава. Сами темељи Европске уније се љуљају и нико не зна на шта ће ова творевина у најскорије време личити. Нема поузданијег сигнала да је нешто дубоко труло у Европској унији од убрзаног пропадања све већег броја њених чланица, од заказивања референдума у Британији о изласку из ЕУ или одлуке Исланда да прекине европске интеграције.

Поштовани пријатељи, једино што је извесно јесте да нас чека тешка борба да променимо државну политику Србије. Тај посао је велики и нема никога позванијег од Демократске странке Србије да га обави. Није то ни лак, ни мали задатак. Али исто тако знамо да ми не можемо другачије, да не можемо да продамо Србију, да не можемо да окренемо главу од нашег Косова, да не можемо, а да не заступамо истиниту политику неутралности. Свако нам је пријатељ ко верује да је судбина Србије у њеним рукама, и да је за наш народ и нашу државу једино право добро да будемо војно и политички неутрална држава. Данас смо као странка сами, али идеја о слободној и политички неутралној Србији може бити стожер окупљања српског народа. На нама је да учинимо оно што можемо и оно што је у нашој моћи не би ли Србија коначно постала слободна и достојанствена ван контроле страних тутора из Брисела. Нема пречег и важнијег задатка од овог  од којег зависи сам опстанак и будућност Србије.

 

Живела Србија!

3 коментара

  1. Milanka Vukomanović

    Ima jedna narodna izreka koja kaže: „Dala baba dinar da se uhvati u kolo, a posle bi dala dva da se pusti, ali ne može.“ Tako i naša „baba.“ A slučaj naše babe je još delikatniji utoliko što ona nije dala dinar da se uhvati u kolo, nego uzela bogtepita koliko i preko kojih sve organizacija samo da se uhvati u kolo i dođe na mesto kolovođe. I igrala baba, igrala pa ispala, odnosno baba odradila za šta je bila plaćena. Sledeći kolovođa nastavio da vodi kolo dalje kako mu se svira jer drugi je platio muziku i ima pravo da bira ko će i dokle i da igra i šta će da se svira. I tako sve do današnjeg dana. Smenjuju se kolovođe i svaki predhodni tvrdi da je on bio bolji igrač od svog naslednika i ispira usta kako bi on ovako i kako ne bi tako itd. To je samo kukavičko pranje biografije i to kod raje ne prolazi jer ona pamti sve one koji su srećno poskakivali i podvriskivali a sve mašući belom maramicom, igrajući kako Zapad svira, dok vam je zapad to i plaćao, a sve na štetu Srbije. Zapad bira slabe igrače, kratkog daha, jaki mu ne imponuju za jednokratnu upotrebu. Pomirite se sa tim, narod se nažalost pomirio, a njegova krivica je što je mnogo i naivno verovao. Puko je kolan, u provaliji smo i samo čudo, ako čuda postoje, može da nas spasi. Delotvorno sredstvo za pranje biografije je pisanje Memoara i toplo ga preporučujem.




    0



    0
  2. Ipak je Voja 1000 puta bolji od svih ostalih zajedno ! Komentar na komentar !




    0



    0
  3. Problem Voje je sto je on isuvise blag.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *