Почетна / Свет / Словенски етноцид

Словенски етноцид

Пише Зоран Милошевић

Притисак Запада на словенске народе расте из дана у дан, па су се умножиле друштвене организације које спас виде у сарадњи Словена, како би сачували идентитет и предали га потомству

Мењамо себе, затим Србију.“ Држава заборавила да обележи важне јубилеје: рођење Његоша, Стефана Немање… Србима преотимају празнике устанака. Хрвати отимају Николу Теслу и Иву Андрића, народне јуначке песме, гусле… „Бошњаци“ Мешу Селимовића, Албанци српске манастире на Космету. Српски језик отимају и мењају му име у хрватски, босански, црногорски… Црногорци прогоне Српску православну цркву и подржавају тзв. Црногорску православну цркву… Србе и Русе окривљују за почетак Првог светског рата… Породица Бабић се због безбедности малолетних ћерки исељава из Сарајева 2013. године… Етноцид Руса у Татарстану, Казахстану… Руси немају основна људска права у прибалтичким државама. Естонија слави нацисте… Народна библиотека не ради пет година, Народни музеј се „реновира“ и због тога је затворен за јавност више година… На Космету спаљене и порушене цркве и манастири, гробља порушена… Позоришта не припремају нове премијере…
Какво је ово лудило, шта се то догађа?

МАСКИРАНО УБИСТВО НАРОДА Етноцид – одговор је научника окупљених на конференцији у Москви под називом „Словенска цивилизација – проблеми и перспективе“, где су се отворила дуго прећуткивана питања: демографска ситуација међу словенским народима; прећутани савремени геноцид и етноцид над словенским народима; дискриминација Словена; уједињавање словенског света у једну државу. Тешко је поверовати да се у XXI веку, који се медијски представља као век цивилизације, наука бави темама геноцида и етноцида. Према руској „Социолошкој енциклопедији“ (2009) „етноцид (убијање народа) представља политику уништавања етничког или националног идентитета одређеног народа. Етноцид се може извести преко асимилације или преко процеса стварања нових нација, уништавањем или променом самосазнања и самоперцепције целокупног народа или дела неког народа“. Народи над којима се изведе етноцид губе историјску свест, име и стару културу, идентитет, често и вероисповест (односно моделира се у неку посебност одвајањем од старе вере и цркве, често неканонски… Етноцид се често догађа под маском ширења цивилизације и технологије, односно интеграције одређеног простора у ширу „цивилизацијски и технолошки напреднију средину“, тврди група аутора на порталу „mir.h19.ru“.
Управо под ову дефиницију може се сврстати све што се догађало Србима и Русима у дужем временском периоду, а посебно од 1990. године. Наиме, од Срба је створена тзв. црногорска нација, македонска, „бошњачка“, а вишевековним прозелитизмом Римокатоличке цркве на простору Славоније, Хрватске и Далмације и „Хрвати“, а од Руса Украјинци (некада Малоруси) и Белоруси, са тенденцијом да се идентитет ових народа и даље мења, како би потчињавање Западу добило форму добровољности. На овом послу данас раде хиљаде медија, новинара, мисионара, невладиних организација и појединаца. Уништавање неког народа тако што се мења његова менталност, било асимилацијом или променом идентитета, представља етноцид, што је кривично дело и злочин против човечности.

[restrictedarea]

СЛОВЕНСКО ЈЕДИНСТВО Притисак Запада на словенске народе расте из дана у дан, па су се умножиле друштвене организације које спас виде у сарадњи Словена, како би сачували идентитет и предали га потомству. Интересантно је да све те нове друштвене организације Словена, без обзира на религиозно опредељење, спас виде, поред сарадње са другим Словенима, и у Русији. Такође, као извор снаге јавља се и историјско подсећање на Други светски рат, када је међу оним Словенима који су се супротставили Хитлеру и његовим савезницима погинуло 35 милиона људи. Тада је јединство Словена било заиста општепланетарно. Стварани су словенски комитети и организације, а само је Амерички словенски конгрес иступао у име 15 милиона људи, који су имали кључну улогу у убеђивању и финансирању доставе оружја Запада Совјетском Савезу, који је, потом, понео главни терет борбе са нацистичком Немачком. Захваљујући отпору, пре свега, Срба у Краљевини Југославији, искован је термин „браћа Словени“, јер су заиста поднели несебичне жртве (проливена крв је побратимила Словене) да помогну борбу против нацизма и Хитлера. Са овим слоганом започињали су многи митинзи, са овим покличем се ишло у јуриш и те речи су се чуле на сахранама погинулих бораца Словена. Тада су сви схватили да се терет борбе са најмоћнијом силом света свалио на плећа Словена. У недостатку другог оружја, Словени су се окренули једином преосталом – јединству! Чак и кад се има најбоље оружје оно је мање ефикасно ако одсуствује јединство.
Данас, истиче Сергеј Передериј за портал „evrazia.org“, ствара се ситуација слична оној у Другом светском рату. Зато би Словени требало да размисле о поновном оживљавању, односно стварању словенских организација које би развијале патриотизам и супротстављале се деструктивној идеологији Запада и НАТО-а. Чак и они народи који су настали на основу етноцида Срба и Руса данас бивају угрожени од својих твораца. Од Хрвата и Украјинаца се тражи да продају обалу, острва, аутопутеве, мобилну и фиксну телефонију, најплоднију земљу, односно најпрофитабилније компаније, што слути на одузимање свих економских потенцијала који би могли да сачувају било какве форме националне државности.
Словени су, сматра споменути Сергеј Передериј, у највећем броју свесни трагичног положаја у којем се налазе, почевши од 1990. године до данас, али још увек нема адекватног и рационалног одговора на ову свеколику угроженост. У овом периоду се невероватно умножио број студија, монографија, научних и политичких конференција на којима се расправљало о положају Словена у Европи и свету. Без обзира на све приче и о лепоти и користи евроатлантских интеграција, свака објективно урађена анализа покаже да се ради о политичкој пропаганди, а да суштински Словени бивају преварени: врши се деиндустријализација њихових држава уз истовремено сиромашење народа, становништво се, после тога, сели на Запад да ради по неповољним условима, а војска постаје вазална и шаље се да ратује за интересе САД-а и власника мултинационалних корпорација са Запада диљем многобројних ратишта (Ирак, Афганистан, Либија, Сирија…)
Међународни словенски покрети имају, и имали су неколико историјских центара: Праг (град у којем се одржавају конференције), Софија (духовни центар, где се одржавају саветовања са тематиком из религије и културе), Москва као идеолошки центар (одржавају се скупови везани за политичке програме и идеје), и политички центар, Минск, у којем је смештено седиште важних политичких организација са словенским предзнаком. Само се Србија још није изборила да нека важна словенска институција добије седиште у Београду. Случајно?
Анализа размишљања учесника словенских конгреса и конференција показује да се они залажу за вишеполарни свет, сматрајући да појава нових геополитичких центара омогућава очување природних, историјски формираних, националних идентитета и традиција. Словенски свет, као геополитичка стварност је више пута утврдио своје право на постојање дајући снажне доприносе у сузбијању агресора, но у данашњем свету му се брани да створи унутрашње јединство. Један од примера таквог понашања је Резолуција Конгреса САД-а бр. 304, усвојена 13. априла 2000. године, којом се осуђује (покушај) уједињења Русије и Белорусије, а са наговештајем евроазијских интеграција. Оне су постале предмет минирања Вашингтона. За САД није прихватљиво да се на путу уједињења Евроазије појављује словенски центар, већ Словени морају да се потчине атлантистичкој логици и промене своју менталност и вредносни систем. Зато Вашингтон и Брисел подржавају све оне маргиналне групе, како Словена, тако и других народа, који су променили своју менталност и усвојили атлантистички (западни) вредносни систем – од Кавказа до БиХ и Космета. Запад тренутно улаже велика средства да Словенима покаже да је Русија данас неспособна да као држава заштити своје становнике на Кавказу, као и друге Словене, пре свега Србе и Бугаре, од малтретирања маргиналних и екстремистичких групација које финансира Запад, али и самог Запада и његових тзв. хашких трибунала и „геноцида над Бошњацима“. Понижавање Срба, дакле, за крајњи циљ има жељу да покаже другим Словенима да се не окрећу Русији, јер их она не може заштитити. Према овој логици, права адреса за заштиту јесу НАТО и Запад.

ЉУДСКА ПРАВА Где год може, Запад подрива економију и државну организацију Словена који се нису потчинили логици атлантизма, од Републике Српске до Кавказа. Пензионерима се закидају пензије, иако су зарађене поштено, порези и други новац којим располажу центри непријатељски расположени према Словенима увек се преусмеравају оним који подржавају антисловенске идеје. Интересе и права Словена игноришу чак и многобројни заштитници људских права. На пример, мало ко на Западу диже глас у заштиту Војислава Шешеља, који у „цивилизованом“ западном затвору чами већ деценију, а истовремено се штите терористи који нападају Србе и Русе. Нико не диже глас да заштити Србе на Космету и Босни и Херцеговини од сталног малтретирања екстремиста из редова Албанаца и муслимана. Нико не штити руске прогнанике из централноазијских република. Селективност заштитника људских права боли, али и освешћује. Запад и даље тежи не само да разбије Србију и сведе је на Београдски пашалук, него и да Белорусију и Украјину потчини Пољској и Литванији, а да Русију разбије и подели између САД-а, Немачке и Јапана. „Заштитници“ људских права, превиђајући страдања Словена, демаскирају се и сврставају у заштитнике сепаратиста и стављају на страну геополитичких снага које теже да у потпуности разбију словенски свет на мале и неповезане групе, а њихову територију преузму ради експлоатације, како природних, тако и људских ресурса.
У оквиру стратегије борбе за права словенских народа, не једном се на конгресима чуло мишљење да је потребно, у медијској и правној сфери, као константу уградити одбрану од србофобије, русофобије… какве негују непријатељски центри моћи на Западу, и изједначити ове словенофобије са антисемитизмом. Ово је неопходно јер се дискриминација Словена, посебно православних, тренутно сматра нормалном, и представља званичну политику многих западних држава, посебно САД-а, Велике Британије, Немачке, Француске, али и Турске и муслимана у БиХ и Албанаца на Космету и Албанији.
Да би одбрана од разних фобија, које се негују на Западу, била успешна, већ цитирани Передериј предлаже уједињавање Словена, а као прва форма намеће се идеја о заједничкој православној држави.
У анализи „О путевима реинтеграције држава постсовјетског пространства“, види се да народи овог простора жале за великим и моћним Совјетским Савезом који их је штитио од западне агресије, деструкције базичних вредности и економске експлоатације, а слично је и на подручју бивше Југославије, где цвета југоносталгија, понајвише код Словенаца и Хрвата. Од распада СССР-а и Југославије, у сфери економије све републике које су чиниле ове државе су на великом губитку. То је довело до богаћења мањине и сиромашења већине становника овог простора. Но, сада се некадашњим простором СССР-а и Југославије шири сазнање да нестанком ових држава нису ништа добили. Напротив! Сада су постали зависни од Вашингтона и Брисела, који на веома подмукао начин пљачкају све, а у културном смислу уништавају народе са јаким државотворним импулсом. Управо како је речено на почетку – етноцидом…

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *